Tužilaštvo posle četiri godine odustalo od krivičnog progona nekadašnjeg kustosa Narodnog muzeja, koji sada najavljuje tužbu za odštetu
Nikola Kusovac, penzionisani kustos Narodnog muzeja, nije više pod sumnjama da je za novac proglašavao falsifikovane slike originalima. Tako je pokazala istraga Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, koje je posle četiri godine trajanja postupka odustalo od krivičnog gonjenja našeg najpoznatijeg stručnjaka za jugoslovensko slikarstvo.
„Protiv mene je stajao lobi trgovaca umetničkim delima i nisam se osetio pogođenim. Patila je moja porodica. Oni koji me cene i vole, voleli su me i podržavali još više. Jedan prijatelj mi je rekao da mi je ovim napravljena reklama. Do pokretanja istrage radio sam oko 600 stručnih mišljenja godišnje, a posle toga taj broj narastao je na više od 2.000. Narod je počeo još više da mi veruje i da mi dolazi”, kaže Nikola Kusovac u razgovoru za „Politiku”.
On objašnjava da su u postupku, pored ostalog, bile sporne tri slike Ace Tomaševića. Ovog poznatog slikara Kusovac je, kako kaže, i lično poznavao.
„Spremam se da napravim njegovu monografiju. Ovde je bilo reči o studentskim radovima, koji se ne mogu lako identifikovati. Kolege iz Muzeja savremene umetnosti na Ušću rekle su da to nisu njegove slike. Bila je to besmislica koja je zapravo potekla od trgovaca, jer sam im ja velika smetnja”, navodi nekadašnji kustos Narodnog muzeja.
On objašnjava da ljudi koji poseduju vredne umetničke slike često dolaze kod njega da se konsultuju o ceni, pre nego što odluče da to delo prodaju. Kusovac kaže da ima svoju floskulu koja glasi: „Da je slika moja, ne bih je dao ispod te ili te cene”. Problem je u tome što ima mnogo onih koji bi voleli da sliku koja je vredna 10.000 evra ili više kupe za neuporedivo manje para.
„Oni su gurali ovaj postupak, mada nisam bio po volji ni onima sa kojima nisam bio kompatibilan u političkom smislu”, zaključuje Kusovac.
Advokat Nikola Nikolić, pravni zastupnik Kusovca kaže da je odbrana od početka tvrdila da iza progona našeg stručnjaka stoji moćni lobi trgovaca umetničkim delima iz takozvane sive zone. Ljudima koje ni Kusovac, ni njegov branilac ne žele da imenuju, nisu odgovarala njegova stručna mišljenja.
„S obzirom na to da je sada potvrđeno da su slike Tomaševića, Nikole Graovca, Miće Popovića, Marka Čelebonovića i Petra Dobrovića originali, od države ćemo tražiti satisfakciju za povređen ugled i dostojanstvo našeg najvećeg stručnjaka za slikarstvo”, kaže advokat Nikolić, dodajući da će naknadno odlučiti od koje institucije će tražiti odštetni zahtev i u kom iznosu.
Branilac dodaje da su stručni svedoci u postupku izjavili da na teritoriji cele bivše SFRJ nema boljeg poznavaoca umetničkih dela od njega. Dešavalo se, kaže Nikolić, da se kod Kusovca donese vredna umetnička slika na procenu, ali su trgovci umetničkim delima uvek želeli da postignu veću cenu od realne.
Kada je reč o slikama u postupku, Kusovac je od početka tvrdio da su te slike originalne, a stručni svedoci su govorili da je njegovo mišljenje najprestižnije.
(MONDO, foto: screenshot/YouTube)
„Protiv mene je stajao lobi trgovaca umetničkim delima i nisam se osetio pogođenim. Patila je moja porodica. Oni koji me cene i vole, voleli su me i podržavali još više. Jedan prijatelj mi je rekao da mi je ovim napravljena reklama. Do pokretanja istrage radio sam oko 600 stručnih mišljenja godišnje, a posle toga taj broj narastao je na više od 2.000. Narod je počeo još više da mi veruje i da mi dolazi”, kaže Nikola Kusovac u razgovoru za „Politiku”.
On objašnjava da su u postupku, pored ostalog, bile sporne tri slike Ace Tomaševića. Ovog poznatog slikara Kusovac je, kako kaže, i lično poznavao.
„Spremam se da napravim njegovu monografiju. Ovde je bilo reči o studentskim radovima, koji se ne mogu lako identifikovati. Kolege iz Muzeja savremene umetnosti na Ušću rekle su da to nisu njegove slike. Bila je to besmislica koja je zapravo potekla od trgovaca, jer sam im ja velika smetnja”, navodi nekadašnji kustos Narodnog muzeja.
On objašnjava da ljudi koji poseduju vredne umetničke slike često dolaze kod njega da se konsultuju o ceni, pre nego što odluče da to delo prodaju. Kusovac kaže da ima svoju floskulu koja glasi: „Da je slika moja, ne bih je dao ispod te ili te cene”. Problem je u tome što ima mnogo onih koji bi voleli da sliku koja je vredna 10.000 evra ili više kupe za neuporedivo manje para.
„Oni su gurali ovaj postupak, mada nisam bio po volji ni onima sa kojima nisam bio kompatibilan u političkom smislu”, zaključuje Kusovac.
Advokat Nikola Nikolić, pravni zastupnik Kusovca kaže da je odbrana od početka tvrdila da iza progona našeg stručnjaka stoji moćni lobi trgovaca umetničkim delima iz takozvane sive zone. Ljudima koje ni Kusovac, ni njegov branilac ne žele da imenuju, nisu odgovarala njegova stručna mišljenja.
„S obzirom na to da je sada potvrđeno da su slike Tomaševića, Nikole Graovca, Miće Popovića, Marka Čelebonovića i Petra Dobrovića originali, od države ćemo tražiti satisfakciju za povređen ugled i dostojanstvo našeg najvećeg stručnjaka za slikarstvo”, kaže advokat Nikolić, dodajući da će naknadno odlučiti od koje institucije će tražiti odštetni zahtev i u kom iznosu.
Branilac dodaje da su stručni svedoci u postupku izjavili da na teritoriji cele bivše SFRJ nema boljeg poznavaoca umetničkih dela od njega. Dešavalo se, kaže Nikolić, da se kod Kusovca donese vredna umetnička slika na procenu, ali su trgovci umetničkim delima uvek želeli da postignu veću cenu od realne.
Kada je reč o slikama u postupku, Kusovac je od početka tvrdio da su te slike originalne, a stručni svedoci su govorili da je njegovo mišljenje najprestižnije.
(MONDO, foto: screenshot/YouTube)
