Haški tribunal osudio je ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića na dve godine zatvora, zbog zločina nad srpskim civilima iz okolnih sela, počinjenih 1992-93. Orić je, medjutim, odmah oslobodjen, jer je u pritvoru Haškog tribunala od aprila 2003.
Veće predsedavajućeg Karmela Adjijusa proglasilo je Orića krivim po dve tačke optužnice, zato što, kao komandant srebreničke Teritorijalne odbrane (TO), nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici izmedju decembra 1992. i marta 1993.
Prema presudi, iako je znao da su zatočeni Srbi do novembra 1992. maltretirani, a jedan i ubijen, Orić je "izabrao" da ne učini ništa da to spreči, prepuštajući svojim potčinjenima da se brinu o tome.
Iako je od maja 1992. bio komandant TO, Orića veće nije proglasilo krivim za zločine počinjene do novembra 1992, zaključujući da ih on nije mogao sprečiti.
Orić, po presudi, nije kriv ni za to što nije kaznio počinioce zločina, jer nije imao efektivnu kontrolu nad njima.
Veće je oslobodilo Orića i odgovornosti za bezobzirno razaranje više srpskih sela u okolini Srebrenice. I u slučajevima kada su dokazi optužbe pokazali da su muslimanske snage i civili nepotrebno razarali sela, nije bilo dovoljno dokaza da je to podsticao ili činio sam Orić, niti da je to mogao sprečiti, ocenile su sudije.
Kao najznačajniju olakšavajuću okolnost, veće je, po rečima sudije Adjijuca, uzelo u obzir opštu situaciju u Srebrenici u kritično vreme. Grad je, obrazložio je sudija, bio pod opsadom snaga bosanskih Srba, hiljade muslimanskih izbeglica našlo je utočište u njemu, uz hroničan nedostatak hrane i odsustvo organa vlasti.
U toj situaciji, kao olakšavajuće za Orića je navedeno i to što je sa 24 godine bio na čelu lokalnih grupa boraca koje su bile i ostale umnogome autonomne i nisu predstavljale pravu armiju, rekao je sudija Adjijus.
Oriću je sudjeno po optužnici za smrt najmanje šest zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992.
do kraja 1993, kada je on bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.
Na kraju sudjenja, početkom aprila ove godine, tužioci su zatražili od sudskog veća da Oriću izrekne kaznu od 18 godina zatvora, a odbrana je predložila da optuženi bude oslobodjen.
Sudjenje Oriću počelo je 6. oktobra 2004. Njega su uhapsile medjunarodne snage u BiH, 10. aprila 2003. U prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, pet dana kasnije, Orić je izjavio da nije kriv.
Prvom optužnicom, Tribunal je Oriću na teret stavljao i pljačku srpskih sela u okolini Srebrenice, ali je sudsko veće, na kraju dokaznog postupka optužbe, zbog nedostatka dokaza odbacilo te dve tačke optužnice.
Veće predsedavajućeg Karmela Adjijusa proglasilo je Orića krivim po dve tačke optužnice, zato što, kao komandant srebreničke Teritorijalne odbrane (TO), nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici izmedju decembra 1992. i marta 1993.
Prema presudi, iako je znao da su zatočeni Srbi do novembra 1992. maltretirani, a jedan i ubijen, Orić je "izabrao" da ne učini ništa da to spreči, prepuštajući svojim potčinjenima da se brinu o tome.
Iako je od maja 1992. bio komandant TO, Orića veće nije proglasilo krivim za zločine počinjene do novembra 1992, zaključujući da ih on nije mogao sprečiti.
Orić, po presudi, nije kriv ni za to što nije kaznio počinioce zločina, jer nije imao efektivnu kontrolu nad njima.
Veće je oslobodilo Orića i odgovornosti za bezobzirno razaranje više srpskih sela u okolini Srebrenice. I u slučajevima kada su dokazi optužbe pokazali da su muslimanske snage i civili nepotrebno razarali sela, nije bilo dovoljno dokaza da je to podsticao ili činio sam Orić, niti da je to mogao sprečiti, ocenile su sudije.
Kao najznačajniju olakšavajuću okolnost, veće je, po rečima sudije Adjijuca, uzelo u obzir opštu situaciju u Srebrenici u kritično vreme. Grad je, obrazložio je sudija, bio pod opsadom snaga bosanskih Srba, hiljade muslimanskih izbeglica našlo je utočište u njemu, uz hroničan nedostatak hrane i odsustvo organa vlasti.
