Proslavljeni trener Crvene zvezde i, posle devet godina od rastanka, i dalje ljubimac dela zvezdaške javnosti, Slavoljub Muslin (60), velika je želja jednog broja ljudi koja rukovodi klubom iz Ljutice Bogdana.

MONDO je pisao još u ponedeljak da je jedan od ključnih ljudi prilikom donošenja odluka u Crvenoj zvezdi kontaktirao s Muslinom i da su njih dvojica razgovarala o trenutnoj situaciji, planovima, željama, pa i zdravlju.

Ovaj razgovor obavljen je između poraza Crvene zvezde na Vračaru od Voždovca i burne sednice Upravnog odbora kluba naredne večeri, tokom koje navodno nije trebalo da se razgovara o statusu aktuelnog trenera Slaviše Stojanovića, ali je to urađeno (uz prisustvo navijača) pod tačkom "razno".

I...

Stojanović je na kraju ostao trener, ali mu je, saznaje MONDO, još te večeri na leđa zalepljen papir sa natpisom "privremeni".

Ne samo to. Prema saznanjima našeg portala, kontakti između ljudi čiji se stav veoma ceni u delu Upravnog odbora kluba s jedne i slobodnog agenta Muslina sa druge nije prekinut do danas. Štaviše...

MONDO saznaje da je Muslin "zagrejan" za posao u Crvenoj zvezdi (ponuđena mu je uloga tim-menadžera i ugovor na četiri sezone), ali da ima prilično "tvrd" stav oko nekih problema koji bi mogli da se pojave i da je sagovorniku ispostavio duži spisak zahteva koji bi morali da budu ispunjeni pre početka trećeg mandata strogog trenera u klubu čiji je dres nosio i kao igrač.

Priča ne mora da odmakne daleko od početka pre nego što se nametne pitanje:

Kako bi ponovo funkcionisali predsednik kluba Dragan Džajić i trener Muslin, kada su se 2004. godine rastali kako su se rastali?

"Muslin je najgora osoba koju sam u životu upoznao", rekao je pre devet leta Džajić novinarima, obrazlažući zbog čega se Muslin posle tri titule u tri sezone na "Marakani" drugi put za kratko vreme pokupio i otišao.

Od tada, do danas, Muslin kada govori o Džajiću ne izgovara njegovo prezime.

Da li je realno očekivati da se dvojica istaknutih i dokazanih fudbalskih radnika, svako sa svojim uspesima koji donose uvek i dozu sujete, mire u 68. odnosno 61. godini života? Da li bi takav kompromis, na kraju, bio i dobar za Crvenu zvezdu, s obzirom na to da je gotovo kompletna aktuelna Uprava ozarena kiselim osmesima kada jednom nedeljno mora da sedne za sto (sukobi Džajić - Čović, Čović - Zečević, Kokeza - Čović, Stojadinović - Kokeza, itd)?

Izvor MONDA otkrio nam je da Muslin nije spreman na ovakav scenario i da je postavio jasan ultimatum: Ili Džajić ili ja. I ne samo to...

Muslin, rečeno nam je, ne želi da radi sa aktuelnim sportskim direktorom Zoranom Stojadinovićem i to iz dva razloga: prvi, želi da bude ne samo trener, već i tim-menadžer što je bio uslov koji je Džajiću postavio i 2004. godine pa bio oteran, a drugi, Muslin i Stojadinović nisu baš u dobrim odnosima još od 2005. godine i vremena kada je Muslin vodio Metalurg iz Donjecka, a Stojadinović imao određen broj zvučnih igrača u ekipi.

Navodno je tada Muslin, u jeku odličnih rezultata (klub je na kraju završio kao treći na tabeli iza Šahtjora i Dinamo Kijeva), držao 21-godišnjeg malo poznatog Jaju Turea na klupi, a - otkrio nam je neimenovani izvor - Stojadinović je bio nezadovoljan jer je upravo on posredovao u transferu Turea iz Beverena u Metalurg (cena 2.000.000 evra).

