Leta 2011. godine, Pero Antić imao je punih 29 godina, što znači da je bio mnogo bliži kraju, nego početku karijere.
Međutim, baš tada se u njegovom profesionalnom životu sve promenilo.
Posle sjajno odigranog prvenstva Evrope u Litvaniji, stigao je poziv tadašnjeg trenera Olimpijakosa, Dušana Ivkovića, koji je pravio novi, daleko jeftiniji tim od onog iz prethodne sezone, koja je završena eliminacijom od Montepaskija u četvrtfinalu plej-ofa Evrolige i "uobičajenim" porazom od Panatinaikosa u borbi za grčku titulu.
Danas je Olimpijakos dvostruki uzastopni prvak Evrope, a malo ko bi se kladio da neće biti i dvostruki uzastopni prvak države.
Čak i sada, skoro godinu dana po odlasku Ivkovića iz Pireja, snažni krilni centar ističe da ga je rad sa proslavljenim srpskim stručnjakom odveo tamo gde, ne tako davno, nije ni sanjao da će stići.
"Nisam tada gledao novac. Potpisao sam za mnogo manje, u poređenju sa drugim ponudama koje sam dobio posle Litvanije. Bilo mi je mnogo važno da opet igram Evroligu i da radim sa vrhunskim stručnjakom. Kada se Duda javio, ni sekundu nije bilo dileme za koga ću da potpišem", priseća se Antić u intervjuu za MONDO.
"Nudili su mi više para, duže ugovore, a ja sam od Olimpijakosa prihvatio 'jednu plus jednu', s tim da klub bira da li ću da ostanem posle prve sezone. Ali, to sve mi je bilo u drugom planu, hteo sam nešto da naučim. Posle godinu dana sa Ivkovićem, moje znanje o košarci se dupliralo. Čovek zna kako da te učini korisnim za tim i mnogo mi je drago što sam ga video sada na Fajnal foru. Žalim što prošle godine nije ostao u Olimpijakosu, ali nisu se dogovorili i to je sport".
Međutim, baš tada se u njegovom profesionalnom životu sve promenilo.
Posle sjajno odigranog prvenstva Evrope u Litvaniji, stigao je poziv tadašnjeg trenera Olimpijakosa, Dušana Ivkovića, koji je pravio novi, daleko jeftiniji tim od onog iz prethodne sezone, koja je završena eliminacijom od Montepaskija u četvrtfinalu plej-ofa Evrolige i "uobičajenim" porazom od Panatinaikosa u borbi za grčku titulu.
Danas je Olimpijakos dvostruki uzastopni prvak Evrope, a malo ko bi se kladio da neće biti i dvostruki uzastopni prvak države.
Čak i sada, skoro godinu dana po odlasku Ivkovića iz Pireja, snažni krilni centar ističe da ga je rad sa proslavljenim srpskim stručnjakom odveo tamo gde, ne tako davno, nije ni sanjao da će stići.
"Nisam tada gledao novac. Potpisao sam za mnogo manje, u poređenju sa drugim ponudama koje sam dobio posle Litvanije. Bilo mi je mnogo važno da opet igram Evroligu i da radim sa vrhunskim stručnjakom. Kada se Duda javio, ni sekundu nije bilo dileme za koga ću da potpišem", priseća se Antić u intervjuu za MONDO.
"Nudili su mi više para, duže ugovore, a ja sam od Olimpijakosa prihvatio 'jednu plus jednu', s tim da klub bira da li ću da ostanem posle prve sezone. Ali, to sve mi je bilo u drugom planu, hteo sam nešto da naučim. Posle godinu dana sa Ivkovićem, moje znanje o košarci se dupliralo. Čovek zna kako da te učini korisnim za tim i mnogo mi je drago što sam ga video sada na Fajnal foru. Žalim što prošle godine nije ostao u Olimpijakosu, ali nisu se dogovorili i to je sport".
Antića je telefonski poziv iz Beograda, u ponedeljak predveče, zatekao u klupskom autobusu...
