Na pijacama u Dimitrovgradu, Pirotu, Nišu, Kruševcu i u manjim radnjama i u supermarketima u Beogradu plagijati belog sira prodaju se po izuzetno niskoj ceni (oko 200 dinara po kilogramu), bez da trgovci obaveštavaju kupce da je reč o mešavini mlečnih proteina i biljnih ulja nepoznatog porekla.

Na ovaj problem prvi je ukazao Zoran Nikolov, vlasnik mlekare "Stara planina" iz Dimitrovgrada. On se još u martu ove godine obratio resornim ministarstvima, upozorivši ih da je osim šverca sirovina i gotovih proizvoda iz Bugarske, veliki problem i to što se ovaj proizvod sve češće pravi i u domaćim mlekarama jer zbog pristupačne cene ima prođu kod kupaca.

Ni posle pet meseci, osim obećanja da će država oformiti radnu grupu i rešiti problem, "Potrošač" saznaje da ništa konkretno nije preduzeto, a na tržištu je svakim danom sve više ovakvih proizvoda. Reč je o obmani kupaca jer im se nudi proizvod koji u stvari nije sir i trebalo bi da se deklariše kao mešoviti proizvod.

U njegovoj proizvodnji koriste se biljne masti kao što je palmino ulje ili delimično hidrogenizovane biljne masti. Nikolovu su, inače, u nadležnoj inspekciji rekli da oni kontrolišu mikrobiološku ispravnost proizvoda koji se uvoze, ali da Srbija nema mogućnost niti laboratorije koje bi mogle da proveravaju sastav proizvoda.

Kako je moguće da pored carinske, granične veterinarske i sanitarne inspekcije na naše tržište svakodnevno ulazi i po nekoliko tona nelegalnih proizvoda – "sireva" sa biljnim mastima? Kako je moguće da niko od predstavnika državnih institucija nije primetio organizovane grupe koje se bave unosom „sira" preko graničnih prelaza (automobilima i vozom) za svoje poslodavce čije je glavno sedište u Nišu i Kruševcu? Kako je moguće da niko od predstavnika državnih institucija ne zna da postoje ilegalne radionice za proizvodnju tog "sira" u Pirotu i okolini Kruševca i Vranja – napisao je Zoran Nikolov u pismu upućenom najpre Ministarstvu poljoprivrede, Veterinarskoj inspekciji, a potom i Ministarstvu trgovine.

On je istakao da je afera sa aflatoksinima ništa u odnosu na štete koje mogu da nastanu ukoliko se ovakva situacija na terenu nastavi. Mnoge male mlekare na jugu odustaju od tradicionalne proizvodnje i prelaze na proizvodnju mlečnih proizvoda bez mleka.

Nikolov tvrdi da u proizvodnju čak dovode i tehnologe iz Bugarske u kojoj je još početkom godine počela slična afera sa proizvodnjom i distribucijom sira od palminog ulja.

"Švercovani proizvod koji se nudi našim mlekarama je veoma jeftin pri nabavci – 1,25 evra po kilogramu, ali dok dođe do potrošača njegova cena dostiže vrednost i od 300 dinara. Toj ceni legalni proizvođači ne mogu nikako da pariraju, pa su primorani da prekidaju svoju proizvodnju otvarajući još veći prostor za švercere", ističe sagovornik "Potrošača".

"Sa druge strane, dodaje, pored velikih količina švercovanog "sira" problem je i legalan uvoz. Naime, kako je moguće da se takva mešavina raznih komponenti (koje nemaju nikakve veze sa prirodnim sastojcima sira) deklariše kao 'bugarski sir' ili 'delikates' bez jasnih i uočljivih obaveštenja potrošaču o kakvom je proizvodu reč," kaže Nikolov.

On pita, šta znači kad inspektor kaže da je proizvod "bakteriološki ispravan" kada nijedna referentna laboratorija nije utvrdila koliko sadrži palminog ulja, hidrogenizovane masti, fosfata, nitrata, nitrita, emulgatora, sojinog brašna – jedino se pouzdano zna da nema mleka.

Proizvođači se slažu da se na ovaj način potrošači dovode u zabludu kako bi niska cena bila jedini faktor odlučivanja prilikom kupovine.

"Domaća proizvodnja je ionako u teškom stanju. Tražimo da se ovakvi proizvodi jasno obeleže kako bi znali šta kupujemo. Molimo sve institucije pravnog sistema da se uključe i pomognu nam jer ćemo svi mi koji skupljamo svaki litar mleka sa Stare planine, kao i naše kolege širom Srbije, izgubiti ovu nelojalnu trku i jedan po jedan zatvoriti mlekare", apeluje Nikolov.