Muslin je upisao seriju pobeda pred zimsku pauzu, potom u 16. kolu, prvom prolećnom, pobedio Arsenal iz Kijeva 1:0 i onda igrao jako bitnu utakmicu u gostima protiv Metalurga iz Zaporožja. Muslinov Metalurg je poražen 2:0, 6. marta 2004. godine, a dva dana kasnije on je podneo ostavku na mesto trenera, iako je tim beležio odlične rezultate.

Do danas je ostala enigma zbog čega se to tako dogodilo, a postoji priča po kojoj je Muslin smatrao (čitaj: provalio) da je Stojadinović tražio od nekolicine "svojih" igrača u Metalurgu da "povuku ručnu" i tako "izminiraju" trenera, koji mladu Zvezdu Turea - kasnije igrača Barselone i sada Mančester sitija - nije želeo da koristi na terenu.

Sve i da ova priča nije tačna, dovoljno je to što je Muslin izričit da se on pita prilikom dovođenja pojačanja i sastavljanja tima u Crvenoj zvezdi, što svakako obesmišljava ulogu sportskog direktora (iako je ona prilično obesmišljenja prošlog proleća formiranjem takozvane Sportske komisije koja radi isti posao kao i direktor).

Pretpostavka je da će Muslin svoje sagovornike staviti pred svršen čin i da će se ove jeseni o tome često razgovarati iza zatvorenih vrata.

Jer, ovde se očigledno ne radi o pukoj promeni trenera u Ljutice Bogdana, čega su se Srbi nagledali. Da li ste znali da je od Muslinovog drugog boravka u Crvenoj zvezdi (2003/04), Slaviša Stojanović "jubilarni" 18. trener ekipe? I da su se samo Valter Zenga i Robert Prosinečki zadržali sezonu i duže...

Ovde bi se, ukoliko zaista bude doneta odluka da Muslin bude "taj", radilo o novoj promeni upravljačke strukture kluba, jer je sasvim jasno da ni Džajić ne bi tek tako prihvatio da mu neko nametne za trenera i sportskog direktora osobu s kojom ne razgovara... Ovde bi se - jasno je - radilo o promeni i trenera i predsednika kluba.

Toga su svesni i zagovornici ideje Muslinovog povratka u klub, koja je tinjala dugo, a rasplamsala se početkom avgusta ove godine kada je u roku od četiri dana Muslin napustio klupu Krasnodara i posetio lekara u Nemačkoj, a potom dobio otkaz koji je uokviren u formu sporazumnog raskida ugovora. Muslin je tada istakao da je iznenađen odlukom rukovodstva kluba, čime je demantovao navode da zbog zdravstvenih problema ne može da vodi ekipu.

"Stav klub je da ekipa nije napredovala. Ali, odluka o našem rastanku je za mene bilo veliko iznenađenje", rekao je tada Muslin.

Krasnodar je ušao u Premijer ligu Rusije posle sezone 2009/10 i tada je Muslin postavljen za trenera. U prvoj sezoni izborio je opstanak i bio deveti, u drugoj deseti, a Krasnodar je sada - mesec i po dana po razlazu sa Srbinom - šesti na tabeli.

Džajić je prvi put postavio Muslina za trenera Crvene zvezde septembra 1999. godine posle rastanka sa Miloljubom Ostojićem. Već u prvoj sezoni, sa zaista jakom ekipom i igračima poput Aćimovića, Boškovića, Bunjevčevića, Gvozdenovića, Dudića, Drulića, Ilića, Lalatovića, Lerinca, Miodraga Pantelića i Pjanovića, Muslin je uzeo titulu sa jednim porazom u ligi i 19 primljenih golova na 40 utakmica!

Naredne sezone ovaj tim gotovo nepromenjen osvojio je duplu krunu, sa dva poraza u ligi i 20 primljenih golova na 34 utakmice.

To leto 2001. godine bilo je vrelo da vrelije ne može biti u Ljutice Bogdana! Dogodila se svađa između Muslina i najboljeg napadača kluba Mihajla Pjanovića, malo zbog sujeta, a malo i zbog uspona malo poznatog Darka Spalevića.

