Povodom izlaska novog romana "kralja horora", podsetimo se filmova urađenih po njegovim knjigama.
Deni Torens, dečak sa ''shining'' moćima je, ipak, samo jedan od bezbroj neponovljivih likova koje nam je do sada podario Stiven King čija je bibliografija pravi i večiti izazov za sve one koji su ikada poželeli da kompletiraju svoju biblioteku svim Kingovim knjigama. Ni sa adaptacijama stvari ne stoje mnogo povoljnije – viđe od 50 filmova i preko 30 TV filmova i serija! Sve te knjige i svi ti filmovi – nisu vam police dovoljne, već čitave sobe da pohranite svo to blago.
Naravno, za svakog ozbiljnog fana horor literature i filma, zadatak da napravi izbor od samo 5 najznačajnijih filmova nastalih prema nekoj od knjiga Stivena Kinga, pradstavlja pravu, pravcatu noćnu moru. Neko bi rekao da se tu radi o slatkim mukama, ali kada se samo ovlaš pogleda Kingova bibliografija, a zatim i filmografija, odnosno spisak filmova i TV serija koji se oslanjaju na njegovu prozu, onda je jasno da je pred svakim sastavljačem takve liste zapravo nemoguća misija. Tako treba shvatiti i ovu listu, a komentari su idealno mesto da ostavite svoj spisak najboljih, ako je to uopšte moguće objektivno sastaviti. Uostalom, spisak filmova koji nisu ušli na ovaj uzani, uzani izbor, toliko je impozantan da ja lično, čim udarim tačku na ovaj tekst, odoh da sebi napravim jednu noć sastavljenu od Kingovih horora koji ovde fale. Recimo...''Dead Zone'' + ''Cujo'' + ''Firestarter'' + ''It''.....
5. THE SHAWSHANK REDEMPTION/GREEN MILE (r. Frenk Darabont, 1994/1999)
Dva zatvorska horora (pardon, ovaj prvi se švercuje jer nije horor, već drama.) prema istoimenim Kingovim romanima, oba potpisana od strane Frenka Darabonta. Naravno, morali su da podele ovu poziciju na listi. Prvi je nastao prema Kingovoj noveli ''Rita Hayworth and Shawshank Redemption'' objavljenoj u zbirci ''Different Seasons'', istoj onoj u kojoj se nalazi i novela ''The Body'' prema kojoj je nastao ''Stand By Me'' (nema ga na ovoj listi samo zato što – nije horor) i u njemu Tom Hanks i Morgan Frimen godinama kuju plan kako da uteknu iz Šošenka. Sedam nominacija za Oskara i brojne druge nagrade.
No, dok Šošenk zaista i ne pripada ovoj našoj listi (osim što se radi o dobrom filmu), drugi Darabontov film o Kingovim zatvorima zasigurno jeste zasluženo na ovoj listi. Tom Henks je jedan od čuvara u zatvoru u kojem zatvorenici čekaju da stanu u red za električnu stolicu, a jedan od takvih je i crni džin Džon Kofi, optužen za ubistva i silovanja dve bele devojčice. Kofi ima i neobične moći – evo nas konačno na Kingovoj teritoriji – kojom može da stvari koje više ne funkcionišu, vrati u prvobitno stanje. Henksovu bešiku, recimo. Ili mrtvog miša jednog od kolega robijaša. I mnoge druge stvari.
4. MISERY (r. Rob Rajner, 1990)
Džejms Kan je Pol Šeldon, pisac serije komercijalno uspešnih romana sa glavnom junakinjom koja se zove Mizeri Častein. Njegove literarne ambicije, međutim, daleko prevazilaze uspešni serijal, pa sa željom da se fokusira na ozbiljniju književnost on kreće na sastanak sa svojim agentima, ali kada na putu doživi saobraćajnu nesreću usled snežne mećave, sve će se promeniti u njegovom životu. Spas stiže u vidu Eni Vilkes (Keti Bejts), ali da li se zaista ovde može govoriti o spasonosnom obrtu, znaju samo oni koji su već odgledali ovaj sjajan Rajnerov horor, koji je duboko zašao u holivudski mejnstrim zabran, toliko da je čak i glavnoj glumici obezbedio Oskara i Zlatni globus za najbolju žensku ulogu. Ništa to, međutim, ne smeta ovom filmu u nameri da vas ozbiljno prestraši i poremeti ne samo tokom gledanja filma, već i u celoj noći koja je pred vama. Sve je prirodno i moguće u ovom filmu, bez duhova i monstruma, ali valjda je to i strašnija varijanta horor filmova.
3. CHRISTINE (r. Džon Karpenter, 1983)
Fenomenalan film Džona Karpentera (jedan od njegovih najboljih, što već dovoljno govori) o Plimut Fjuri lepotici poznatijom i pod imenom Kristina. Polovni crveni Plimut je plen Kita Gordona, žgoljavog i nejakog tinejdžera koji ima problem i sa roditeljima i sa vršnjacima – svi u njemu vide medij za maltretiranje. No, gotovo je sa tom praksom, jer Kristina voli svog novog vlasnika.
Sudar dva titana modernog horora i rezultat je film koji donosi upravo ono što su fanovi i očekivali od ovog tandema: triler, horor i priču o odrastanju. Karpenter se bobrinuo i za sjajan saundtrek, odlične glumce (pre svih Gordon), dijaloge, efekte (ne zaboravite, godina je 1983.), dok je King zadužen za natprirodni narativ, priču o mašini iz pakla. Karpenter u toj mašini vidi svog Majkla Mejersa, zlo koje ne možeš uništiti.
2. THE SHINING (r. Stenli Kjubrik, 1980)
Strašan je Kjubrikov ''The Shining'', zaista strašan, iako ništa Kjubrik ne krije u ovom neverovatnom filmu sa Džekom Nikolsonom i Šeli Dival. Praktično u svakom kadru, ma koliko on grozan i jezovit bio, Kjubrik stavlja neki izvor svetlosti, bilo da se horor dešava u ogromnom hotelu ili u onom lavirintu od žive ograde. Atmosfera, dakle, ali i potoci krvi (vidi genijalan, originalni trejler). Ali ako ima išta strašnije od ovog filma (nema lavirinta, ali je Kingova živa ograda još strašnija), onda je to Kingov roman koji je i bukvalno u stanju da učini da vam se koža naježi tokom čitanja. Pisac kaže da je istu stvar hteo da postigne i sa novim romanom ''Doctor Sleep'' koji je nastavak knjige iz 1977. Od utorka, ili koliko je već romanu potrebno da od utorka stigne do Beograda, proveravamo u kakvoj je formi stari majstor.
1.CARRIE (r. Brajan De Palma, 1976)
Zanimljivo, ali prvi film ikada napravljen prema Kingovim delima, pa još i prema prvom Kingovom romanu, na našoj listi je i ubedljivo prvi. King je imao samo 26 godina i za filmska prava je dobio mizernih 2500 dolara. De Palma je na preporuku prijatelja pročitao roman i odmah poželeo da napravi film. Niko drugi nije bio zainteresovan za to, a sve ostalo je legenda, uključujući i spektakularnu ulogu Sisi Spejsek, Travoltinu opaku epizodu i De Palmin fantastični ''split screen''. Film je postao instantni hit, ne samo kod publike, već i kod najizbirljivije kritike. Od ovog filma, i to ne samo kada ga prvi put gledate, srce zaista brže lupa. A završni kadar ne treba ni komentarisati. Uostalom, ko ga nije barem jednom sanjao? A tek ćemo videti da li će ga nadmašiti nova verzija.