"Pet-šest hiljada ljudi nas je dočekalo na aerodromu, sad idemo dalje. Znaš da se u Grčkoj mnogo voze motori. Autobus nam je opkoljen motorima i policijskim vozilima. Ne možemo brže od 30 na sat. Čeka nas još navijača, biće fešta, kao prošle godine. Otvoriš krov autobusa, zapališ par baklji i kad se ljudi raziđu - kući na odmor".
"Osvojili smo Evroligu, ali sezona nije završena. U četvrtak imamo utakmicu, u utorak je već trening, malo smo se i posvađali sa kondicionim trenerom, jer je on tako odlučio. Malo smo umorni i psihički i fizički, ali to je profesionalizam. Imamo još jedan cilj, da odbranimo titulu prvaka Grčke. Prvenstvo se malo oteglo zbog Evrolige, ali završiće se. Poslednji mesec je najslađi", svestan je Pero šta ga čeka, otprilike do 10. juna.
Prošle godine je na krilima istanbulskog preokreta u finalu, prekinuta dominacija Panatinaikosa...
"Sad su kupili jednog beka, pleja ili šutera, nisam siguran... Čujem da traže još jednog igrača. Ne znam odakle im novac, ali vidi se da polako prave tim za sledeću sezonu. Dobili smo ih dva puta u ligi, ali to je derbi, nema favorita. Ja, naravno, verujem da u našoj punoj dvorani niko ne može da nas dobije".
Pobede poput ove nad Real Madridom, nakon "minus 17" početkom druge četvrtine, stvaraju u ekipi osećaj nepobedivosti.
"Veliki nam je plus što smo skoro svi tu od prošle sezone. Dobro se poznajemo, imamo neviđenu hemiju, bez obzira na razliku u godinama. Borimo se svih 40 minuta i zato nismo izgubili mnogo utakmica, iako smo mnogo puta gubili i dvocifrenom razlikom".
"Hemija" je često pominjana reč u kolektivnim sportovima, ali malobrojni su oni koji znaju recept, kako se do nje stiže.
"Mi, iskusniji igrači, poznajemo se još iz mladosti. Ja sam prvi put došao u Grčku 2001. godine. Igrali smo u kadetskim, juniorskim reprezentacijama, pa nije bilo potrebno mnogo vremena za upoznavanje. Imamo sjajne mlade igrače, pogodili smo i dobre strance. Recimo Hajns je sjajan, ne samo košarkaš, nego i osoba, spreman da se prilagodi. Kad izađemo na teren, zabavljamo se i ništa nam nije teško".
"Pet-šest hiljada ljudi nas je dočekalo na aerodromu, sad idemo dalje. Znaš da se u Grčkoj mnogo voze motori. Autobus nam je opkoljen motorima i policijskim vozilima. Ne možemo brže od 30 na sat. Čeka nas još navijača, biće fešta, kao prošle godine. Otvoriš krov autobusa, zapališ par baklji i kad se ljudi raziđu - kući na odmor".
"Osvojili smo Evroligu, ali sezona nije završena. U četvrtak imamo utakmicu, u utorak je već trening, malo smo se i posvađali sa kondicionim trenerom, jer je on tako odlučio. Malo smo umorni i psihički i fizički, ali to je profesionalizam. Imamo još jedan cilj, da odbranimo titulu prvaka Grčke. Prvenstvo se malo oteglo zbog Evrolige, ali završiće se. Poslednji mesec je najslađi", svestan je Pero šta ga čeka, otprilike do 10. juna.
Prošle godine je na krilima istanbulskog preokreta u finalu, prekinuta dominacija Panatinaikosa...
"Sad su kupili jednog beka, pleja ili šutera, nisam siguran... Čujem da traže još jednog igrača. Ne znam odakle im novac, ali vidi se da polako prave tim za sledeću sezonu. Dobili smo ih dva puta u ligi, ali to je derbi, nema favorita. Ja, naravno, verujem da u našoj punoj dvorani niko ne može da nas dobije".
Pobede poput ove nad Real Madridom, nakon "minus 17" početkom druge četvrtine, stvaraju u ekipi osećaj nepobedivosti.
