Hrvatski ministar uprave Arsen Bauk zatražio je uklanjanje naziva ulica koje nose ime ustaškog funkcionera i književnika Mila Budaka, akadamici protiv.
Pored ulica sa imenom Mile Budaka, ministrar Bauk traži i promenu naziva Ulice 10. april koja se nalazi u selu Slatinski Drenovac, piše riječki “Novi list”.
List navodi da u deset gradova i opština, Slavonskom Brodu, Vinkovcima, Virovitici, Pagu, Pleternici, Komiži, Lovincu, Jasenici, Klakaru i u Pakoštanama čak dve, ulice nose naziv po Budaku.
Oni koji, kako se navodi, podržavaju Budaka kažu da je on "štitio Srbe" i da je "nekorektno osuđen".
Podseća se da su u vreme javne rasprave o Budakovom spomen obeležju u Svetom Roku, mestu njegovog rođenja, dvojica akademika, Dubravko Jelčić i Josip Pečarić, napisali apel protiv ''hajke na Budaka'', a svojim ga je potpisom podržalo niz naučnika i drugih javnih ličnosti.
U tom su apelu izneli argumente u prilog tezi da je čovek kojeg su komunisti osudili kao ratnog zločinca i obesili ga, ipak zaslužio bolji tretman i obnovu procesa.
Branili su Budaka da, kao ministar bogoštovlja (veronauke) i nastave u NDH, nije bio inicijator rasnih zakona, donetih pod pritiskom Nemaca, nego da je ''zavlačio koliko je god mogao njihovu primenu, štiteći tako Srbe i Jevreje profesore Univerziteta u Zagrebu''.
Akademici priznaju da je Budak izgovorio u Varaždinu rečenicu ''Srbe na vrbe'', ali tvrde da mu je ona ''izletela'' i da je to, uostalom, prvi još 1914. godine izrekao Slovenac Marko Natlačen.
Samo suđenje Budaku nakon Drugog svetskog rata, smatraju njegovi zagovornici, nije bilo korektno jer je trajalo svega nekoliko sati, bez branitelja i svedoka obrane.
Kad je, pak, reč o Ulici 10. aprila, koja od 1993. postoji u selu na obrancima Papuka, Bauk smatra da je takođe dovoljno pročitati prembulu Ustava u kojoj se "NDH negativno određuje".
U toj preambuli piše da se hrvatska samobitnost dokazuje i kroz ''uspostavljanje temelja državne suverenosti u razdoblju Drugoga Svetskog rata, izraženoj nasuprot proglašenju Nezavisne Države Hrvatske (1941).
(Tanjug)
List navodi da u deset gradova i opština, Slavonskom Brodu, Vinkovcima, Virovitici, Pagu, Pleternici, Komiži, Lovincu, Jasenici, Klakaru i u Pakoštanama čak dve, ulice nose naziv po Budaku.
Oni koji, kako se navodi, podržavaju Budaka kažu da je on "štitio Srbe" i da je "nekorektno osuđen".
Podseća se da su u vreme javne rasprave o Budakovom spomen obeležju u Svetom Roku, mestu njegovog rođenja, dvojica akademika, Dubravko Jelčić i Josip Pečarić, napisali apel protiv ''hajke na Budaka'', a svojim ga je potpisom podržalo niz naučnika i drugih javnih ličnosti.
U tom su apelu izneli argumente u prilog tezi da je čovek kojeg su komunisti osudili kao ratnog zločinca i obesili ga, ipak zaslužio bolji tretman i obnovu procesa.
Branili su Budaka da, kao ministar bogoštovlja (veronauke) i nastave u NDH, nije bio inicijator rasnih zakona, donetih pod pritiskom Nemaca, nego da je ''zavlačio koliko je god mogao njihovu primenu, štiteći tako Srbe i Jevreje profesore Univerziteta u Zagrebu''.
Akademici priznaju da je Budak izgovorio u Varaždinu rečenicu ''Srbe na vrbe'', ali tvrde da mu je ona ''izletela'' i da je to, uostalom, prvi još 1914. godine izrekao Slovenac Marko Natlačen.
Samo suđenje Budaku nakon Drugog svetskog rata, smatraju njegovi zagovornici, nije bilo korektno jer je trajalo svega nekoliko sati, bez branitelja i svedoka obrane.
Kad je, pak, reč o Ulici 10. aprila, koja od 1993. postoji u selu na obrancima Papuka, Bauk smatra da je takođe dovoljno pročitati prembulu Ustava u kojoj se "NDH negativno određuje".
U toj preambuli piše da se hrvatska samobitnost dokazuje i kroz ''uspostavljanje temelja državne suverenosti u razdoblju Drugoga Svetskog rata, izraženoj nasuprot proglašenju Nezavisne Države Hrvatske (1941).
(Tanjug)
