Sonja Savić preminula je 2008. godine u 48. godini od prevelike doze droge, i pronađena je u svom stanu u Kursulinoj ulici u Beogradu. Iako su lekari Hitne pomoći pokušali da je reanimiraju, nisu uspeli da je spasu.

Sonja je debitovala u "Leptirovom oblaku" 1977, igrala je u nizu filmova i televizijskih serija, a širu popularnost stekla je 1983. ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića. Uloge u filmovima "Davitelj protiv davitelja" (Šijan), "Una" (Miša Radivojević), "Život je lep" (Bora Drašković) učinile su je popularnom širom nekadašnje SFRJ. Druge uloge: "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao  koja se pleše","Hleb i mleko" ("Zlatni lav" u Veneciji 2001.), "Od groba do groba", "Jug jugoistok", "Vratiće se rode".

Osamdesetih godina pripadala je novom talasu beogradskih umetnika, zajedno sa članovima sastava "Šarlo akrobata" Milanom Mladenovićem (kasnijim frontmenom EKV-a) i Ivicom Vdovićem Vdom. Ovaj period života smatrala je najboljim i sa setom ga se sećala. Devedesetih je sa grupom beogradskih umetnika osnovala grupu Supernaut, koja se borila protiv umetničkog establišmenta Srbije.

Nije bila tajna da je Sonja imala problem sa heroinom. Nekoliko godina pre smrti, veoma retko se pojavljivala u javnosti, a poslednji nastup imala je u u predstavi "Tajne venčane fotografije". Ljubitelji glumice jedno vreme Sonju su mogli da gledaju redovno na TV Avala, gde je vodila emisiju "Sanjarenje sa Sonjom Savić". Međutim, emisija je ukinuta, jer menadžment ove TV stanice nije bio zadovoljan načinom na koji ju je glumica vodila. Posle toga Sonja je ostala je bez stalnih prihoda.

Njen privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio "sređen". Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta. Govorila je da, kada bi mogla ponovo da bira, ne bi izabrala glumačku profesiju, ali da bi svakako bila slobodni umetnik.

Ipak, publici širom bivše SFRJ Sonja Savić će ostati upamćena po neprevaziđenom glumačkom talentu.

Sahranjena je u selu Donja Gorevnica, a komšije njene majke Mikaine rekle su "Kuriru" da se ne sećaju da je iko od kolega posetio grob. Ni na sahrani nije bio niko osim Dare Rančić.

U Čačku je pre dve godine pokrenuta inicijativa da ulica ili park dobiju njeno ime, i sakupljeno je 750 potpisa za peticiju koja je predata prošle godine. Ipak, od toga još uvek nema ništa.

Prema želji Sonjine majke, penzionerke koja je u jednom periodu bila predsednica beogradske opštine Vračar, porodična kuća Savića u Donjoj Gorevnici, zajedno s glumičinom zaostavštinom, poklonjena je Gradu Čačku. Njena želja je da se na imanju oformi legat Sonje Savić. Imanje je na staranje predato Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović", ali o ostvarenju želje Sonjine majke još nema nikakvih naznaka.

Prošle nedelje u čačanskoj galeriji Risim otvorena je multimedijalna izložba „Sonja Savić - devojka iz grada" povodom 52. rođendana glumice, na kojoj će Čačani do kraja meseca moći da vide fotografije, filmove, autorske radove, kao i nagrade koje je ova glumica osvajala.