"Veliki nam je plus što smo skoro svi tu od prošle sezone. Dobro se poznajemo, imamo neviđenu hemiju, bez obzira na razliku u godinama. Borimo se svih 40 minuta i zato nismo izgubili mnogo utakmica, iako smo mnogo puta gubili i dvocifrenom razlikom".
"Hemija" je često pominjana reč u kolektivnim sportovima, ali malobrojni su oni koji znaju recept, kako se do nje stiže.
"Mi, iskusniji igrači, poznajemo se još iz mladosti. Ja sam prvi put došao u Grčku 2001. godine. Igrali smo u kadetskim, juniorskim reprezentacijama, pa nije bilo potrebno mnogo vremena za upoznavanje. Imamo sjajne mlade igrače, pogodili smo i dobre strance. Recimo Hajns je sjajan, ne samo košarkaš, nego i osoba, spreman da se prilagodi. Kad izađemo na teren, zabavljamo se i ništa nam nije teško".
Preokreti za ekipu Olimpijakosa postaju navika. Nisu u pitanju samo finala Evrolige 2012. i 2013, slično je bilo prošlog meseca u "majstorici" četvrtfinala protiv Efesa.
"Ja sam sad uzeo neke pare od saigrača, jer smo se pre Fajnal fora kladili kakve ćemo rezultate da postignemo. To možeš da proveriš kod bilo koga. Rekao sam da će protiv CSKA biti lagana utakmica, da ćemo dobiti između 15 i 20 razlike i da ćemo u finalu igrati sa Real Madridom. Tu sam rekao 'biće na početku povuci-potegni, ali dobićemo 11'. I dobili smo 12 razlike, tako da sam sve pogodio".
Optimizam je dobra stvar, ali odakle baš toliki optimizam... (podsetićemo da je u anketi na sajtu MONDA uoči Fajnal fora samo 12 odsto posetilaca našeg portala glasalo za Olimpijakos, kao novog šampiona!)
"Ne znam. Mnogo dobro sam se osećao i pre i za vreme Fajnal fora. Nije bilo pritiska. Sat vremena posle finala, dok smo se vraćali u hotel, atmosfera je bila kao da smo dobili neku najobičniju utakmicu. Bez euforije, divljanja... Pričali smo preko telefona, nekima je malo falilo da zaspu u autobusu. Kao da smo osvojili 30 takvih titula, pa nam je dosadno... Opet su nas potcenili, a nas je to dodatno motivisalo i razbili smo ih sve", jasan je Pero Antić.
Posebno je zanimljivo da su "crveni" pobedili CSKA tako što su ga spustili na 52 poena (sa 79 u prethodnih 28 mečeva Evrolige), dok su Realu ubacili 100!
"Posebno sam ponosan na meč protiv CSKA. Kad igramo odbranu 40 minuta, nema šansi da izgubimo. Borimo se jedan za drugog, neko te prođe, odmah drugi preuzima tvog igrača, a ti trčiš da pokriješ onog koji je ostao slobodan. Nema odustajanja".
Ono što je Olimpijakos učinilo omiljenim kod brojnih ljubitelja košarke su fanatična borbenost, visok moral, potčinjavanje kolektivu. Pirejci su na poslednja dva Fajnal fora pokazali su da su mnogo više od zbira individualnih kvaliteta.
"Mi među ovim jačim klubovima u Evropi imamo jedan od najmanjih budžeta. To svi znaju. Vidiš da ima timova sa 30-40 miliona evra, koji nisu stigli ni do Fajnal fora? U Olimpijakosu igrači znaju svoje uloge, niko ne pokušava da uradi više za sebe, nego se podređujemo timu. Normalno, danas može Spanulis da da 40, sutra će Papanikolau, onda će Hajns, ali nema nikakvih problema".
Kompletnom atmosferom, možda zato što je Pero Antić ta nit i emocija koja ih povezuje, Olimpijakos podseća na nacionalni tim Makedonije, koji je pomenutog leta 2011. dogurao do polufinala Evrobasketa, izbacivši domaćina, Litvaniju, a onda namučivši Špance u borbi za finale, pa Ruse u meču za bronzu.
