Ako imate više od jednog deteta sigurno ste bili u prilici da prisustvujete njihovim svađama, preprikama, ljubomornim scenama... Ponekad svađa izazove i fizički sukob, ali psiholozi savetuju da ne brinete, jer je rivalstvo između braće i sestara uobičajena pojava. Sukoba će sigurno biti, a od vaspitanja i njihovog karaktera  zavisi koliko će se često dešavati i kako će ih deca rešavati.

Po mišljenju stručnjaka, trebalo bi da vas brine ako među njima uopšte nema rivalstva. Zato se naoružajte strpljenjem i dozvolite deci da uspostave "hijerarhiju", pišu "Novosti".

Na ovaj način – prepirkama, ljubomorom, a ponekad i tučama, deca pokušavaju da se izbore za svoje mesto u porodici, odnosno za pažnju roditelja. Istraživanja pokazuju da se deca istog pola češće svađaju, posebno ako je razlika u godinama mala. Dakle, što su deca bliža uzrastom, rivalstvo je izraženije jer su interesovanja slična, ali i veća mogućnost da kao zreli ljudi budu bliskiji, pokazuju statistike.

Najbolje što možete da uradite za svoju decu je da im dozvolite da sami reše svoje nesuglasice. Naravno, to ne znači da treba da im dozvolite da se ozbiljno potuku jer će fizički jače dete uvek biti "pobednik", ali je važno da pazite kada se mešate u rivalstvo braće i sestara, jer to ponekad može da napravi više štete nego koristi.

Izražavanje besa, ljubomore, ljutnje, jednako je važno za pravila razvoj ličnosti kao i izražavanje pozitivnih emocija, zbog čega psiholozi savetuju da omogućite svakom detetu da izrazi svoje emocije. Razgovarajte o tome i nemojte, na primer, da sputavate starije dete rečima "ti si stariji, pusti ga". U suprotnom, mlađe dete će to brzo početi da koristi kako bi došlo do onoga što želi.

Možete da objasnite starijem detetu da se mlađe neprihvatljivo ponaša samo zato što ne razume šta se od njega očekuje, odnosno šta brat ili sestra od njega očekuju, zato što želi da imitira starijeg i da ravnopravno učestvuje u igri. Pričajte deci kako ste se vi svađali sa vašim bratom ili sestrom, ali kako je sve to prošlo i kako ste danas vrlo bliski, kao najbolji drugari.

Mala deca ne umeju da izraze i artikulišu svoja osećanja, pa starijem pomozite da shavti šta mlađe hoće. Naučite ih da otimanje igračaka, tuča i svađa nisu način da se reši problem. Kada su nevaljali, ne slušaju vas, kaznite ih oboje, nikada samo jedno. Pravila treba uvek da budu ista i da važe za sve. Morate da postavite granice, jer će u suprotnom deca "vladati" porodicom, što nije ni lako ni dobro.

Ako se, na primer, svađaju oko igračaka, odvojite ih na tri različite gomile. Po jedna neka pripadne svakom detetu, a treća neka bude zajednička. Zabranite im da diraju igračke brata ili sestre, ali im naglasite da sa zajedničkim mogu oboje da se igraju. Pravila treba da budu jasna, razumljiva, apsolutna i da važe uvek. Nikada ne popuštajte mlađem ili fizički slabijem detetu, jer niko ne treba da trpi zbog reda rođenja.

Iako roditelji često upoređuju decu, rečenice poput: "ponašaš se kao beba, a stariji si" ili "ugledaj se na brata ili sestru", nikako nisu dobre. Psiholozi smatraju da upoređivanje dece ima loš uticaj na dečje samopouzdanje i da samo povećava rivalitet među njima.

Pohvala kada se zajedno igraju daće mnogo bolje rezultate. Učite ih da međusobno pričaju, i kada god je moguće reše konflikt bez vašeg uplitanja. Nekada su i sami roditelji krivi za rivalstvo, jer možda nesvesno favorizuju jedno dete. Koliko god da je mališana u vašem domu, morate im omogućiti da imaju vreme kada su sami sa mamom ili tatom.

Rivalstvo će prestati vremenom, a kako deca budu rasla počeće da se dogovaraju nešto bez vašeg znanja i da "pokrivaju" jedno drugo. To obavezno dozvolite, jer zajednički "planovi protiv mame i tate" jačaju vezu između braće i sestara i siguran su znak da se vole i da jedno drugom veruju.