Raspravno veće Haškog tribunala je kao dokaz protiv optuženog Ratka Mladića, na predlog tužilaca, prihvatilo rečenicu koju je general pre šest meseci u sudnici tokom pauze uputio svojim braniocima.
Sudija Ori obrazložio je, usvajajući argument tužilaca, da se Mladić poverljivosti komunikacije odrekao time što se u sudnici svojim advokatima obraćao veoma glasno i time omogućio prisutnima da to čuju.
Mladićeva odbrana najavila je da će na tu odluku uložiti žalbu.
O tome šta je Mladić u sudnici izgovorio 18. februara ove godine, za vreme pauze u zasedanju, svedočila je asistentkinja za jezik u tužilaštvu Marija Karal (Maria Karall). Tu Mladićevu rečenicu, Karal je, međutim, sudijama prenela na delu zasedanja koje je bilo zatvoreno za javnost.
Karal koja, po sopstvenim rečima, potiče iz sela u Austriji u kojem se govori "arhaični hrvatski" kakvim se govorio "pre 500 godina", objasnila je da je 18. februara bila u sudnici na poziv tužioca Dermota Gruma kako bi pratila da li će Mladić reći nešto što bi bilo uvreda za svedoka.
Tog dana, iza zatvorenih vrata, iskaz je dala zaštićena svedokinja tužilaštva RM-048.
Karal je precizirala je da je Mladić rečenicu, koju tužioci smatraju dokazom protiv njega, izgovorio u pauzi, kada su sudije i svedokinja već napustili sudnicu, obraćajući se povišenim glasom svojim advokatima.
Posle pauze toga dana, kako je rekla tužiteljka Maksin Markus, Mladić je odlukom sudija bio udaljen iz sudnice.
Pošto je Karal završila svedočenje, Mladićeva odbrana nastavila je unakrsno ispitivanje vojnog veštaka tužilaštva Ričarda Batlera (Rićard Butler) koji je, na osnovu analize hiljada dokumenata Vojske Republike Srpske, sačinio hronologiju događaja pre i posle pada Srebrenice u julu 1995.
Batler je posvedočio da je masovno ubistvo zarobljenika iz Srebrenice, u rukama srpske policije u selu Kravica kod Bratunca, u julu 1995. bilo "naređeno".
Tadašnji komandant VRS, general Mladić optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima pošto je ta vojska 11. jula 1995. zauzela enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
Po optužnici, srpske snage su 13. jula 1995. u magacinu zemljoradničke zadruge u Kravici ubili oko 1.000 zarobljenih muslimanskih muškaraca.
Potvrđujući da je čuo za tu verziju događaja, Batler je, međutim, naglasio da je najvažniji "ishod". Čak i da je, po njegovim rečima, ubistvo bilo posledica "pokušaja bekstva", ostaje činjenica da su se, prema iskazima preživelih, pogubljenja odvijala "u talasima" i trajala "satima". Od 1.000 zarobljenih, precizirao je Batler, preživela su samo trojica.
"Bez obzira kako je masakr u Kravici počeo, u jednom trenutku doneta je odluka da se svi zarobljenici ubiju - to je zaključak koji se ne može izbeći, na osnovu ishoda", podvukao je svedok.
Branilac Ivetić sugerisao je da su odluku o ubistvu zarobljenika doneli policijski oficiri, posle incidenta, a Batler je odgovorio da to "ne može reći", ali da je "moguće". Upitan od predsedavajućeg sudije Orija ko je naredio ubistvo, svedok je kazao da to ne zna.
Na tvrdnju da oficiri VRS tog dana nisu bili prisutni kod kravičkog skladišta, veštak tužilaštva rekao je da nije naišao na dokumente koji bi potvrdili da su vojne starešine bile na mestu zločina kada je ubijanje počelo 13. jula oko 17.45.
Batler je prihvatio tvrdnju branioca Ivetića da je kolona u kojoj su hiljade muslimanskih muškaraca pokušale da se iz obruča oko Srebrenice od 11. jula 1995. probiju šumom ka Tuzli bila "legitimna vojna meta" za VRS.
Mladićev advokat nastaviće sutra unakrsno ispitivanje vojnog veštaka optužbe.
Optužnica generala Mladića tereti i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