"Slažem se. Mnogo, mnogo podseća... U Makedoniji nemamo mnogo novca, Savez nam ne nabavlja fensi opremu, ali igramo iz ljubavi za državu, grb i zastavu, jer znamo šta to znači. Zabavljamo se, družimo, ginemo jedan za drugog. To je jedino što možemo", ističe Antić.
"Šta da ti kažem kad smo za četvrto mesto u Evropi dobili po 8.000 evra. Sad ljudi misle da ćemo u Sloveniji da idemo na medalju. A to nije lako. Ja sam od Dude naučio da je ekipi potreban program rada, kako ćeš da radiš iz godine u godinu, da ti se ne bi događale oscilacije, da budeš danas na vrhu, sutra negde dole. Nama su se rugali što se nismo plasirali na Olimpijadu, kao da se to podrazumeva... Ali, dobro, sve je to normalno, sportista mora sve da istrpi... Nadam se da će svi biti zdravi i živi, bez povreda, pa ćemo probati da uradimo najviše. Da vidimo da li možemo da ponovimo polufinale, ili će biti bolje, ili gore nego prošli put".
Iako veteran, istetovirani gorostas planira da igra u Sloveniji. Ako se nešto ne ispreči.
"Samo da mi telo bude OK. Imao sam dve operacije stopala, trpim bol posle utakmica, ipak ja više nemam 20 i nešto godina. Nisam odmarao leti od 2001, a želim da igram na vrhunskom nivou još četiri-pet godina. Neka se prvo završi klupska sezona, pa da odmorim mesec dana i onda ćemo više da pričamo o reprezentaciji".
"Ja sam sad uzeo neke pare od saigrača, jer smo se pre Fajnal fora kladili kakve ćemo rezultate da postignemo. To možeš da proveriš kod bilo koga. Rekao sam da će protiv CSKA biti lagana utakmica, da ćemo dobiti između 15 i 20 razlike i da ćemo u finalu igrati sa Real Madridom. Tu sam rekao 'biće na početku povuci-potegni, ali dobićemo 11'. I dobili smo 12 razlike, tako da sam sve pogodio".
Optimizam je dobra stvar, ali odakle baš toliki optimizam... (podsetićemo da je u anketi na sajtu MONDA uoči Fajnal fora samo 12 odsto posetilaca našeg portala glasalo za Olimpijakos, kao novog šampiona!)
"Ne znam. Mnogo dobro sam se osećao i pre i za vreme Fajnal fora. Nije bilo pritiska. Sat vremena posle finala, dok smo se vraćali u hotel, atmosfera je bila kao da smo dobili neku najobičniju utakmicu. Bez euforije, divljanja... Pričali smo preko telefona, nekima je malo falilo da zaspu u autobusu. Kao da smo osvojili 30 takvih titula, pa nam je dosadno... Opet su nas potcenili, a nas je to dodatno motivisalo i razbili smo ih sve", jasan je Pero Antić.
Posebno je zanimljivo da su "crveni" pobedili CSKA tako što su ga spustili na 52 poena (sa 79 u prethodnih 28 mečeva Evrolige), dok su Realu ubacili 100!
"Posebno sam ponosan na meč protiv CSKA. Kad igramo odbranu 40 minuta, nema šansi da izgubimo. Borimo se jedan za drugog, neko te prođe, odmah drugi preuzima tvog igrača, a ti trčiš da pokriješ onog koji je ostao slobodan. Nema odustajanja".
Ono što je Olimpijakos učinilo omiljenim kod brojnih ljubitelja košarke su fanatična borbenost, visok moral, potčinjavanje kolektivu. Pirejci su na poslednja dva Fajnal fora pokazali su da su mnogo više od zbira individualnih kvaliteta.
"Mi među ovim jačim klubovima u Evropi imamo jedan od najmanjih budžeta. To svi znaju. Vidiš da ima timova sa 30-40 miliona evra, koji nisu stigli ni do Fajnal fora? U Olimpijakosu igrači znaju svoje uloge, niko ne pokušava da uradi više za sebe, nego se podređujemo timu. Normalno, danas može Spanulis da da 40, sutra će Papanikolau, onda će Hajns, ali nema nikakvih problema".
