Počinje novi život Savamale

Realizacija projekta ''Urban incubator: Belgrade'', koji je posvećen razvoju Savamale, počinje sutra.

0
A- A A+

Predviđeno je da umetnici, arhitekte i aktivisti različitog profila tokom narednih godinu dana ulože zajedničke napore u revitalizaciju ove gradske četvrti.

Nekada elitni deo Beograda, danas tranzit kojim tutnje kamioni, autobusi i tramvaji, dok oronule fasade velelepnih građevina sa kraja 19. i početka 20. veka kreče gar i izduvni gasovi, mogao bi zahvaljujući projektu Gete instituta uskoro ponovo da oživi.

Građevine koje su mamile poglede, poput zgrade Beogradske zadruge ili hotela "Bristol", danas su podložne propadanju, a Karađorđeva, nekad smatrana najlepšom ulicom u Beogradu, sada je samo jedna bučna i prometna ulica čija je glavna uloga da povezuje delove grada.

Pod naslovom "Urbani Inkubator: Beograd" biće realizovano desetak pojedinačnih, lokalnih i međunarodnih, projekata iz oblasti umetnosti, arhitekture, urbanizma i socijalnog angažmana.

Centralni prostor za održavanje manifestacija biće "Španska kuća", potpuno razrušena i zato prividno sasvim beskorisna građevina, koja će se pomoću takozvane privremene arhitkture preobraziti u prostor za kulturne sadržaje i istovremeno poslužiti kao simbol za preobražaj cele Savamale.

Stanovnici Savamale, Beograđani i posetioci tu mogu dobiti informacije, umetnici i arhitekte, koji učestvuju u projektu, tu stiču prostor za rad, dok će izložbama, radionicama i drugim društvenim događajima, "Španska kuća" obezbediti "krov nad glavom".

Planirani su i projekti: "Mikrofabrike", "Biro Savamala", "Kamenzind", "We also love the Art of Others", "Nextsavamala", "Savamalski dizajn studio", "Model za Savamalu", "Sćool of Urban Practices", "Slušaj Savamala!", a tu su i "Urban Incubator featuring" i "Goethe-Guerilla 2013".

"Mikrofabrike" će znanja, sposobnosti i ideje ponikle u Savamali preoblikovati u inovativne proizvode u novim, malim proizvodnim pogonima, u okviru "Biroa Savamale" teoretičari umetnosti i sociolozi iz Beograda i Ciriha proučavaće uticaj projekta na Savamalu, a izdavaće se i novi časopis za arhitekturu "Kamencind" koji će se baviti i savamalskim temama.

Rezidencijalni program "We also love the Art of Others" podrazumeva boravak umetnika različitog porekla i raznovrsnih stavova, koji će delovati i razmenjivati misli u Savamali, dok je ideja projekta "Nextsavamala" da Beogrđane podstakne da zajedničkim snagama oblikuju viziju budućnosti te četvrti.

Studenti Akademije likovnih umetnosti u Hamburgu pokušaće da uče od Savamalaca i saznaju kako oni konzerviraju hranu, pronalaze način da upotrebe prividno nepotrebne proizvode ili kako sami popravljaju oštećenja na svojim kućama i stanovima.

Beležiće i nove i stare zvuke, da bi ih potom u vidu instalacija, koncerata i radijskih emisija vratili u prostor iz koga su i potekli, a ceo projekat Gete instituta poslužiće i za istraživanje alternativnih razvoja urbanih četvrti.

Direktor Gete instituta u Beogradu Matijas Miler-Viferig rekao je ranije Tanjugu da su odlučili da kroz projekte i radionice, u saradnji sa stanovnicima Savamale, skrenu pažnju na ovaj značajan i zapostavljeni deo grada.

"Želja nam je da budemo prisutni u Savamali i privučemo lokalne, ali i internacionalne projekte, čija će realizacija trajati najmanje godinu dana, da radimo sa stanovnicima i predstavnicima vlasti na tome kako razviti ideje i vizije u jednom gradskom kvartu, sa umetničkim i socijalnim pristupom", objasnio je Miler-Viferig.

"Bilo je mnogo projekata i planova, ali niko nije pitao ljude koji žive tamo šta oni žele od Savamale, kako da ona izgleda, čemu da služi, šta misle o infrastrukturi, novim prodavnicama. Mi ih pozivamo da se uključe i doprinesu svojim idejama, da govore o svojoj istoriji, porodici, životu tamo, kako vide taj prostor, o šarmantnim i ružnim mestima u Savamali", kaže Miler-Viferig.
Savamala je, primetio je Miler-Viferig, dugo zanemarivana, kao i ljudi koji žive u njoj, njih oko 2.000, zbog čega su odlučili da primene ideju "kreativnog grada", kakvi postoje širom Evrope i Amerike.

"Posmatramo Savamalu kao šarmantno mesto gde uz male intervencije značajne zgrade mogu doibiti novi duh i upotrebu", istakao je direktor Gete instituta, dodavši da su svi projekti, koje planiraju da realizuju u Savamaloj već primenjivani u Berlinu, Cirihu, Amsterdamu, Hamburgu.

Prvo što turisti ugledaju kada brodovima ulaze u Beograd, upravo je zapuštena Savamala, koja bi, ako bi joj se vratio status od pre Drugog svetskog rata, mogla da postane važan turistički centar, čime bi žiteljima Savamale bio omogućen bolji i kvalitetniji život, smatraju u Gete institutu.

"Ovaj projekat je prilika da se sagleda situacija u ovom gradskom kvartu i da se nešto povodom toga preduzme. Savamala ima mnogo potencijala, ali trenutno ne izgleda dobro. Ako bismo nekim od projekata uspeli da nateramo ljude da razmisle kako posmatraju svoj kvart, to bi bilo dobro", istakao je Miler-Viferig.

(Tanjug, foto: MONDO)
Tagovi:

Povezano

Sve vesti