Vegan Strength Germany (VSG) je udruženje momaka, koji iz ljubavi prema životinjama ne jedu ništa što je životinjskog porekla. Aleksander Dargac, lekar  i član tima VSG, osvojio je 2005. čak i titulu svetskog šampiona u naturalnom bodibildingu, u fitnes kategoriji. Tu su još i Jakob, Tobi, Oli, Marko, Tom i Fluej - momak koji svojim izgledom iznenađuje mnoge zaklete "mesoždere".

On je vegan već četiri godine, a vegetarijanac od šeste godine života, tako da tvrdi da su svi njegovi mišići "biljnog" porekla. Ova momčina, koja radi čučanj sa 200, mrtvo dizanje sa 240, a iz benča diže 140 kilograma, kaže čak i da ima određene prednosti u odnosu na "kolege" koji jedu životinjske proizvode.

"Mogu češće i napornije da vežbam, a da ne dospem u stanje pretreniranosti. Različite supstance u biljnoj hrani, poput indol 3 karbinola, zaslužni su za optimalan nivo hormona. U biljnoj hrani ima manje toksina, pa tako predstavljaju manje opterećenje za telo", kaže za "Mens helt" Fluej.

Naravno, svi se odmah pitaju, odakle vegani, pa još bodibilderi, unose proteine? Ovo je pitanje koje, inače, najviše "smara" vegane.

"Unosim ih kroz tofu, seitan, semenke lupina, mahunarke, orašaste plodove, žitarice i malo vegan proteinskog praška, koji koristim. Trudim se da ne crpim previše energije iz proteina, kao i da jedem dovoljno zdravih masnoća, kako bih održao svoj nivo testosterona visokim. Ugljeni hidrati mi predstavljaju osnovu iz koje crpim energiju. Ujutro jedem ovsene pahuljice s bananom, semenkama konoplje, sojinim mlekom i malo crne čokolade. Onda imam užinu, obično sendvič sa povrćem, tofu namazom i sličnim. U podne jedem veliku porciju povrća, zatim tofu ili mahunarke, uz pirinač, krompir ili kinou kao prilog. Posle toga krckam još malo orašastog voća ili eventualno pojedem neko sveže voće", objašnjava Fluej.

Sportisti vegani na Zapadu, inače, imaju i razne vrste proteinskih napitaka na bazi pirinča, soje, graška ili konoplje, koji im zamenjuju klasičan "whey".

"Pre spavanja uzimam vegan proteinski napitak sa uljem repice ili lanenim uljem. Ali, proteini nisu uošte toliko važni koliko neki to misle, a previše proteina može čaki da ometa napredak. To pokazuju eksperimenti, ali i iskustvo. Ja uglavnom koristim vegan proteinski izolat dobijen iz graška. To nije doduše neophodno, ali je nekad vrlo praktično."

Zanimljivo je da su Fluej i njegovi vegan ortaci sasvim lepo primljeni u nemačkim bodibilding krugovima, dok "obični" ljudi pokazuju znatno manje razumevanja za njihov način života.

"Ljudi izvan sveta bodibildinga reaguju mnogo češće na negativan način, jer za njih si kao vegan bodibilder u startu nenormalan iz dva razloga", šali se Fluej.