U toj situaciji, kao olakšavajuće za Orića je navedeno i to što je sa 24 godine bio na čelu lokalnih grupa boraca koje su bile i ostale umnogome autonomne i nisu predstavljale pravu armiju, rekao je sudija Adjijus.
Oriću je sudjeno po optužnici za smrt najmanje šest zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992.
do kraja 1993, kada je on bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.
Na kraju sudjenja, početkom aprila ove godine, tužioci su zatražili od sudskog veća da Oriću izrekne kaznu od 18 godina zatvora, a odbrana je predložila da optuženi bude oslobodjen.
Sudjenje Oriću počelo je 6. oktobra 2004. Njega su uhapsile medjunarodne snage u BiH, 10. aprila 2003. U prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, pet dana kasnije, Orić je izjavio da nije kriv.
Prvom optužnicom, Tribunal je Oriću na teret stavljao i pljačku srpskih sela u okolini Srebrenice, ali je sudsko veće, na kraju dokaznog postupka optužbe, zbog nedostatka dokaza odbacilo te dve tačke optužnice.
Tadić i DSS kritikuju Haški sud
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je nezadovoljstvo zbog "neprimereno male kazne" koju je dobio ratni zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici Naser Orić osudjen u petak na dve godine u Haškom tribunalu zbog zločina nad srpskim civilima počinjenim 1992. i 1993. godine.
"Dve godine zatvora dobijaju lica koja kradu u samoposluzi i potpuno je skandalozno da toliko malu kaznu dobije neko ko je počinio ratni zločin", naveo je Tadić u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
Kako je dodao, Haški tribunal zbog svog legitimiteta i kredibiliteta mora ratne zločince da osudi na maksimalno stroge kazne.
"Bio sam u Sreberenici, bio sam u Kravicama video kovčege sa telima, video slike i spiskove ubijenih sreo se sa rodbinom nevino stradalih. Ti ljudi zahtevaju da se zločinci adekvatno kazne. To je jedini način da jednom zauvek stavimo tačku na sukobe na ovim prostorima i okrenemo novi list", istakao je Tadić.
Demokratska stranka Srbije ocenila je presudu Naseru Oriću jednom od najsramnijih odluka bilo kog suda ikada donetu, izjavio je portparol DSS Andreja Maldenović.
Mladenović je agenciji Beta rekao da se sada postavlja pitanje daljeg funkcionisanja Haškog tribunala kada se, kako je naveo "na taj način donose presude zločincima koji su svojim zverstvima u smrt odneli više hiljada ljudi".
"Očigledno je da nema kraja nepravdi koja dolazi iz Haga prema srpskom narodu i njegovim žrtvama. Na ovaj način se samo srozava i ovako okrnjen ugled Haškog tribunala i priča o pravdi i kažnjavanju ratnih zločinaca potpuno pada u vodu", ocenio je Mladenović.
"Dve godine zatvora dobijaju lica koja kradu u samoposluzi i potpuno je skandalozno da toliko malu kaznu dobije neko ko je počinio ratni zločin", naveo je Tadić u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
Kako je dodao, Haški tribunal zbog svog legitimiteta i kredibiliteta mora ratne zločince da osudi na maksimalno stroge kazne.
"Bio sam u Sreberenici, bio sam u Kravicama video kovčege sa telima, video slike i spiskove ubijenih sreo se sa rodbinom nevino stradalih. Ti ljudi zahtevaju da se zločinci adekvatno kazne. To je jedini način da jednom zauvek stavimo tačku na sukobe na ovim prostorima i okrenemo novi list", istakao je Tadić.
Demokratska stranka Srbije ocenila je presudu Naseru Oriću jednom od najsramnijih odluka bilo kog suda ikada donetu, izjavio je portparol DSS Andreja Maldenović.
Mladenović je agenciji Beta rekao da se sada postavlja pitanje daljeg funkcionisanja Haškog tribunala kada se, kako je naveo "na taj način donose presude zločincima koji su svojim zverstvima u smrt odneli više hiljada ljudi".
"Očigledno je da nema kraja nepravdi koja dolazi iz Haga prema srpskom narodu i njegovim žrtvama. Na ovaj način se samo srozava i ovako okrnjen ugled Haškog tribunala i priča o pravdi i kažnjavanju ratnih zločinaca potpuno pada u vodu", ocenio je Mladenović.
Nikiforov: Tužilaštvo iznenadjeno
Portparol tužilaštva Haškog tribunala Anton Nikiforov izjavio je u petak da je tužilaštvo iznenadjeno blagom kaznom od dve godine zatvora koju je dobio Naser Orić, optužen za zločine nad srpskim stanovništvom 1992. i 1993. godine na području Srebrenice.
