Pet najvećih masovnih ubistava u Srbiji

I pored toga što će mnogi reći da nismo dostigli “nivo“ Amerike, u kojoj najčešće neko “iz čista mira“ ubije kolege na poslu ili decu u školi, očigledno je, nažalost, da nismo imuni na ovakve ljudske tragedije.

0
A- A A+

1. Velika Ivanča 2013

Ubistvo 13 ljudi u selu Velika Ivanča je najmasovnije ubistvo koje se ikada dogodilo u Srbiji. Ljubomir Bogdanović ubio je 9.aprila 2013.godine 12 odraslih ljudi i dete u selu Velika Ivanča kod Mladenovca. Ubica je pokušao da sebi oduzme život, a preminuo je nakon nekoliko dana u bolnici.

2. Jabukovac 2007

Neslavnu titulu mesta gde je izvršeno jedno od najsvirepijih ubistava nosilo selo Jabukovac, a meštanin sela Nikola Radosavljević "titulu" masovnog ubice u našoj zemlji za poslednjih 50 godina. Naoružan lovačkom puškom Radosavljević je u julu 2007. godine ubio devet, a teško ranio dve osobe. On je pre krvavog pira pretukao svoju suprugu, a zatim skočio u bunar s namerom da izvrši samoubistvo. Međutim, njegov komšija ga je izvukao iz bunara i pružio mu pomoć. Posle nekoliko minuta, Radosavljević je otišao do svoje kuće i uzeo pušku. Uputio se prema selu i najpre ubio tri osobe − Veljka Đorđevića (58), njegovog sina Dragana (22), i taštu Marinu Kutkurenović (75).

Zatim je usmrtio još šest osoba − supružnike Draginju (55) i Branislava Borongića (57), Persu Banković (37), Branislava Badejevića (30), Srđana Bađikića (15) i Aniku Čogić (62). Teško je ranio Sinišu Bađikića (36) i Vanucu Baderević (70), čije je zdravstveno stanje kasnije stabilizovano. Ovaj masovni ubica je na glavnom pretresu u Okružnom sudu u Negotinu oslobođen je krivice, jer je tim veštaka neuropsihijatara KPZ Beograd utvrdio da je on u momentu izvršenja dela bio neuračunljiv.

Neuropsihijatri su utvrdili da je jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji Srbije pati od akutne paranoidne psihoze sa osećajem ugroženosti i stalnim umišljajem kako neko hoće da mu naudi, koji su pratile sumanute ideje o magiji, u ovom slučaju vlaškoj magiji, i on je smešten iza rešetaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu. I dalje se samo nagađa šta je bio okidač za njegov krvavi pir.

3. Leskovac 2002

Istog datuma kada i ovo devetostruko ubistvo, samo pet godina ranije, u Leskovcu je Dragan Čedić je u iz automatske puške ubio sedmoro ljudi. Njegov leš je pronađen mesec dana posle masakra u obližnjoj šumi, a utvrđeno je da je počinio samoubistvo. Dragan Čedić (32) iz Leskovca je ubio bivšu suprugu Biljanu (28) i šest članova tazbine, dok je četvoro članova ženine familije dok je četvoro prijatelja lakše i teže ranio.

Čedić je prvo u bilijar klubu ubio Nenada Lukića (31) i ranio Slavoljuba Kržalića (47), a potom se "vartburgom" dovezao pred porodičnu kuću svoje supruge Biljane (28) i pet minuta posle ponoći upao i iz automatske puške pucao i ubio pet osoba, a jednu ranio.

U porodičnoj kući Čedić je ubio bivšu suprugu Biljanu Čedić (28), njene sestre Ivanu Kalčić (31) i Jelenu Zdravković (25), Jeleninog supruga Bobana (24) i Biljaninu komšinicu Jelenu Zlatković (29), a ranio njenu drugaricu Maju Bojković (26). Svoj smrtonosni pir ubica završava deset minuta kasnije u u kući Biserke Ristić (48), tetke ubijenih sestara, koju ubija, a njenog supruga Blagoja (51) i sina Đorđa (16) ranjava.

