Nacionalna strategija za reformu pravosuđa predviđa mere za ubrzanje sudskih postupaka, smanjenje broja zaostalih predmeta i promenu mreže sudova radi smanjenja troškova i boljeg pristupa građana pravdi.

Strategija za reformu pravosuđa predviđa jačanje položaja Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, uspostavljanje karijernog sistema za sudije i tužioce, kao i vraćanje na posao neizabranih sudija i tužilaca.

Prema tom dokumentu, Pravosudna akademija se postavlja kao neophodan uslov za izbor na sudijsku i tužilačku funkciju, a cilj je i uspostavljanje objektivnih i transparentnih standarda za obavljanje sudske i tužilačke funkcije.

Ministar pravde Nikola Selaković rekao je ranije da strategija za reformu pravosuđa predviđa ubrzanje sudskih postupaka jer dugotrajni sudski postupci i veliki broj zaostalih predmeta stvaraju građanima velike probleme.

"Srpsko pravosuđe se suočava sa problemom ekstremne neefikasnosti. To je problem koji najviše pogađa građane. U strategiji je ugrađen sistem mera za ubrzanje sudskih postupaka i smanjenje broja zaostalih predmeta", rekao je Selaković.

Poslanici su usvojili i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije u narednih pet godina.

Ministar pravde je istakao da Strategija predviđa jačanje kapaciteta Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije.

"Moramo da ojačamo kapacitete Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije. Mora se omogućiti javnosti da uzme učešće u donošenju važnih odluka za društvo", rekao je Selaković.

Ministar je ranije rekao da borba protiv korupcije ne znači samo borbu na najvišem državnom nivou već da se mora sprovesti i na pokrajinskom i na lokalnom nivou.

Skupština je usvojila i zaključke skupštinskih odbora na redovne godišnje izveštaje o radu nezavisnih regulatornih tela za 2012. godinu.

Reč je o zaključcima na godišnje izveštaje o radu Zaštitnika grajdana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i izveštaje o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i o Zaštiti podataka o ličnosti.

Takođe, usvojeni su zaključci na izveštaje o radu Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije za prošlu godinu.

DRI je, kako je rekao predsednik Saveta te institucije Radoslav Sretenović tokom skupštinske debate, u prošloj godini podnela 154 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 23 prijave za privredni prestup i jednu krivičnu.

Tom broju, kako je objasnio, treba dodati prijave koje su podnete početkom godine, a koje se odnose na izveštaj o reviziji za 2012. i 2011. godinu, tako da su ukupno podnete 253 prijave.

Od toga je 216 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, 28 prijava za privredi prestup i devet krivičnih prijava.

Agencija za borbu protiv korupcije je, prema rečima njene direktorke Tatjane Babić, u oblasti nespojivih javnih funkcija i sukoba interesa postupala i okončala rad u ukupno 785 od primljenih 872 predmeta, što je oko 90 odsto svih primljenih predmeta u prošloj godini.

U odnosu na 2011. godinu, dodala je ona, povećana je približno četiri puta efikasnost obrade i objavljivanja izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera.

Srbija je prema indeksu korupcije organizacije Transparency International rangirana na 80. mestu od ukupno 176 država i ima 39 od mogućih 100 poena.

Srbija već šest godina nije uspela da popravi svoj skor po tom indeksu.

Kada je reč o radu Zaštinika građana, ombudsman Saša Janković je rekao da se 2012. godine za pomoć toj instituciji obratilo 20.000 građana, da se svake godine za 30 odsto povećava obim posla koji obavlja i da u Srbiji postoje sistemski propusti i ljudi koji smatraju da su iznad zakona.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ukazala je da u Srbiji postoji diskriminacija na osnvou invaliditeta, verskih i političkih ubeđenja, a da je istraživanje pokazalo da 18 odsto građana ima diskriminatorske stavove.

Ogromna etnička distance je prema Hrvatima, Albancima, Romima, a zabrinjava i podatak o odnosu prema marginalizovanim društvenim grupama, poput osoba obolelih od HIV, navela je poverenica.

Takođe, poslanici su usvojili i nekoliko kadrovskih odluka, među kojima je i izmena odluke o izboru člana odbora Skupštine Srbije, po kojoj je bivša poslanica Milica Delević (DS) razrešena funkcije člana Odbora za evropske integracije, jer je prethodno podnela ostavku ne mesto poslanika, a na njeno mesto je izabrana Nataša Vučković (DS).