U svetu poznati kao "raw vegani" ishranu uglavnom baziraju na formuli "80-10-10" što znači da 80 odsto namirnica koje unose čini voće i povrće, 10 odsto zeleniš poput kelja ili koprive, i 10 odsto semenke i orašasti plodovi.
Đorđe Samuilović, koji je na tom režimu ishrane godinu dana, kaže da u proseku dnevno unosi tri do četiri kilograma voća i povrća, oko 500 grama zeleniša i 100 grama semenki i orašastih plodova (badem, lešnik, seme bundeve, susam...). Uz to, kako nije 100 odsto na sirovoj ishrani, jedan obrok dnevno mu je i kuvani pirinač ili krompir.
Kaže da se mnogo bolje oseća od kako se tako hrani i da ima znatno više energije.
"Ljudi su počeli da misle da je normalno da su stalno umorni, da nemaju snage za neke normalne dnevne aktivnosti, što bi na ispravnoj ishrani ustvari trebalo da bude lako. Meni ova ishrana odgovara jer imam mnogo više energije, telo jednostavno bolje iskorišćava nutritijente iz sirove hrane nego iz prerađene", objasnio nam je Đorđe.
Na prvi pogled deluje da ovakav način ishrane mnogo košta, naročito ako se konzumira egzotično voće poput avokada i papaje, kao i pistaći i indijski orah. Međutim, neki vegani imaju dogovor sa pojedinim trgovcima od kojih kupuju voće koje je prilično zrelo i koje prodavac ne može još dugo da drži u prodavnici zbog čega ima nižu cenu.
"Pre neki dan sam kupio dve gajbice jagoda za 250 dinara. Istina, dosta jagoda je otpalo, ali sam ipak uspeo da prečistim oko pet kilograma", rekao nam je Đorđe.
Leti je lako, pijace su pune raznovrsnog voća i povrća, ali šta vegani rade zimi, kada je sva zimnica termički obrađena?
"Pravimo zalihe od sušenog i zamrznutog voća, ali u nekim supermarketima tokom cele godine u imate južno voće, pa nije baš tako teško organizovati ishranu zimi", objašnjava Đorđe.
Ovakav način ishrane predmet je brojnih kontroverzi, ne samo kod nas koji se hranimo tradicionalno, već i među stručnjacima – nutricionistima.
Dok jedni, poput nutricioniste Milana Nikolića, koji je i sam vegan, govore da nam meso i mleko uopšte nisu potrebni i da belančevine, kalcijum i ugljene hidrate možemo dobiti i iz voća i povrća, drugi, među kojima je Jelena Jovanović, nutricionistkinja u DZ Stari Grad, tvrde da veganski način ishrane može dovesti do ozbiljnih poremećaja poput anemije, pothranjenosti i opadanja mišićne mase.
Sami vegani kažu, a to je i njihov moto, da se "po lek ide u kuhinju, a ne u apoteku".
(MONDO/Marija Atanasković)
Đorđe Samuilović, koji je na tom režimu ishrane godinu dana, kaže da u proseku dnevno unosi tri do četiri kilograma voća i povrća, oko 500 grama zeleniša i 100 grama semenki i orašastih plodova (badem, lešnik, seme bundeve, susam...). Uz to, kako nije 100 odsto na sirovoj ishrani, jedan obrok dnevno mu je i kuvani pirinač ili krompir.
Kaže da se mnogo bolje oseća od kako se tako hrani i da ima znatno više energije.
"Ljudi su počeli da misle da je normalno da su stalno umorni, da nemaju snage za neke normalne dnevne aktivnosti, što bi na ispravnoj ishrani ustvari trebalo da bude lako. Meni ova ishrana odgovara jer imam mnogo više energije, telo jednostavno bolje iskorišćava nutritijente iz sirove hrane nego iz prerađene", objasnio nam je Đorđe.
Na prvi pogled deluje da ovakav način ishrane mnogo košta, naročito ako se konzumira egzotično voće poput avokada i papaje, kao i pistaći i indijski orah. Međutim, neki vegani imaju dogovor sa pojedinim trgovcima od kojih kupuju voće koje je prilično zrelo i koje prodavac ne može još dugo da drži u prodavnici zbog čega ima nižu cenu.
"Pre neki dan sam kupio dve gajbice jagoda za 250 dinara. Istina, dosta jagoda je otpalo, ali sam ipak uspeo da prečistim oko pet kilograma", rekao nam je Đorđe.
Leti je lako, pijace su pune raznovrsnog voća i povrća, ali šta vegani rade zimi, kada je sva zimnica termički obrađena?
"Pravimo zalihe od sušenog i zamrznutog voća, ali u nekim supermarketima tokom cele godine u imate južno voće, pa nije baš tako teško organizovati ishranu zimi", objašnjava Đorđe.
Ovakav način ishrane predmet je brojnih kontroverzi, ne samo kod nas koji se hranimo tradicionalno, već i među stručnjacima – nutricionistima.
Dok jedni, poput nutricioniste Milana Nikolića, koji je i sam vegan, govore da nam meso i mleko uopšte nisu potrebni i da belančevine, kalcijum i ugljene hidrate možemo dobiti i iz voća i povrća, drugi, među kojima je Jelena Jovanović, nutricionistkinja u DZ Stari Grad, tvrde da veganski način ishrane može dovesti do ozbiljnih poremećaja poput anemije, pothranjenosti i opadanja mišićne mase.
Sami vegani kažu, a to je i njihov moto, da se "po lek ide u kuhinju, a ne u apoteku".
(MONDO/Marija Atanasković)
"Dok sam živ, plakaću za njima": Goran Vesić kroz suze objasnio zašto podnosi ostavku (Video)
Zvezda od dominacije do problema u Pioniru: Trojkaška rapsodija, drama i pobeda u derbiju kola!
Zvezda bez sedmorice važnih igrača na Barselonu: Muke za Milojevića, startna postava se već zna
Dominacija Partizana u Železniku: Ubedljiva pobeda za 7-0, razigrao se i Vašington
Goran Vesić podnosi ostavku!