Samo od početka godine oko 650 lekara iz Srbije pokušalo je da nađe zaposlenje u inostranstvu.
Među njima su uglavnom mladi lekari koji čekaju posao, ali i specijalisti.
Iz Lekarske komore Srbije (LKS) upozoravaju, da nešto mora hitno da se preduzme kako bi se sprečio odlazak lekara, jer u Srbiji skoro 60 odsto lekara specijalista su stariji od 55 godina, i oni će za sedam do deset godina otići u penziju, tako da će zdravstvene ustanove ostati bez tog kadra.
Direktorka LKS Tatjana Radosavljević rekla je Tanjugu da je od početka ove godine oko 650 lekara tražilo izdavanje sertifikata dobre prakse, koji im je neophodan za zapošljavanje u inostranstvu.
"Jedino što mi ne znamo, jer nisu u obavezi da nas izveste, da li su posao našli i da li su otišli iz Srbije. Međutim, polazimo od toga da ako je neko jednom doneo odluku da ode van zemlje, on će pokušavati da to učini sve dok ne bude uspeo", naglasila je Radosavljević.
Ona je upozorila da država mora nešto hitno da preduzme, kako bi se zaustavio odliv lekara, jer analiza starosne strukture lekara pokazuje da su 60 odsto internista, ginekologa, pedijatara stariji od 55 godina.
Oni će za sedam do deset godina ići u penziju i nastaće ogroman nedostatak što se tiče ovih specijalnosti, naglasila je Radosavljević.
Trenutno u Srbiji, kako kaže, imamo neobičnu situaciju što se tiče lekara.
Dosta je mladih lekara na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), već postoji manjak specijalista - patologa, anesteziologa, radiologa, a biće deficitarni i pedijatri i kardiohirurgija, a sa druge strane sve više lekara odlazi u inostranstvo.
Na evidenciji NSZ trenutno se nalazi 2.387 lekara opšte medicine i doktora medicine i 66 lekara specijalista različitih specijalnosti.
U prvoj polovini ove godine šest lekara je preko NSZ otišlo u inostranstvo da rade i to četiri lekara specijalista otišli su u Nemački i dva u Libiju.
Osim NSZ mnogi u inostranstvo na rad odlaze i preko privatnih agencija za zapošljavanje, ali ima i onih koji posao nalaze preko prijatelja, rođaka, poznanika.
Direktorka KLS je naglasila da se problem mora sagledati u celini i sistemski rešavati, a jedan od načina je da se ukine obaveza da lekar mora da radi dve godine pre početka specijalizacije, kao i da se razmisli o ponovnom uvođenju volonterskih specijalizacija.
"Mislim da država sada treba da napravi neku vrstu nacionalne strategije kako sprečiti odliv mozgova u lekarskoj profesiji", navela je Radosavljević.
Svaka zabrana odlaska lekara na rad u inostranstvo ne bi bila rešenje, smatra ona i dodaje da bi bolje plate lekara mogle biti izlaz, ali da to Srbija ne može da ponudi.
"Treba tražiti sistemska rešenja, a neka od njih su smanjenje vremena čekanja specijalizacije, uvođenje privatne prakse ravnopravno u zdravstveni sistem kako bi se i tu otvorio prostor za zapošljavanje kadrova", navela je ona.
Radosavljević je podsetila da ovaj problem nema samo Srbija i da je, recimo, Poljska kada je ušla u EU za manje od tri meseca ostala bez 6.000 lekara koji su otišli u druge zemlje EU da rade.
"Migracije nisu samo naš specifičnost. Lekari iz Nemačke odlaze u Englesku i Ameriku da rade i tu se otvara prostor za zapošljavanje kadrova iz drugih zemalja. I Hrvatska se suočava sa manjkom lekara", navela je ona.
