Angola, drugi po količini proizvodjač nafte u podsahrskom regionu, namerava da se već iduće godine priključi Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK), što bi uvećalo moć te izvozne grupacije, ali i te države na jugu Afrike.
Angola, drugi po količini proizvodjač nafte u podsahrskom regionu, namerava da se već iduće godine priključi Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK), što bi uvećalo moć te izvozne grupacije, ali i te države na jugu Afrike.Odluku o tome u sredu je donela angolska vlada, objavila je novinska agencija te zemlje Angop, prenoseći vladino saopštenje u kojem senavodi da je pri donošenju odluke uzeta u obzir uloga koju Angola, s proizvodnjom od 1,4 miliona barela dnevno, ima na svetskom tržištu nafte.
Kako je preneo Rojters, Angola je druga zemlja koja je ove sedmice najavila da bi želela da postane članica OPEK - kartela koji obezbedjuje više od trećine nafte na svetskom tržištu.
Novi predsednik Ekvadora Rafael Korea je prošlog vikenda izjavio da bi njegova zemlja mogla da se vrati u OPEK, iz kojeg je istupila 1992. godine.
"Angola će se uskoro priključiti OPEK-u, u martu iduće godine, tačan datum još nije utvrdjen", izjavio je za Rojters portparol Ministarstva za naftu te zemlje Bastos de Almeida, ističući velike finansijske prednosti tog članstva.
Pristupanje OPEK-u ukazuje na uverenje vlade u Luandi da se Angola brzo oporavlja od 27 godina dugog gradjanskog rata koji je uništio njenu ekonomiju.
"Angola pristupa OPEK-u jer se prihod od nafte uvećava izuzetno velikom brzinom, što joj daje veći uticaj na svetskoj naftnoj sceni", objasnio je čelnik angolske filijale britanske prognozerske firme "Četam haus" Nik Šekson.
OPEK će, pak, imati koristi od stabilne proizvodnje u Angoli. Najveći afrički proizvodjač nafte, Nigerija ima znatno veće rezerve od Angole, ali je njen izvoz veoma kolebljiv, jer su učestali napadi pobunjenika na naftna postrojenja ove godine za petinu umanjili proizvodnju nafte u toj zemlji.
Uz pomoć stranih investicija, očekuje se da će proizvodnja nafte u Angoli iduće godine biti povećana za 600.000 barela i dostići dva miliona barela dnevno. Najveći kupac, sa 550.000 barela dnevno, sada su SAD, a ostatak se izvozi u Kinu.
OPEK, osnovan 1960. godine, uskladjuje proizvodnu politiku nastojeći da održi stabilne cene. Kartel je imao 13 članica pre nego što su devedesetih godina prošlog veka iz njena istupili Ekvador i Gabon zbog visokih dažbina za članstvo.
Ekvador, koji sada proizvodi svega 270.000 barela nafte na dan, želi da se vrati u OPEK.
Sadašnjih 11 članica kartela su Alžir, Indonezija, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Venecuela i Irak, koji još nije obuhvaćen sistemom proizvodnih kvota.
Povratak Angole mogao bi da poveća političku moć afričkih članica - Nigerije, Libije i Alžira - i izmeni dinamiku u grupaciji kojom dominiraju arapski proizvodjači.
Privreda Angole prošle godine je zabeležila rast od 18 procenata i vlada ove godine očekuje nastavak takvog trenda.
Multinacionalne kompanije su povećale ulaganja u tu zemlju i američki "Ekson-Mobil" i "Ševron" se smatraju najvećim proizvodjačima nafte sa 600.000, odnosno 480.000 barela dnevno, uz francuski "Total" koji je takodje važan igrač.
Medju kompanijama koje su takodje prisutne u Angoli su BP, "Statoil", "Talou oil", "Maraton oil" i "Eni", a i kineske naftne kompanije su sve prisutnije kroz niz sporazuma koji se realizuju uz pomoć zajmova iz Pekinga.
I Sudan želi da se priključi organizaciji OPEK, o čemu će ubrzo odlučiti predsednik te zemlje Omar Hasan al-Bašir, saopštilo je sudansko ministarstvo za naftu.
Sudan sada proizvodi oko 330.000 barela nafte dnevno i nada se da će mu članstvo u kartelu omoćućiti dalji razvoj naftne industrije.
(Tanjug)
