Novi - stari, "najvažniji predsednik na svetu" je Barak Obama. A ko su najbolji američki tv i filmski predsednici? Evo moje top liste.
Američki predsednički izbori, pored toga što su verovatno najsloženiji za shvatanje – jeste glas svakog važan, ali se onda ispostavi da su ti neki elektorati ipak bitniji – sigurno su i najpraćeniji na svetu. Ne samo u medijima, već i među onima koje nekada ne zanimaju izbori u sopstvenoj zemlji. Daleko od toga da pažnju ne zaslužuju, ali je uvek zanimljivije pratiti izborni cirkus kad se pozorište ne odvija u vlastitoj kući.
Delom poslom, delom što mi je zabavno, izigrala sam se na svim internet stranama na kojima se može proveriti za koga bih glasala. Shvatila sam da bih i u Americi glasala zapušenog nosa, jer političarka koja mi je zapala po odgovorima na sajtu, bez obzira na ogromnu internet podršku, nije ni milimetrima blizu dvojici glavnih. Tešim se, tako bi bilo svugde, bar u ovom slučaju ne moram da lupam glavu da li sam pogrešila ili ne.
I zato reših da se posvetim istraživanju ko je, u stvari, najbolji predsednik. Zemlja nije važna, jer za prvakom tragamo u TV serijama i filmovima. Jeste da ih je najviše iz Amerike, ali šta da se radi, kada i tu dominiraju. Naša mala fokus grupa, sastavljena od vernih pratilaca serijskih i filmskih uradaka, zaključila je ovako:
Neki kažu da je Barak Obama "skidao" detalje lika Dejvida Palmera koga maestralno glumi Denis Hejsbert, posebno odlučan nastup, scenaristički kratke rečenice, ali i bezrezervno poverenje u najbliže saradnike, koje se neretko loše završi. Delom poslom, delom što mi je zabavno, izigrala sam se na svim internet stranama na kojima se može proveriti za koga bih glasala. Shvatila sam da bih i u Americi glasala zapušenog nosa, jer političarka koja mi je zapala po odgovorima na sajtu, bez obzira na ogromnu internet podršku, nije ni milimetrima blizu dvojici glavnih. Tešim se, tako bi bilo svugde, bar u ovom slučaju ne moram da lupam glavu da li sam pogrešila ili ne.
I zato reših da se posvetim istraživanju ko je, u stvari, najbolji predsednik. Zemlja nije važna, jer za prvakom tragamo u TV serijama i filmovima. Jeste da ih je najviše iz Amerike, ali šta da se radi, kada i tu dominiraju. Naša mala fokus grupa, sastavljena od vernih pratilaca serijskih i filmskih uradaka, zaključila je ovako:
Neprikosnoveno prvi: Dejvid Palmer, serija 24
Dejvidu Palmeru je u nekoliko navrata uspelo ono što Obami nije, da bude "predsednik svih građana", ali smo ipak svesni da je to moguće samo na televiziji.
Neprikosnoveno drugi: Džosaja Džed Bartlet, "Zapadno krilo"
Iako je čitava serija "Zapadno krilo" (The West Wing) skoro pa vrednija od buljuka udžbenika o politici, odnosima među klikama, potrebi za donošenjem nepopularnih ali neophodnih odluka, kao i kompromisima, predsednik Bartlet zadovoljava snove i zaljubljenika u politiku, i takozvanih običnih ljudi.
Izbor Martina Šina za ovu ulogu pravi je kec na jedanaest – sa onakvim licem, istovremeno može da bude i omiljeni ujka i najdraži profesor. Smirenost i poverenje koje odašilje svima oko sebe omogućava mu da se njegove reči slušaju kao zakon, a spremnost da sasluša neistomišljenika osobina je koju samo retki političari u stvarnosti poseduju.
Harison Ford
Bronzana medalja ide Harisonu Fordu, to jest, njegovoj ulozi Džejmsa Maršala u filmu bukvalno prevedenog naslova "Vazduhoplov jedan" (Air Force One). Ko ne bi želeo predsednika koji je istovremeno i Indijana Džons, Džek Bauer i najbolji tata na svetu? I naravno da je takav predsednik jedini koji nas može spasiti i od poludelog teroriste i od nuklearnog napada.
Vreme je za ženu predsednicu, to je svima valjda jasno – a neke zemlje su se već i u stvarnosti opredelile za ženu na čelu i svakako nisu pogrešile – i u našem izboru nagrada odlazi Lori Roslin, predsednici integalaktičkog sveta koja do titule dolazi slučajno, posle apokaliptične invazije Cajlonaca koja skoro pa dovodi do genocida ljudske rase. Mana joj je što veruje da ima neke proročanske sposobnosti kojima dozvoljava da prevladaju racionalnim odlukama, ali je zbog toga mnogo sličnija svojim stvarnim kolegama.
Zanimljivo je da je Meri Mekdonel igrala suprugu predsednika Tomasa Vitmora (Bil Pulman) u blokbasteru "Dan Nezavisnosti", pa je možda iskoristila to iskustvo u upravljanju onim što je preostalo od čovečanstva.
Najsličniji stvarnima je, ipak, jedan crtani predsednik čiji je mandat trajao kraće od jedne epizode, ali ga je teško zaboraviti.
Stjui Grifin, predsednik pakla u obličju bebe čiji je prvi zakon gađanje jabukama njegovog oca, omiljenog Pitera Grifina iz serijala "Porodični tip" (Family Guy). Stjui celog bebećeg života sanja – ali se i ponaša – da postane zli diktator, i u stotoj epizodi mu to i uspeva. Na našu sreću, a njegovu žalost, vlast traje kratko, ali budite sigurni da ćete i u njegovim akcijama prepoznati postupke mnogih od onih koji su na predsedničku funkciju zaseli i u stvarnom životu.
Glasanje za omiljenog predsednika sa malih i velikih ekrana bilo je izuzetno teško i vremenski zahtevno: trebalo je pregledati, makar uz premotavanje, sve "bukove" kandidata. Sigurno smo nešto i propustili, pa ako se setite, pozivamo vas da nas dopunite.
A za ove prave izbore danas, preporučujemo vam da rezultate pratite uz dvojicu predsednika zemlje kojom vlada humor: u Komedi sentral izbornoj noći. Kakav god ishod bude, zabava je makar zagarantovana sa Džonom Stjuartom i Stivenom Kolberom, čija su iskustva u podnošenju predsedničke kandidature pre četiri godine čak dovela i do izmena nekih glasačkih pravila.