Jedan od najznačajnijih umetnika bivše Jugoslavije danas bi napunio 55 godina.
Milan Mladenović je umro samo jednom, jer će njegovi stihovi i muzika živeti večno.
Princ rokenrola, kako su ga mnogi zvali, govorio je za života da su njegove pesme zapravo on i da je rokenrol njegov način života.
Milan je još od malih nogu pokazivao svoju posebnost. Kada je pričao o svom detinjstvu umeo je da kaže kako je bio „strašno ratoboran, istinoljubiv i da iako je bio premalen, stalno se tukao sa starijima od sebe".
Rođen u Zagrebu, detinjstvo proveo u Sarajevu, Mladenović u Beograd dolazi početkom sedamdesetih godina.
U gimnaziji osniva svoj prvi bend pod imenom Limunovo drvo i počinje da se uključuje u novi pravac muzike, poznatiji kao "novi talas".
Šarlo Akrobata je bio Milanov prvi značajniji bend. Sa legendarnim Kojom (Disciplina Kičme) i Vdom prvi put nastupa u beogradskom SKC-u, kao uvretira Pankrtima. Prvi i jedini album ovog benda "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." izdali su 1981. godine i on se smatra jednim od najvažnijih albuma jugoslovenskog novog talasa.
Nakon raspada Šarla Akrobate, usled nesuglasica sa Kojom, Mladenović sa drugarom iz gimnazijskog benda Dragomirom Mihajlovićem, osniva Katarinu II. Njima se priključuje Margita Stefanović koja je svirala klavijature, basista Bojan Pečar i Vd za bubnjevima.
Većinu pesama na prvom albumu napisao je Milan, osim za dve pesme, čiji je potpisnik stihova Dragomir Mihajlović, koji će nešto kasnije završiti u zatvoru. Pri izlasku iz zatvora, Mihajlović saznaje da više nije deo grupe i uskraćuje pravo ostalima da sviraju pod imenom Katarina II. Milan i ekipa tada krštavaju grupu Ekatarina Velika.
Albumom "S vetrom u lice", koji su izdali 1986. godine, Ekatarina Velika uzima tron na jugoslovenskoj muzičkoj sceni i tu se zadržava duže vreme zbog serije odličnih albuma, koje objavljuje.
Stihove njegovih pesama kritičari su opisivali kao "gorke i opore" Ipak, oni su na neki čudan vizionarski način predviđali sva dešavanja koja će uslediti na tlu bivše SFRJ.
"Moja muzika je crna onoliko koliko su i dešavanja oko nas "tamna". Ako pogledaš našu političku i ekonomsku situaciju, nećeš videti nijedan jedini zračak sunca. U takvim okolnostima, ja ne mogu da pevam veselice i poskočice, jer to nije u skladu sa mojom ličnošću. Ako će nekome biti lakše, onda neka moju muziku klasifikuje kao tamnoljubičastu", odgovorio je tada Mladenović na kritike.
Milan je bio aktivan I tokom antiratnih protesta u Beogradu. Zajedno sa članovima bendova Električni Orgazam i Partibrejkeri, 1992. godine formira projekat "Rimtutituki".
Ključni refren "Mir, brate, mir!" pesme "Slušaj 'vamo" promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama glavnog grada.
"Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: Uh, al sam nešto ružno sanjao!"
Dve godine kasnije, 1994., Milan odlazi u Brazil, gde će snimiti "Angel's Breath" ili kako je on opisao taj album: "to je neka vrsta psihodeličnog samba-roka s balkanskim uticajem".
Iste godine, u avgustu, tokom nastupa u Budvi sa Ekatarinom Velikom, Mladenoviću će pozliti.
Nakon nekoliko dana, ustanovljeno je da ima rak pankreasa. Četiri meseca kasnije je preminuo.
U intervjuu koji je dao za časopis "Ćao", sada daleke 1989. godine, Milan će uputiti nekoliko reči svima koji ga (ne)vole.
"Kroz život se možete boriti protiv svega, samo protiv sebe – ne! Dakle, borite se za svoju ličnu slobodu i demokratiju, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo 'opravdane' norme uguše i opterete. Borite se za svoj život!"
