Kada je ulazio u engleski fudbal, niko nije mogao ni da zamisli da će napraviti takav zemljotres.

Ruski bogataš Roman Abramovič obeležava deceniju na mestu prvog čovea londonskog Čelsija, kluba u koji je uložio milijarde evra i koji je pod njegovim mandatom uspeo da se domogne titule prvaka Evrope, prvog londonskog tima kome je to pošlo za rukom.

Abramovič je kupio Čelsi početkom jula 2003. godine za 160 miliona evra od Kena Bejtsa. On je "povukao nogu" za buduće investitore (čitaj: kupce) u engleske fudbalske klubove. Za njim su došli arapski šeici, drugi ruski magnati, američki biznismeni...

Da li je on i njemu sličnima upropastio fudbalsku romantiku? Takva ocena je teška i gruba. Čovek je došao do novca (na krajnje sumnjiv način, tako što su mu svi rivali završili pod zemljom ili u sibirskom gulagu) zahvaljujući poslovima sa naftom i pod patronatom režima Vladimira Putina.

Većina ruskih tajkuna okrenuta je Zapadu, pa ni Abramovič nije izuzetak. Kada je kupio kuću u elitnom delu Londona, Kensigtonu, bilo je lako za pretpostaviti da se na tome neće zaustaviti. Njegova "igračka" zvao se Čelsi.

Već tokom prve sezone potrošio je više od 140 miliona evra na nove igrače, poput Ernana Krespa, Huana Sebastijana Verona, Kloda Makelelea.

Iako je u omladinsku školu Čelsija uložio čak 25 miliona evra, promovišući je u temelj tima, nijedan proizvod te škole u ovih 10 godina nije postao prvotimac. Zapravo, poslednji iz te škole koji se probio do prvog tima bio je Džon Teri, koji sada ima 32 godine. Prošle sezone u ekipi Čelsija nije bilo nijednog Engleza mlađeg od 21 godine.

U ovih 10 godina Abramovič je promenio čak 10 trenera, od kojih mu se najviše isplatio Žoze Murinjo, ali i Roberto di Mateo.

Kada je došao u klub, Abramovič je zatekao Italijana Klaudija Ranijerija, kojeg je naslegio Murinjo u maju 2004. godine. Poznata je Ranijerova izjava da "Abramovič nema pojma o fudbalu".

Posle Murinja (ostao na Stamford bridžu tri godine) došao je Izraelac Avram Grant, a za njim Brazilac Luis Felipe Skolari, Rej Vilkins (on je bio na klupi tek jednu utakmicu), zatim Holanđanin Gus Hidink, koga je posle šest meseci nasledio Karlo Anćeloti. Posle Italijana, Abramovič je posegnuo za mladim Portugalcem Andre Viljašom-Boašom, koji nije ispunio očekivanja, ali zato jeste Roberto di Mateo, koji je u tom kriznom periodu za "plavce" uspeo da poveže redove i odvede ekipu do titule prvaka Evrope. Međutim, Abramovič je hteo više, pa je Di Matea zamenio Španac Rafael Benitez, koji je u startu znao da je "na određeno vreme". U sezoni 2013/14. opet se na Stamford bridž vraća Murinjo.

Za ovih 10 godina Čelsi je osvojio tri titule prvaka Engleske (Murinjo dve, Anćeloti jednu), četiri FA Kupa (Murinjo, Hidink, Anćeloti, Di Mateo), dva Liga kupa (Murinjo), trofej Lige šampiona (Di Mateo) i trofej u Ligi Evropa (Benitez).

Kad se pogleda lista trofeja, mora se priznati da Abramovič jeste uspeo. Prekinuo je dominaciju Mančester junajteda, a osvajanje titule prvaka Evrope bio je san mnogih generacija Čelsija, ali i drugih londonskih klubova. Samo je Čelsi uspeo, a poznato je koliko klubova ima u Londonu.

Naravno, para vrti gde burgija neće, a Abramovič je trošio i trošio. Nije pitao ko i koliko košta. Mnogi će reći: "Pa, lako je tako biti šampion Evrope", ali, objektivno, nema samo on novac. I drugi su probali i nisu uspeli (pogledajte, recimo, Arsenal).

Nema sumnje da je Abramovič pravio greške u koracima, vukao loše poslovne poteze, bacao pare. Tako je, na primer, svojevremeno iskeširao 25 miliona evra za Šona Rajta-Filipsa!?

Bio je nemilosrdan prema trenerima, pogotovo onim koji su pokušavali da se izdignu iznad njega ili je bar on to tako shvatao.

Imao je Abramovič i sjajne poteze. Pre svega što se tiče kupovine pojedinih fudbalera.

