Vlada smanjuje plate, penzije ostaju iste

Ministar finansija je izjavio da je ekonomska i fiskalna politika koja je vođena u poslednjih 10 godina bila neodgovorna i netranspratentna.

Ministar Krstić je rekao da je u periodu od 2008. do danas deficit porastao sa 4,5 na 6,5 odsto BDP-a a javni dug sa 29 odsto na čak 58 odsto u 2012, s tim da će još rasti jer smo se zaduživali i u 2013. godini.

Upozorio je da prema našim propisima javni dug može biti do 45 odsto a da države na našem stepenu razvoja bankrotiraju i na 42 odsto.

"Jedina smo zemlja u Jugoistočnoj Evropi koja u vreme krize od 2008. godine nije uspela da smanji javni deficit. Bilo je lako zaduživati se i mi smo to radili. to više nije slučaj, jer su nam krediti sve skuplji a kamate sve veće", rekao je Krstić.

Ministar je podsetio da 28 odsto rashoda državnog budžeta odlazi na penzije, 27 odsto na plate a 5-10 odsto na subvencije državnim i društvenim firmama.

"Davali smo garancije na kredite javnim preduzećima a nismo te rashodne planirali u budžetu. Sada nas to košta 200 do 400 miliona evra godišnje i to mora da se plati kao i kada se država zadužuje", rekao je Krstić.

Ministar kaže da smo ovako mogli da "guramo" još dve godine ali da bi tada nastupio surovi bankrot.

Dugoročne mere su smanjenje deficita budžeta (na 2-3 odsto do 2017) i povećanje zaposlenosti u privatnom sektoru kroz olakšanje poslovanja i povećanje konkurentnosti.

Kratkoročne mere počinju od smanjenja mase zarada u javnom sektoru koji broji 660 do 700 hiljda ljudi, a koje su 30-35 odsto veće nego u privatnom sektoru  "što je nedopustivo".

Šest kratkoročnih mera Vlade su:

- smanjenje zarada u javnom sektoru;

- povećanje PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto,

- restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija;

- uštede u domenu roba i usluga;

- uzimanje jeftinijih kredita;

- poboljšanje poslovnog ambijenta.

Smanjenje zarada će biti 20 odsto, počevši od plata koje su između 60 i 100 hiljada dinara i 25 odsto na plate veće od 100.000.

Tako će onaj ko zarađuje 70.000 dinara neto, primaće 68.000, onaj sa platom 90.000  - 84.000 a onaj ko je dosad kući donosio 130.000, sada će donositi 114,5 hiljada dinara.

Smanjenje plata u javnom sektoru trebalo bi, prema računicama, da omogući uštede od 100 do 150 miliona evra (0,3 odsto BDP-a).

Na prihodnoj strani problem nije ništa manji jer država ne zna, priznaje ministar Krstić, koliko su joj realno prihodi. Rebalansom za 2013. godini precenji su prihodi za čak milijardu evra, a to je 10 do 15 odsto ukupnih prihoda.

Ministar Krstić očekuje da se "zaradi" 200 miliona evra od povećanja niže stope PDV-a () i još 150 miliona evra od suzbijanja sive ekonomije i "povampirenog" šverca akciznih proizvoda, pre svega cigareta i rezanog duvana.

Povećanjem niže stope PDV sa osam na 10 odsto, obrazložio je ministar, prosečna potrošačka korpa koja sada košta 65.000 dinara biće skuplja za 450 dinara. Iz grupe proizvoda i usluga koje se oporezuju po nižoj stopi neki "neegzistencijalni proizvodi" će biti prebačeni u grupu sa višom poreskom stopom.

Treća mera je smanjenje subvencija privredi, uz nastavljanje pomaganja poljoprivrede. U tim strukturnim promenama očekuje se i najveća ušteda, reda veličine 400 do 500 miliona evra godišnje.

Sledeća mera je čisto državna - smanjenje troškova na stavkama kakva su, recimo, putovanja. Tu je naloženo smanjenje do 10 odsto po ministarstvima.

Peta mera su korišćenje jeftinijih kredita koje bi trebalo da se dobiju posle priznanja finansijskim tržištima ali i prijateljskim zemljama sa kojima imamo dobre bilateralne odnose da smo "bolesni ali evo krećemo u lečenje".

"Svaka milijarda kredita sa malom kamatom, od 2-3 odsto, donosi olakšanje u kamatama od 100-150 miliona evra godišnje", objašnjava ministar Krstić.

Poslednji sektor hitnih mera u 2014. je promena poslovnog ambijenta; makroekonomska stabilnost, lakše zapošljavanje i otpuštanje kroz izmene radnog zakonodavstva, lakše dobijanje građevinskih dozvola...

