Doping je, uz nameštanje i klađenje, najveća rana svetskog sporta, a svoje korene vuče još u 19. veku.
Ipak, pod parolom da je "sve dozvoljeno što nije zabranjeno", mnogi sportisti i reprezentacije kroz istoriju snalazile su se u nameri da poprave svoje mogućnosti i zabeleže pobedu.
Tako je u razgovoru za "Politiku", profesor Milan Andrejević otkrio da je njegov pokojni otac, čuveni prof. dr Mihajlo Andrejević Andrejka, "dopingovao" fudbalere Jugoslavije dajući im vakcine sa rastvorenom čokoladom u poluvremenu kultne utakmice između Jugoslavije i Španije.
Naime, 13. februara 1974. godine u Frankfurtu igrali smo "majstoricu" sa Špancima, nakon što smo u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj iste godine imali isti broj bodova i istu gol-razliku sa "furijom". Iako su Španci u konkurenciji nas i Grka dali, ali i primili gol više od "plavih", pravila FIFA tada nalagala su nov meč, pa je sve stalo u 90 minuta borbe na neutralnom terenu.
Pogotkom Josipa Katalinskog u 13. minutu, Jugoslavija je pred 63.000 gledalaca izborila plasman na Mundijal tog leta, na kojem smo dobro počeli i prošli u drugu fazu, ali onda bili eliminisani.
"To će, valjda, biti jedina utakmica koju će naši reprezentativci odigrati u istom ritmu od početka do kraja i pobediti rezultatom 1:0, golom Josipa Katalinskog", pričao je kasnije doktor Andrejka, prema mnogim mišljenjima najveći i najuticajniji jugoslovenski fudbalski radnik, o kojem se danas ne zna mnogo.
"Politika" piše da je upravo zahvaljujuću doktoru Andrejeviću, FIFA otvorila front protiv dopinga u fudbalu. Ne zbog čokolade u venama, već zbog toga što je kao funkcioner FIFA i predsednik Medicinske komisije svetske "Kuće fudbala", pokojni Andrejević imao veliku uticaj u spoznavanju problema koji preti da nadjača sport.
Kako je Medicinska komisija tokom 70-ih počela ozbiljnije da se bavi problemom dopinga i uočava nova i nova sredstva, tako su se lekari raznih reprezentacija dovijali na nove načine, pa je doktor italijanskog tima na Mundijalu 1982. godine "hranio" igrače koktelom od soka izvučenog iz telećih brizli, odnosno škembića.
Italijani su se prošetali do titule na SP u Španiji, a ne može se reći da je to bio doping iz prostog razloga što nije bio zabranjen, niti viđen nikada ranije. Kao i sada, i tada su lekari uvek bili na korak ispred raznih komisija.
Vratimo se utakmici sa Špancima. Ko su igrači koji su dobili čokoladu u venu na poluvremenu? Za naš tim na tom meču igrali su: Marić, Buljan, Hadžibegić, Katalinski, Bogićević, Oblak, Petković, Džakić, Karasi, Aćimović i Šurjak. Selektor je bio pokojni Miljan Miljanić.
Inače, dva puta igrali smo nerešeno sa Špancima u grupi (0:0 kod kuće i 2:2 u gostima), a kako smo Grke pobeđivali i tamo i 'vamo kao i "furija", imali smo isti broj bodova i gol-razlike 8:5 odnosno 7:4. Za Španiju u Frankfurtu igrali su: Iribar, Sol, Benito, Huan Karlos, Marsijal, Urija, Martinez, Amansio, Klaramun, Asensi, Kinji, igrali su još Harate i Valdez. Selektor je bio Kubala.
Doktor Andrejević sportom je počeo da se bavi gotovo od osnivanja BSK Beograda, sada OFK Beograda, davne 1911. godine. Sa završenim Medicinskim fakultetom u Beču brzo je napredovao, 1932. godine primljen je u FIFA, a sedam godina kasnije postao je predsednik Jugoslovenskog nogometnog Saveza, kasnije Fudbalskog saveza Jugoslavije.
Bio je član Nadzornog i Izvršnog odbora FIFA, kao i predsednik dve bitne komisije ove organizacije: Medicinske i Arbtitražne.
U FIFA se zadržao punih 50 godina, od 1932. do 1982, a prisustvovao je svakom Svetskom prvenstvu od Urugvaja 1930. do Španije 1982.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu bio je redovan profesor od 1953. do 1969. godine i napisao je knjigu: "Dugo putovanje kroz fudbal i medicinu". Rođen 1898. godine, doktor Mihajlo Andrejević preminuo je 1989. godine u Beogradu.
