Industrijska proizvodnja u avgustu veća za 5,7 odsto nego u istom mesecu lani, nadovezala se na minimalan rast BDP-a u drugom kvartalu, ali pokazatelji potrošnje ne ohrabruju – pad prometa u stalnim cenama je 4,6 odsto.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje imali su proizvodnja električne energije, hemikalija i hemijskih proizvoda, motornih vozila i prikolica, derivata nafte i osnovnih metala.
Rastu IT i telekomunikacije
Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2013. godine u odnosu na isti period prethodne godine značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u informisanju i komunikacijama, od 9,6 odsto. Značajni realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je i u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom, gde je iznosio 3,2 odsto, dok je rast u rudarstva bio 2,8 odsto, u sektoru snabdevanja vodom i upravljanju otpadnim vodama 2,4 odsto, a u prerađivačkoj industriji - jedan odsto. Prema RSZ, značajan pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u građevinarstvu i iznosio je 42,5 odsto, kao i trgovini, gde je pad bio 4,7 odsto.
Za osam meseci ove godine industrijska proizvodnja veća je za 5,3 odsto nego u istom prošlogodišnjem periodu.
Rast u oblasti snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u avgustu je bio 19,5 odsto u poređenju s istim mesecom 2012. godine, u sektoru rudarstva porast je 10,2 odsto, a u prerađivačkoj industriji 1,8 odsto.
Posmatrano po grupa, proizvodnja energije je veća za 21,9 odsto, kapitalnih proizvoda za sedam odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 3,4 odsto, dok je pad zabeležen u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju - za 5,1 odsto, i trajnih proizvoda za široku potrošnju - za 8,6 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u avgustu 2013. je, u odnosu na avgust prošle godine, veći u 13 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 51 odsto, a pad u 16 oblasti s učešćem od 49 odsto.
Veća proizvodnja se nadovezala na realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP). U drugom kvartalu 2013. godine BDP je bio 0,2 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine. "Glavu iznad vode" drži povećan izvoz, proizvodnja struje, rudarstvo... ostalo je, nažalost, još u padu.
Ne ohrabruje ni što su desezonirani podaci (tj., kada se isključe faktori koji se javljaju samo u određenoj sezoni) Republičkog zavoda za statistiku pokazali pad BDP u drugom kvartalu od 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal.
U prvom kvartalu ove godine BDP Srbije je bio realno veći 2,1 odsto nego u istom periodu prošle godine.
Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2013. godine u odnosu na isti period prethodne godine značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u informisanju i komunikacijama, od 9,6 odsto.
Promet robe u trgovini na malo u avgustu u tekućim cenama veći za 0,3 odsto nego u istom mesecu 2012, a u stalnim cenama, kad se isključi inflacija, manji je za 4,6 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. U poređenju s julom 2013. godine, promet robe je veći u tekućim cenama ("sa rafova") za 3,5 odsto, a u stalnim cenama (stalna cena je cena iz prethodne godine) za 3,3 odsto. Za osam meseci ove godine promet je u tekućim cenama veći za jedan odsto nego u istom prošlogodišnjem periodu, a u stalnim cenama je manji za 7,2 odsto.
Značajni realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je i u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom, gde je iznosio 3,2 odsto, dok je rast u rudarstva bio 2,8 odsto, u sektoru snabdevanja vodom i upravljanju otpadnim vodama 2,4 odsto, a u prerađivačkoj industriji - jedan odsto.
Prema RSZ, značajan pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u građevinarstvu i iznosio je 42,5 odsto, kao i trgovini, gde je pad bio 4,7 odsto.
Posmatrano po agregatima upotrebe BDP, u drugom kvartalu 2013. u odnosu na isti period prethodne godine svi agregati, osim izvoza robe i usluga, pokazuju realan pad.
Precizira se da izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava imaju pad od 1,2 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) od 2,5 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države 6,6 odsto, bruto investicije u osnovne fondove 18,5 odsto i uvoz robe i usluga, 0,5 odsto.
Izvoz robe i usluga realno je porastao za 9,1 odsto, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.