Krčag je pukao posle beogradskih 0:0 sa Bajerom iz Leverkuzena u prvoj utakmici 3. kola kvalifikacija za Ligu šampiona. U narednih sedam dana igrač i trener su se peckali i javno, Džajić je morao da smiruje strasti, a Muslin je pokazao autoritet kada navodno nedovoljno fizički oporavljenog Pjanovića nije uvrstio u startnih 11 za revanš sa Leverkuzenom.

Trener je posle rekao da napadač nije želeo da sedi na klupi, kada je saznao da ne počinje meč, pa ga nije uvrstio ni u 18.

"Kada je dva sata pre utakmice saznao da će početi meč sa klupe Pjanović je odbio da se skine. To je jedini razlog što ga nije bilo u protokolu", objasnio je Muslin tada i naglasio da je taktiku sa Boškovićem u napadu spremio još posle meča u Beogradu.

Ali, imao je i Pjanović šta da kaže posle meča...

"Ako treba da idem sa Muslinom na letovanje da bih bio u timu Crvene zvezde onda ne moram ni da igram. Atmosfera u timu je katastrofalna, a za to je najveći krivac upravo trener Muslin. Ipak sam ja u Zvezdi jedan od najiskusnijih igrača da bi se sa mnom tako postupalo", bez dlake na jeziku rekao je Pjanović.

Kompletan klub postao je taoc ovog nezdravog odnosa trenera i prve zvezde, čekalo se da predsednik "preseče", ali se opet moralo na teren, ovog puta u utešnom Kupu UEFA, u kojem je Crvena zvezda doživela debakl i ispala od malo poznatog ukrajinskog kluba CSKA iz Kijeva, koji se kasnije ugasio, pa pojavio pod novim imenom.

U Kijevu je bilo 3:2, u Beogradu 0:0, a Pjanović je igrao obe utakmice. Revanš sa CSKA odigran je na današnji dan, pre tačno 12 godina - 27. septembra 2001.

Tri dana kasnije Muslin je podneo ostavku.

Ekipu je u naredne dve sezone vodio Zoran Filipović i malo je reći da se nije proslavio. U prvoj sezoni zakasnio je za Partizanom 15, a u drugoj deset bodova. Džajić, iako već tada nije bio u dobrim odnosima sa Muslinom, odlučio je da vrati tvorca ne toliko lepršave, ali čelično stabilne Crvene zvezde.

Muslin se u junu 2003. vratio na "Marakanu" (postoji anegdota po kojoj su novinari čekali da se otvore vrata limuzine kako bi uslikali Muslina, ali je prvo sa zadnjeg sedišta izašao čuveni navijač kluba Bora Jakovljev, pa tek onda trener) i odveo Crvenu zvezdu do treće titule: 11 bodova više od Partizana, dva poraza i samo 13 (!?) primljenih golova u 30 utakmica.

Ovaj vanserijski rezultat Muslin je, uz dužno poštovanje, i morao da ostvari jer je na raspolaganju imao starosedeoce Boškovića, Dudića i Ilića, a upoznao igrače poput Vidića, Žigića, Marka Pantelića, Baste, Jankovića, Milovanovića, Kovačevića, Mladenovića, Perovića, Mrđe, Dišljenkovića, itd.

Međutim... Ohrabren kultnim statusom na Severu koji je stekao u međuvremenu, Muslin je na kraju sezone 2003/04 tražio punu kontrolu u transfer politici kluba, ali i promene u Omladinskoj školi, posle čega se u neprijateljskom maniru rastao sa Džajićem, Crvenom zvezdom i Srbijom.

Da li su ljudi angažovani u i oko Crvene zvezde zaista spremni na ovakvu rokadu? Ovo nije tek puka promena trenera...

P. S. Prilikom jednog boravka na zimskim pripremama u Antaliji i neformalnog razgovora sa Muslinom, koji se u isto vreme nalazio na tom mestu sa Krasnodarom, potencijalni trener Crvene zvezde rekao je reporteru MONDA da je jedini spas za Crvenu zvezdu - privatizacija i da bez toga nema izlaska iz krize. Povezano ili ne, Crvenoj zvezdi sprema se tranzicija ka privatnom vlasništvu baš ove jeseni.