(MONDO, foto: arhiva MN Press)
Ipak, pod parolom da je "sve dozvoljeno što nije zabranjeno", mnogi sportisti i reprezentacije kroz istoriju snalazile su se u nameri da poprave svoje mogućnosti i zabeleže pobedu.
Tako je u razgovoru za "Politiku", profesor Milan Andrejević otkrio da je njegov pokojni otac, čuveni prof. dr Mihajlo Andrejević Andrejka, "dopingovao" fudbalere Jugoslavije dajući im vakcine sa rastvorenom čokoladom u poluvremenu kultne utakmice između Jugoslavije i Španije.
Naime, 13. februara 1974. godine u Frankfurtu igrali smo "majstoricu" sa Špancima, nakon što smo u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj iste godine imali isti broj bodova i istu gol-razliku sa "furijom". Iako su Španci u konkurenciji nas i Grka dali, ali i primili gol više od "plavih", pravila FIFA tada nalagala su nov meč, pa je sve stalo u 90 minuta borbe na neutralnom terenu.
Pogotkom Josipa Katalinskog u 13. minutu, Jugoslavija je pred 63.000 gledalaca izborila plasman na Mundijal tog leta, na kojem smo dobro počeli i prošli u drugu fazu, ali onda bili eliminisani.
"To će, valjda, biti jedina utakmica koju će naši reprezentativci odigrati u istom ritmu od početka do kraja i pobediti rezultatom 1:0, golom Josipa Katalinskog", pričao je kasnije doktor Andrejka, prema mnogim mišljenjima najveći i najuticajniji jugoslovenski fudbalski radnik, o kojem se danas ne zna mnogo.
"Politika" piše da je upravo zahvaljujuću doktoru Andrejeviću, FIFA otvorila front protiv dopinga u fudbalu. Ne zbog čokolade u venama, već zbog toga što je kao funkcioner FIFA i predsednik Medicinske komisije svetske "Kuće fudbala", pokojni Andrejević imao veliku uticaj u spoznavanju problema koji preti da nadjača sport.
Kako je Medicinska komisija tokom 70-ih počela ozbiljnije da se bavi problemom dopinga i uočava nova i nova sredstva, tako su se lekari raznih reprezentacija dovijali na nove načine, pa je doktor italijanskog tima na Mundijalu 1982. godine "hranio" igrače koktelom od soka izvučenog iz telećih brizli, odnosno škembića.
Italijani su se prošetali do titule na SP u Španiji, a ne može se reći da je to bio doping iz prostog razloga što nije bio zabranjen, niti viđen nikada ranije. Kao i sada, i tada su lekari uvek bili na korak ispred raznih komisija.
Vratimo se utakmici sa Špancima. Ko su igrači koji su dobili čokoladu u venu na poluvremenu? Za naš tim na tom meču igrali su: Marić, Buljan, Hadžibegić, Katalinski, Bogićević, Oblak, Petković, Džakić, Karasi, Aćimović i Šurjak. Selektor je bio pokojni Miljan Miljanić.
Inače, dva puta igrali smo nerešeno sa Špancima u grupi (0:0 kod kuće i 2:2 u gostima), a kako smo Grke pobeđivali i tamo i 'vamo kao i "furija", imali smo isti broj bodova i gol-razlike 8:5 odnosno 7:4. Za Španiju u Frankfurtu igrali su: Iribar, Sol, Benito, Huan Karlos, Marsijal, Urija, Martinez, Amansio, Klaramun, Asensi, Kinji, igrali su još Harate i Valdez. Selektor je bio Kubala.
Doktor Andrejević sportom je počeo da se bavi gotovo od osnivanja BSK Beograda, sada OFK Beograda, davne 1911. godine. Sa završenim Medicinskim fakultetom u Beču brzo je napredovao, 1932. godine primljen je u FIFA, a sedam godina kasnije postao je predsednik Jugoslovenskog nogometnog Saveza, kasnije Fudbalskog saveza Jugoslavije.
Bio je član Nadzornog i Izvršnog odbora FIFA, kao i predsednik dve bitne komisije ove organizacije: Medicinske i Arbtitražne.
U FIFA se zadržao punih 50 godina, od 1932. do 1982, a prisustvovao je svakom Svetskom prvenstvu od Urugvaja 1930. do Španije 1982.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu bio je redovan profesor od 1953. do 1969. godine i napisao je knjigu: "Dugo putovanje kroz fudbal i medicinu". Rođen 1898. godine, doktor Mihajlo Andrejević preminuo je 1989. godine u Beogradu.
(MONDO, foto: arhiva MN Press)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji