Koalicija SPS-PUPS- JS uživa poverenje 12,7 odsto građana, pokazalo je danas objavljeno istraživanje urađeno od 27. do 29. septembra na uzorku od 1.080 punoletnih ispitanika.

Na trećem mestu, po stranačkom rejtingu je Demokratska stranka sa 11,8 odsto podrške, a zatim slede Demokratska stranka Srbije sa 6,1 odsto i Liberalno demokratska partija sa 5,8 odsto podrške.

Direktor agencije Faktor plus Vladimi Pejić je rekao i da je drugo i treće mesto "promenljiva kategorija" jer je DS analizirana bez koalicionih partnera.

On je naveo i da se, po rezultatima istraživanja, DS stabilizovala na nivou procenjene podrške od oko 11,8 odsto i da najnovija dešavanja u Beogradu, odnosno smena gradonačelnika Dragana Đilasa nisu uticala na odlazak dosadašnjih ili pristupanje novih članova toj partiji.

Po istraživanju, većina građana smatra da treba da se održe vanredni parlamentarni izbori u Srbiji pri čemu 39 odsto to obrazlaže činjenicom da "trenutno stanje ne odgovara realnom odnosu snaga " u Vladi, dok 23 odsto smatra "da su potrebne kompletne promene."

Raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora protivi se 38 odsto učesnika istraživanja.

Za istovremeno održavanja parlamentarnih i lokalnih izbora izjasnilo se 46 odsto ispitanika, protiv je 23 odsto učesnika ankete dok njih 21 odsto smatra da je to potrebno "ali da sada nije vreme".

Pejić je rekao da sada nije rađen zaseban rejting političkih lidera ali da je, kao i u prošloj anketi, najpopularniji lider SNS Aleksandar Vučić koji "uživa veće poverenje i od svoje stranke".

Kao razlog za raspisivanje vanrednih parlamentranih izbora 56 odsto ispitanika vidi "nerealan odnos snaga u Skupštini i Vladi", njih 49 odsto "otpor pojedinih stranaka borbi protiv korupcije i kriminala" a njih 31 odsto "afere poltičara".

Tu spadaju i "preveliki apetiti pojedinih stranaka" i "neefikasnost pojedinih ministarstava" što je navelo po 30 odsto onih koji smatraju da je potrebno raspisati vanredne parlamentarne izbore.

Da se parlamentarni izbori održe u nedelju na njih bi, po istraživanju, izašlo 41 odsto anketiranih, njih 37 odsto nije sigurno šta bi uradili dok na birališta ne bi izašlo 22 odsto učesnika istraživanja.

Za istu stranku na republičkim i lokalnim izborima, ukoliko bi do toga došlo, glasalo bi uvek 41 odsto ispitanika dok bi to "ponekad uradilo" njih 32 odsto dok je 22 odsto anketiranih reklo da to ne bi učinilo.

Za 93 odsto anketiranih ekonomski razvoj zemlje je na prvom mestu dok njih 91 odsto u prioritete države ubraja suzbijanje kriminala i korupcije.

Kao prioritete države 89 odsto učesnika ankete vidi dobru zaradu i tržišnu pravdu, za socijalnu pravdu i solidarnost se opredelilo 82 odsto ispitanika dok rešavanje pitanja Kosova kao prioritet države vidi 56 odsto.

Uključenje države u Evropsku uniju je, po mišljenju 49 odsto ispitanika takođe prioritet države dok se za mir i političku stabilnost opredelilo 78 odsto učesnika istraživanja.

Većina anketirani, njih 48 odsto, smatra da će u narednom periodu da živi isto kao i do sada, njih 26 odsto očekuje bolji život, dok 11 odsto smatra da će žive lošije.

Nedavna zabrana šetnje u okviru Parade ponosa takođe je bilo jedno od pitanja u istraživanju, pri čemu je 84 odsto ispitanika reklo da podržava odluku o zabrani.

Većina njih, 31 odsto smatra da Parada ponosa nije trebalo da se odrzi "jer nije bezbedno", njih 27 odsto podržava taj stav "jer provocira većinu" dok 26 odsto anketiranih smatra to isto uz obrazloženja "da to nije normalno".