Kompletnom atmosferom, možda zato što je Pero Antić ta nit i emocija koja ih povezuje, Olimpijakos podseća na nacionalni tim Makedonije, koji je pomenutog leta 2011. dogurao do polufinala Evrobasketa, izbacivši domaćina, Litvaniju, a onda namučivši Špance u borbi za finale, pa Ruse u meču za bronzu.
"Slažem se. Mnogo, mnogo podseća... U Makedoniji nemamo mnogo novca, Savez nam ne nabavlja fensi opremu, ali igramo iz ljubavi za državu, grb i zastavu, jer znamo šta to znači. Zabavljamo se, družimo, ginemo jedan za drugog. To je jedino što možemo", ističe Antić.
"Šta da ti kažem kad smo za četvrto mesto u Evropi dobili po 8.000 evra. Sad ljudi misle da ćemo u Sloveniji da idemo na medalju. A to nije lako. Ja sam od Dude naučio da je ekipi potreban program rada, kako ćeš da radiš iz godine u godinu, da ti se ne bi događale oscilacije, da budeš danas na vrhu, sutra negde dole. Nama su se rugali što se nismo plasirali na Olimpijadu, kao da se to podrazumeva... Ali, dobro, sve je to normalno, sportista mora sve da istrpi... Nadam se da će svi biti zdravi i živi, bez povreda, pa ćemo probati da uradimo najviše. Da vidimo da li možemo da ponovimo polufinale, ili će biti bolje, ili gore nego prošli put".
Iako veteran, istetovirani gorostas planira da igra u Sloveniji. Ako se nešto ne ispreči.
"Samo da mi telo bude OK. Imao sam dve operacije stopala, trpim bol posle utakmica, ipak ja više nemam 20 i nešto godina. Nisam odmarao leti od 2001, a želim da igram na vrhunskom nivou još četiri-pet godina. Neka se prvo završi klupska sezona, pa da odmorim mesec dana i onda ćemo više da pričamo o reprezentaciji".
Mnogi u sadašnjem timu Olimpijakosa su "Dudina deca". Antića pitamo kolike su zasluge srpskog selektora za drugi evropski tron, iako više nije na treninzima, ni pored aut linije.
"Normalno, nikako ne bih da uvredim našeg sadašnjeg trenera Barcokasa, ali objektivno mu je posao bio olakšan, jer je nasledio sastav od prošle godine, sa igračima koji se poznaju i znaju da igraju zajedno. Sigurno da Duda ima velike zasluge i za ovu titulu, ali 'ajde da ne pričamo o tome".
Neki igrači, poput Spanulisa, verovatno su već dostigli svoju maksimalnu cenu na tržištu, mada se nikad ne zna koliko bi mogao da izdvoji neki turski tim, željan da se konačno nađe bar pri vrhu, ako ne na njemu. Ali, nekima, poput Kajla Hajnsa, vrednost će vrtoglavo skočiti predstojećeg leta.
Veliko je, zato, pitanje u kakvom sastavu će Olimpijakos krenuti ka trećoj uzastopnoj tituli. Antić ne krije da je pesimista...
"Najpametnije će biti da sačekamo kraj sezone, ali moje mišljenje je da nećemo ostati zajedno. Mislim da će mnogo igrača otići. Ipak je svakome cilj da unovči svoj rad".
Navijači Zvezde uveliko su napravili listu želja, za sezonu u kojoj će posle mnogo godina igrati Evroligu. Nema dileme da je Antić na jednom od prvih mesta, kako zbog neospornih kvaliteta, tako i zbog toga što deluje "dostupnije" od bivših i sadašnjih NBA igrača.
"Danas me je na aerodromu Čović malo 'bocnuo', rekao mi je: 'Sledeće godine isto ovako sa Zvezdom!' Ja sam se malo nasmejao, jer mi je Zvezda u srcu i to svi znaju. Delije su savršeni navijači. Ja ću za mesec dana opet biti tu da bodrim momke u finale plej-ofa. A, gde ću igrati sledeće sezone, ne znam".
Ugovor sa Olimpijakosom ističe, a ponuda neće manjkati...
