Posle rata u Srbiji streljano preko 60.000 civila

Autor:

Naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju i sekretar Državne komisije za tajne grobnice u ostavci Srđan Cvetković izjavio da je došao do zaključka da je u ovom periodu u Srbiji streljano između 60 i 70 hiljada civila.

23
A- A A+

"Imenom i prezimenom je dokazano streljanje preko 52.000 civila, ali taj broj naravno nije konačan. Jedan deo građe tajne policije nedostaje, ali, u svakom slučaju, smatram, na osnovu obimnog izvornog materijala, da je posle septembra 1944. na teritoriji Srbije stradalo između 60 i 70.000 ljudi", rekao je Cvetković Tanjugu.

On je dodao da se, ako se uzmu u obzir i streljanja izvršena na teritoriji cele nekadašnje SFRJ, taj broj može proceniti na osnovu istraživanja u Hrvatskoj i Sloveniji i da se dolazi do brojke od neverovatnih 150.000 žrtava.

"Posebno je interesantan podatak da su te likvidacije obavljene u periodu od septembra 1944. do marta 1945. godine, znači u svega nekoliko meseci nakon oslobođenja, a ogromna većina tih žrtava bili su civili, naročito u slučaju naše zemlje. Među njima, naravno da ima onih kojima je trebalo suditi za kolaboraciju ili ratne zločine, ali je i pobijeno mnogo nevinog sveta, o čemu piše i Milovan Djilas u svojim memoarima", kaže Cvetković.

Posebno je interesantan slučaj Pirota, gde se o streljanima vodila i precizna evidencija u knjizi na kojoj je pisalo "Knjiga streljanja".

"U pirotskom kraju najpoznatiji je svojevrsni Dugi marš oko tri stotine mladića, uglavnom iz okoline Leskovca, Vlasotinca i Grdelice, koji su streljani tokom oktobra i početkom novembra 1944. godine na lokaciji Barje kod Kostinog mosta u Pirotu", dodao je on.

Cvetković je naveo da su podaci o streljanju ovih mladića uredno zabeleženi u "Knjizi streljanih" za Pirot i okolinu.

"Iznenađuje preciznost i pedantnost u vođenju ovih knjiga smrti od strane OZNA-e, s obzirom da se godinama pretpostavljalo da je sve rađeno na reč", kaze Cvetković.

Povezano

Sve vesti