Guverner Radovan Jelašić izjavio je u utorak da će gradjani koji su uzeli dugoročni kredit u banci u stranoj valuti i po varijabilnoj kamatnoj stopi ove godine plaćati veće kamate, i ukazao da će najbolje proći oni koji su uzimali kredite u dinarima.

Jelašić je naglasio da će 2007. godina biti najpovoljnija za gradjane Srbije koji su se zaduživali u bankama u dinarima, a oni koji su se zaduživali u evrima ili u švajcarskim francima plaćaće veće kamate, jer su Evropska centralna banka i monetarne vlasti Švajcarske povećale osnovne kamate.

Evropska centralna banka je već povećala baznu kamatu na 3,75 odsto godišnje i najverovatnije će biti dodatnog dizanja kamata na evro, rekao je Jelašić i dodao da je švajcarska centralna banka već nekoliko puta povećala referentnu kamatnu stopu na nacionalnu valutu.

Jelašić je govorio i o Uredbi Vlade Srbije o privremenom finansiranju, ocenjujući da njome nisu poremećeni ni kurs dinara, ni stabilnost cena.

On je poručio da ni u aprilu i maju ne očekuje značajniji rast cena na tržištu.

Jelašić je precizirao da je bazna inflacija u martu iznosila četiri odsto, a ukupna inflacija 5,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i ocenio da bi bazna inflacija bila manja da je formirana nova Vlada Srbije.

On je podsetio da je osnovni cilj NBS u 2007. godini da se bazna inflacija kreće u granicama od četiri do osam odsto i ukazao da bi bilo mnogo bolje da se što pre oformi Vlada, da bi se videlo u kom pravcu će ići dalje reforme u Srbiji.

"Onda danas referentna kamatna stopa ne bi bila 10,5 odsto, nego bi verovatno bila još niža i posle toga bi korist imali svi, kako banke, tako klijenti i isto tako i privreda", naglasio je Jelašić i napomenuo da bi, kao posledica jeftinijeg novca, privredni rast u srednjem periodu bio još viši.

Guverner NBS je istakao važnost donošenje ekonomske politike Vlade Srbije, da bi se znalo kakav će biti kurs makroekonomske politike u narednih godinu-dve.

"Ako nešto Srbija nema, onda je to vreme", primetio je Jelašić.

On je predočio da, i ukoliko bi Srbija imala godišnji rast bruto-domaćeg proizvoda od pet do šest odsto, trebale bi nam "nekoliko desetina godina" da bi dostigli zemlje u okruženju po razvijenosti privrede.

(Tanjug)