"Najiskrenije, nemam u glavi nijedan klub. Hoću da potpišem garantovan ugovor na dve godine, eventualno na dve plus jednu, da se malo psihički opustim. Ako ću opet da menjam klubove na godinu dana, onda i porodica mora da putuje sa mnom, a imam dva sina i hoću sve da nas poštedim čestih selidbi", iznosi Antić smernice kojima će se rukovoditi u prelaznom roku.
"Ima vremena za odluku, ali siguran sam da ću znati gde idem pre nego što se posvetim reprezentaciji. Sigurno neću čekati da se završi Evropsko prvenstvo, kao pre dve godine".
Šampion kontinenta dobio je u noći između nedelje i ponedeljka brojne čestitke iz Srbije.
"Brat Peca, Vuk (Radivojević), Cvele (Marko Cvetković), trener Nišlija... Puno njih je zvalo, ali ove moram da izdvojim. Videćemo se uskoro".
(Ivan Bogunović, MONDO - foto: Beta/AP/Lefteris Pitarakis, New Sports, Matt Dunham)
"Normalno, nikako ne bih da uvredim našeg sadašnjeg trenera Barcokasa, ali objektivno mu je posao bio olakšan, jer je nasledio sastav od prošle godine, sa igračima koji se poznaju i znaju da igraju zajedno. Sigurno da Duda ima velike zasluge i za ovu titulu, ali 'ajde da ne pričamo o tome".
Neki igrači, poput Spanulisa, verovatno su već dostigli svoju maksimalnu cenu na tržištu, mada se nikad ne zna koliko bi mogao da izdvoji neki turski tim, željan da se konačno nađe bar pri vrhu, ako ne na njemu. Ali, nekima, poput Kajla Hajnsa, vrednost će vrtoglavo skočiti predstojećeg leta.
Veliko je, zato, pitanje u kakvom sastavu će Olimpijakos krenuti ka trećoj uzastopnoj tituli. Antić ne krije da je pesimista...
"Najpametnije će biti da sačekamo kraj sezone, ali moje mišljenje je da nećemo ostati zajedno. Mislim da će mnogo igrača otići. Ipak je svakome cilj da unovči svoj rad".
Navijači Zvezde uveliko su napravili listu želja, za sezonu u kojoj će posle mnogo godina igrati Evroligu. Nema dileme da je Antić na jednom od prvih mesta, kako zbog neospornih kvaliteta, tako i zbog toga što deluje "dostupnije" od bivših i sadašnjih NBA igrača.
"Danas me je na aerodromu Čović malo 'bocnuo', rekao mi je: 'Sledeće godine isto ovako sa Zvezdom!' Ja sam se malo nasmejao, jer mi je Zvezda u srcu i to svi znaju. Delije su savršeni navijači. Ja ću za mesec dana opet biti tu da bodrim momke u finale plej-ofa. A, gde ću igrati sledeće sezone, ne znam".
Ugovor sa Olimpijakosom ističe, a ponuda neće manjkati...
"Najiskrenije, nemam u glavi nijedan klub. Hoću da potpišem garantovan ugovor na dve godine, eventualno na dve plus jednu, da se malo psihički opustim. Ako ću opet da menjam klubove na godinu dana, onda i porodica mora da putuje sa mnom, a imam dva sina i hoću sve da nas poštedim čestih selidbi", iznosi Antić smernice kojima će se rukovoditi u prelaznom roku.
"Ima vremena za odluku, ali siguran sam da ću znati gde idem pre nego što se posvetim reprezentaciji. Sigurno neću čekati da se završi Evropsko prvenstvo, kao pre dve godine".
Šampion kontinenta dobio je u noći između nedelje i ponedeljka brojne čestitke iz Srbije.
"Brat Peca, Vuk (Radivojević), Cvele (Marko Cvetković), trener Nišlija... Puno njih je zvalo, ali ove moram da izdvojim. Videćemo se uskoro".
(Ivan Bogunović, MONDO - foto: Beta/AP/Lefteris Pitarakis, New Sports, Matt Dunham)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti
Mondo ukrštenica za 22. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!