NAJBOLJE KUPOVINE

Bez sumnje najbolja investicija bio je Didije Drogba. Doveo ga je u julu 2004. godine i platio ga 30-ak miliona evra. On je učestvovao u osvajanju svih pobrojanih trofeja Čelsija! Naravno, njegov gol u finalu Lige šampiona za izjednačenje protiv Bajerna u Minhenu, a potom gol u penal-seriji sigurno su njegovi najvažniji u karijeru u plavom dresu.

Golman Petr Čeh. Došao je, takođe, 2004. godine i postao je jedan od najboljih čuvara mreže današnjice. Osvojio je 13 trofeja u Čelsiju.

Klod Makelele. Kada je došao na Stamford bridž, tadašnji trener Klaudio Ranijeri napravio je metaforu. "Imam fantastičan sat. Radi na bateriju, a Klod je moja nova baterija. On je igrač koji će biti veoma važan za budućnost Čelsija. On je plejmejker. Najbolji".

Mnogi su se tada podsmevali Ranijeriju, ali ispostaviće se da je Italijan bio u pravu. Dolaskom iz Real Madrida, Makelele je postao izuzetno važan šraf u Čelsijevom mašini. Ostao je u Čelsiju do 2008. godine i osvojio je dve titule prvaka Engleske, jedan FA Kup, dva Liga kupa i Komjuniti šild.

Ešli Kol. Kada je 2006. godine prešao iz Arsenala u Čelsi, navijači "tobdžija" su ga posprdno nazvali "Kešli" (igra rečima jasno aludira na to da je potrčao za novcem). Ali, sav taj novac koji je dobio od Abramoviča zaradio je na terenu, značajno doprinevši osvajanju trofeja. I onog najvažnijeg - u Ligi Šampiona.

Isplatila se i kupovina Branislava Ivanovića, Davida Luiza i posebno Huana Mate, koji je svojom plejmejkerskom veštinom znalački vodio tim do trofeja u Ligi šampiona.

A koji su Abramovičevi najveći promašaji što se tiče transfera?

Mnogi će odmah reći Fernando Tores! Ali, podsetimo se i nekih ranijih transfera.

Huan Sebastijan Veron. Argentinac je kupljen od Mančester junajteda 2003. godine za 18 miliona evra. Krenuo je dobro u Čelsiju, ali su ga povrede odvojile od terena i ima samo 15 nastupa za "plavce". Potom je pozajmljen Interu, da bi kasnije vratio u Argentinu.

Andrej Ševčenko. Kada je došao u Čelsi 2006. godine za oko 30 miliona funti, prognoziralo se da će eksplodirati i u plavom dresu, kao što se igrao fudbala i nadavao golova u Milanu. Ali, Ukrajinac se nije snašao ni u Čelsiju, niti se navikao na život u Londonu. Uz to, stigle su ga povrede, a Drogba se, pritom, nametnuo kao napadač broj 1. "Ševa" je potom pozajmljen Milanu, a vratio se nakratko u Čelsi, da bi zatim otišao u kijevski Dinamo.

Šon Rajt-Filips. Već smo napisali da ga je Abramovič prskupo platio 2005. godine kada ga je doveo iz Mančester sitija. Ali, brzonogi fudbaler nikada se nije nametnuo u Čelsiju. Avram Grant mu je dao šansu, ali epilog je bio da ga je Čelsi prodao klubu od kojeg ga je i kupio. Mančester siti ga je otkupio 2008. godine za dvostruko manje para, nego što ga je prodao.

Adrijan Mutu. Rumun je znao sve o fudbalu, ali je uvek njegova glava bila problem. Abramovič ga je doveo iz italijanske Parme 2003. godine, plativši ga oko 18 miliona evra.  Dobro je krenulo Mutuu, postigao je četiri gola na tri utakmice, ali Murinjo je osetio da sa Rumunom nešto nije u redu, pa ga je "kulirao". Naravno, to je dovelo do zategnutih odnosa između njih dvojice, a pokazalo se da je Portugalac imao dobar njuh. Mutu je "pao" na doping testu septembra 2004. godine. Ubrzo je dobio otkaz u Čelsiju, uz sedmomesečnu suspenziju igranja i novčanu kaznu od 20.000 funti.

Mateja Kežman. Srpski fudbaler je imao sjajne sezoe iza sebe u PSVu iz Ajndhovena. Doveden je u Čelsi u julu 2004. godine za oko osam miliona evra. Ali, iako se očekivalo da ga Murinjo usmeri gde treba, Kežman je dao samo sedam golova u 40 nastupa za Čelsi. Igrao je samo jednu sezonu u Čelsiju, da bi bio prodat juna 2005. godine Atletiko Madridu. Uprkos epizodi u londonskom klubu, Kežman je posle toga govorio: "Čelsi je najbolja stvar koja mi se dogodila u karijeri. Igranje i život u Londonu niakada neću zaboraviti".