Poznato je da muzika ima sedativno dejstvo, podstiče snagu imaginacije, daje inicijativu, jača volju, ublažava bolove, snižava krvini pritisak, otklanja stres i reguliše sve aspekte zdravstvenog telesnog funkcionisanja.

Stručnjaci ukazuju da zvučne vibracije deluju na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula, tako da se pod uticajem laganih i prijatnih melodija smanjuje lučenje hormona stres,a a povećava se lučenje prirodnih analgetika - endorfina - hormona sreće.

Naučnici su davno utvrdili da muzika deluje na naša najdublja osećanja tako što suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihičku ravnotežu i stvara osećanje zadovoljstva i radosti življenja.

Muzikoterapija se, između ostalog, koristi kao pomoćno sredstvo u psihoanalizi, ali i delu medicinske terapije. U skladu s tim, pored dela klasične muzike Mocarta, Vivaldija, Betovena, pacijentima se nude snimci zova kitova, šuma morskih talasa, letnje oluje s grmljavinom ili poja ptica pevačica.

Pored muzikoterapije, stručnjaci usklađuju određenu vrstu muzike i s lečenjem drugih bolesti. Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja.

Udruženje muzikoterapeuta Srbije UMTS je osnovano 2001. u Beogradu na Institutu za psihijatriju Kliničkog Centra Srbije na incijativu dr Ranke Radulović i njenih najbližih saradnika. Udruženje je osnovano kao nezavisno, nevladino, neprofitno udruženje građana u cilju ostvarivanja zajedničkih interesa na polju razvijanja i unapređenja teorije, prakse, edukacije i istraživanja iz oblasti muzikoterapije koje se finansira od članarina, donacija i sopstvenih aktivnosti u skladu sa zakonom.

Napravljen prema normativima savremenih muzikoterapijskih škola, 2001. godine je predstavljen četvorogodišnji progam edukacije iz muzikoterapije, koji je počeo da se primenjuje 2002. kada je upisana prva generacija budućih muzikoterapeuta.

Američki naučnici su došli do zaključka da slušanje muzike samo sat vremena dnevno može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroničnim bolom u leđima ili zglobovima, a istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohađaju muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja.

Pozitivno dejstvo muzike potvrđuje i primer Memorijalne bolnice Moristaun, u kojoj harfistkinja svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca. Svakog dana po dva sata muzike predviđeno je za pacijente koji su u različitim stanjima svesti dok medicinske sestre pomno kontrolišu pacijente koji se bude iz anestezije.

Muzikoterapeut Klas Hanson kazao je nedavno za Dojče vele da muzika ne leči, ali da "praviti muziku zajedno s nekim i u tome doživeti samog sebe, ali i međuljudsku povezanost jeste od neprocenjivog značaja".

Prema njegovim rečima, to pomaže mnogim ljudima koji su u teškim životnim situacijama i psihički oboleli, ali prvenstveno deci ometenoj u razvoju da bi im otkrila mogućnosti sopstvenog tela ili naučila da govore.

Doktor Hanson podseća da muzikoterapija ima pozitivna iskustva s komatoznim pacijentima, koji mogu da se povrate iz takozvanog vegetativnog stanja (budne kome) tako što u toj "izgubljenosti" u kojoj se nalazi prate određeni glas.

Drevni Egipćani upotrebljavali su isti hijeroglif i za muziku i za uživanje, a u 6. veku pre nove ere, grčki lekar i filozof Pitagora prepisivao je muziku kao lek.

Poznato je da muzika deluje pozitivno na nesanicu i zato se pacijentima preporučuje da pre leka pokušaju sebi da pomognu muzikom Mocarta, Baha ili Betovena, ambijentalnom muzikom, relaksacijom uz zvuke prirode...