Pretpostavljalo se da je motiv ubistva "neraščišćeni porodični odnosi između Biljane i Dragana". Dosije nezapamćenog zločina u Leskovcu je zatvoren. Istražni sudija Okružnog suda u Leskovcu Nebojša Stojičić obustavio je krivični postupak protiv Dragana Čedića jer je nađeno njegovo telo. Rođaci koji su mu pomagali u bekstvu su novčano kažnjeni.

4. Subotica 1993

Sredinom devedesetih godina Josip Vujić , zbog zločina koji je počinio nazvan "Joso Sekira", ubio je sekirom sedmoro ljudi, bežeći od policije na putu od Subotice do Bajmoka. Svoj krvavi pir Vujić je započeo u selu Pačir, na putu između Bajmoka i Stare Moravice, gde je na spavanju ubio i opljačkao Veru Mašić, medicinsku sestru iz ovog malog bačkog sela.

Posle toga, pritajio se na nekoliko dana, da bi potom, jednog jutra, nedaleko od Železničke stanice u Subotici angažovao taksistu Zorana Budimčevića, da ga vozi na nekoliko lokacija kako bi obavio neke poslove. Kada mu više nije trebao, na periferiji grada ga je hladnokrvno ubio i njegov automobil ostavio nedaleko od obližnje deponije.

Slično je prošao i drugi taksista, Marko Vukelić, kome je nakon ubistva iz vatrenog oružja, oduzeo automobil i uputio se ka Bajmoku. Tada je već bila alarmirana policija iz svih delova Srbije i postavljane su barikade svuda oko grada, ali ubica je uspevao da ih izbegne. Na izlazu iz Subotice, nedaleko od naselja Aleksandrovo, počinjen je još jedan zločin, naočigled žrtvine supruge i maloletnog deteta. Vozeći svoj automobil, Jordan Stojanović iz Makedonije je zakačio vozilo kojim je upravljao Vujić. Obojica su potom stali i izašli iz kola. Vujić je bez i jedne reči izvukao pištolj i upucao nesrećnog Makedonca u glavu.

Sa zločinima je nastavio u Bajmoku, gde je u razmaku od nekoliko dana prvo ubio i opljačkao dve starice, sestre Nedeljku i Mariju Tomić, a potom i bračni par Savu i Anu Vukelić. Ova ubistva su počinjena sekirom. Vujić je 1997. u odsustvu osuđen na smrtnu kaznu u Okružnom sudu u Subotici, ali je ona u međuvremenu ukinuta. On je 2010. godine isporučen Srbiji iz Mađarske gde je odslužio kaznu od 15 godina zatvora zbog ubistva taksiste nedaleko od grada Baje. Na ponovljenom suđenju osuđen je na 40 godina zatvora.

5. Paraćin 1987

Pripadnici starije generacije sigurno se sećaju i čuvenog paraćinskog masakra u bivšoj SFRJ, kada je Azis Keljmendi, vojnik albanske nacionalnosti u bio četvoricu vojnika JNA - i ranio još pet osoba. Ubistva su se dogodila 1987. godine u kasarni "Branko Krsmanović" u Paraćinu nekoliko sedmica pre isticanja vojnog roka Keljmendiju.

Azis Keljmendi je, naoružan automatskom puškom, ušao u zajedničku spavaonicu i otvorio vatru na druge vojnike. Tom prilikom je ubijen Safete Dudaković, Hazima Dženanović, Goran Begić i i Srđana Simić, a ranjena su četiri vojnika. Nakon ovoga, Keljmendi je iz kasarne pobegao na obližnje Karađorđevo brdo. Za njim je u poteru krenula vojna policija koja ga je opkolila. Tada je, po zvaničnoj verziji događaja, izvršio samoubistvo.

Vojna policija je posle tog događaja sprovela istragu. Ona nije dala odgovore na pitanje o motivima, iako neki izvori spominju nalaze lekara, prema kojima je Keljmendi mentalno rastrojena osoba. Prema nalazima istrage, Keljmendi nije imao disciplinskih problema, iako je, prema nekim izvorima, optužen za krađu. Drugi izvori koji se pozivaju na istragu vojne policije navode da je bio u ozbiljnom sukobu sa ostalim vojnicima.

Povezano

Sve vesti