Nikiforov je, u telefonskoj izjavi Tanjugu, podsetio da je tužilaštvo tražilo 18 godina zatvora, jer je imalo dobre razloge za to.
"Sada nećemo da komentarišemo obrazloženje Sudskog veća, jer moramo da pročitamo integralni tekst i za tridesetak dana ćemo da odlučimo da li ćemo uložiti žalbu na presudu", istakao je Nikiforov.
On je naglasio da je Orić, koji je zbog uračunatog vremena provedenog u pritvorskoj jedinici Haškog suda pušten na slobodu, "osudjen, Sudsko veće je priznalo da je kriv na osnovu komandne odgovornosti".
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je da je presuda Naseru Oriću u skladu sa dokazima koji su prezentirani pred Haškim tribunalom.
"Oni koji su pratili sudjenje su i očekivali da će Orić na kraju biti oslobodjen zato što tužilaštvo nije izašlo sa dokazima koji su mogli da dovedu do toga da on bude osuđen na kaznu preko 10 ili 15 godina", rekla je Kandić agenciji Beta.
"Ma koliko je, onima koji ne prate sudjenja ili koji znaju šta se dogadjalo pre svega na prostoru tamo gde su živeli Srbi, ta kazna neodgovarajuća, ono što se mora prihvatiti je da je sud radio najbolje i u interesu pravde i da ga je osudio na osnovu dokaza koji su mu prezentirani", istakla je ona.
Kako je dodala, treba imati u vidu da ga čak i Srbi koji su svedočili Orića nisu mnogo teretili.
Kandić je još navela da se Haško tužilaštvo nije dovoljno bavilo istraživanjem svih dogadjaja koji se tiču Srebrenice od 1991. do 1995. godine i dela gde su Srbi živeli.
"Pitanjima da li je trebao biti osudjen više ili veću odgovornosti za ta dešavanja ima neko drugi, sada treba da se bave nacionalni sudovi pre svega onaj u Sarajevu", rekla je Kandić.
Prema njenim rečima sad treba svi oni koji imaju dokumentaciju bilo da je reč o zločinima nad Bošnjacima, Srbima ili Hrvatima da je dostave sudu u Sarajevu jer je to jedini način da se dodje do neke pravde i da se iznesu činjenice šta se zaista dogadjalo na tom prostoru.
(Beta)
Nikiforov je, u telefonskoj izjavi Tanjugu, podsetio da je tužilaštvo tražilo 18 godina zatvora, jer je imalo dobre razloge za to.
"Sada nećemo da komentarišemo obrazloženje Sudskog veća, jer moramo da pročitamo integralni tekst i za tridesetak dana ćemo da odlučimo da li ćemo uložiti žalbu na presudu", istakao je Nikiforov.
On je naglasio da je Orić, koji je zbog uračunatog vremena provedenog u pritvorskoj jedinici Haškog suda pušten na slobodu, "osudjen, Sudsko veće je priznalo da je kriv na osnovu komandne odgovornosti".
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je da je presuda Naseru Oriću u skladu sa dokazima koji su prezentirani pred Haškim tribunalom.
"Oni koji su pratili sudjenje su i očekivali da će Orić na kraju biti oslobodjen zato što tužilaštvo nije izašlo sa dokazima koji su mogli da dovedu do toga da on bude osuđen na kaznu preko 10 ili 15 godina", rekla je Kandić agenciji Beta.
"Ma koliko je, onima koji ne prate sudjenja ili koji znaju šta se dogadjalo pre svega na prostoru tamo gde su živeli Srbi, ta kazna neodgovarajuća, ono što se mora prihvatiti je da je sud radio najbolje i u interesu pravde i da ga je osudio na osnovu dokaza koji su mu prezentirani", istakla je ona.
Kako je dodala, treba imati u vidu da ga čak i Srbi koji su svedočili Orića nisu mnogo teretili.
Kandić je još navela da se Haško tužilaštvo nije dovoljno bavilo istraživanjem svih dogadjaja koji se tiču Srebrenice od 1991. do 1995. godine i dela gde su Srbi živeli.
"Pitanjima da li je trebao biti osudjen više ili veću odgovornosti za ta dešavanja ima neko drugi, sada treba da se bave nacionalni sudovi pre svega onaj u Sarajevu", rekla je Kandić.
Prema njenim rečima sad treba svi oni koji imaju dokumentaciju bilo da je reč o zločinima nad Bošnjacima, Srbima ili Hrvatima da je dostave sudu u Sarajevu jer je to jedini način da se dodje do neke pravde i da se iznesu činjenice šta se zaista dogadjalo na tom prostoru.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.