Strukturne reforme, koje će uslediti posle 2014. godine, su reforme socijalne zaštite, nagrađivanje prema radu u javnim službama, reforma penzijskog sistema, popravljanje poreskog sistema, i na kraju školstvo i nauka.

Socijalna zaštita će biti povećana od 2014. za polovinu, pa će se izdvajati 60 miliona evra više u 2015. godini.

U penzijskom sistemu će biti nastavljena indeksacija, ali u iznosu od 0,5 odsto prema rastu troškova života dva puta godišnje. Istovremeno radiće se na približavanju granice odlaska u penziju mužkaraca i žena, da bi do 2020. žene odlazile u penziju sa 63 godine a muškarci sa 65.

Krenuće se i u obiljnu reformu poreskog sistema, što će početi od ukidanja olakšica na dobit preduzeća u 2013. godini.

Ministar Krstić nije izostavio ni školstvo i nauku, koja su bez sumnje stub održivog razvoja zemlje ali u kojima se mora povećati efikasnost.

10:56 Reč je preuzeo premijer Ivica Dačić, koji je govorio o teškim odlukama u vezi finansijske stabilizacije, koje su teške kao i pitanje Kosova ili približavanja Evrospkoj uniji.

Predsednik Vlade kaže da čitava vlada stoji iza danas saopštenih finansijskih i ekonomskih mera, čije je sprovođenje, upozorio je, u najboljem interesu budućnosti Srbije.

"Ove mere imaju jasnu političku podršku, i u tom smislu je važno da sve što će biti urađeno bude shvaćeno kao želja i odlučnost Vlade da se uhvati u koštac sa ovim problemom koji nijedna vlada do sada nije rešavala, isto kao i problem Kosova", rekao je Dačić na otvorenoj sednici vlade.

Prema njegovim rečima, Srbija je u takvoj situaciji da je gotovo potrošila svoju budućnost u ekonomskom smislu.

"Sudbinu države moramo da uzmemo u svoje ruke kako bismo imali budućnost za našu decu i državu... Ako u oblasti političkih tema i ekonomskoj oblasti vlada ne upravlja situacijom, situacija će upravljati vladom i zemljom i nastaće haos", upozorio je Dačić.

Kako je objasnio, Vlada je nastojala da napravi mere koje će najmanje pogoditi najsiromašnije slojeve, ali i kod građana stvoriti osećaj pravednosti jer će teret najviše pasti na one koji najviše imaju.

11:03 Vicepremijer Aleksandar Vučić je ocenio kao veliku neogovornost prethodnih vlada što je dans država u takvom stanju da nema ni registar zaposlenih u javnim službama.

"Ne znamo ni takvu stvar kao koliko je ljudi na državnim jaslama. to je krajnja neodgovornost prema građanima", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da Srbija, za razliku od Grčke i Argentine koji su u situaciji velikih dugova imale pomoć spolja, to ne bi imala ako bi nastavila da se ponaša neodgovorno.

Prvi potpredsednik Vlade je posebno istakao da ma kako mere bile teške Vlada je uspela da ne padnu na teret penzionera.

"Penzioneri neće platiti ni jedan jedini dinar mere štednje države. Oni su svoje penzije zaradili i tako će ostati", rekao je Vučić.

Vicepremijer je reka da će za ovakav set mera Srbija dobiti najširu moguću podršku u zemlji i svetu, "od Fiskalnog saveta koji je kritikovao sve prethodne vlLade i prethodne mere ove Vlade i bio u pravu", do MMF-a sa "kojim ni jedan trenutak pregovora nije bio prijatan".

"Možda ćemo od MMF-a dobiti i najpovoljniju finansisjku podrški koja se inače ne daje zemljama poput Srbije, a to samo po sebi govori koliko nas sada ozbiljno shvataju i u Vašingtonu", rekao je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Prvi potpredsednik Vlade kaže da bez ekonomskih mera koje su danas predstavljene Srbija ne bi mogla da opstane, a da će oni koji te mere kritikuju biti zadovoljniji 2015. godine kada se pokaže da one daju rezultata i da Srbija ide napred.

"Nama je spas ekonomije najvažniji, ovo su mere za spas ekonomije, a od 2015. kad se bude pokazalo da smo uspeli da napravimo mnogo bolji rezultat i da je Srbija suštinski krenula napred, siguran sam da će mnogi kojima ove mere ne zvuče lepo biti daleko zadovoljniji", rekao je Vučić.

Posle izlaganja Aleksandra Vućića i kraće pauze, sednica je nastavljena na redovan način, bez prisustva novinara.

(Georgi Mitev Šantek / MONDO)