Prema novinarskom istraživanju sprovedenom u SAD srpski biznismeni izneli iz zemlje 51 milijardu dolara. Kompanija Mineco demantuje da je učestvovala u tome.
Srpski biznismeni bliski vlastima su preko ofšor firmi, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine kupovali bagatelno preduzeća u Srbiji i na taj način izneli čak 51 milijardu dolara, pokazalo novinarsko istraživanje u SAD.
Podatke o istraživanju izneo je Majkl Hadson, urednik "Medunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo" iz Vašingtona.
Hadson, koji je nedavno objavio rezultate petnaestomesečnog proučavanja ofšor skandala u Srbiji, rekao je u intervjuu za današnje "Večernje novosti" da je na taj način građanima Srbije, samo nekoliko dana posle 5. oktobra, stigla "čestitka" za godišnjicu demokratskih promena, ali umesto posvete, međunarodni tim novinara je poslao statistiku o tome kako su u prvoj deceniji ovog veka opljačkana državna preduzeća, a novac raznim transakcijama prebačen u inostranstvo.
"Podaci do kojih smo došli pokazuju da je Srbija medu vodećim državama u svetu kada su u pitanju ilegalni tokovi kapitala. Istraživanje Globalnog finansijskog integriteta svrstalo je vašu zemlju u top 16 nacija po broju ofšor skandala", kaže Hadson.
Prema njegovim rečima, ako se u obzir uzme i broj stanovnika, Srbija je iza sebe ostavila i višestruko veće države.
"Na primer, iz Vijetnama, koji ima čak 12 puta više ljudi, ilegalno je izneto 17,5 milijardi. Nije ovo problem samo Srbije, ofšor skandala ima u celom svetu, pa i u najrazvijenijim državama kao što su SAD i Velika Britanija, ali je cifra od preko 50 milijardi dolara zaista šokantna", objašnjava Hadson.
On je rekao da se u stotinama srpskih privatizacija posle 2000. godine strani kupac samo formalno pojavljivao, a zapravo je iza njega stajao domaći biznismen.
"Moćan i blizak s vlastima, koristio je ofšor kompaniju kako bi preuzeo imovinu nekog srpskog preduzeća, njenu vrednost prebacio u inostranstvo, a radnike isterao na ulicu. Jednostavno, u vladajućoj garnituri u Srbiji nije bilo političke volje da se ovako nešto zaustavi", kaže sagovornik beogradskog dnevnika.
On je još dodao da je skoro 2.000 od 3.017 državnih preduzeća koja su privatizovana izmedu 2001. i 2011. godine obustavilo rad, potonula su u stečaj ili su na ivici zatvaranja.
"Stotine hiljade radnika je ostalo bez posla. Deo njih je propao jer se posle teške ekonomske situacije, ratova i sankcija iz devedesetih godina nisu snašli na slobodnom tržištu, ali je znatno veći broj firmi koje su uništene spornom privatizacijom i preko tajnih ofšor kompanija", naveo je Hadson.
Na pitanje šta Srbija sada može da preduzme kada je ovo u pitanju, Hadson je odgovorio da sumnja da se makar deo para koji je završio na ofšor računima može ikada povratiti.
"Ono što država Srbija može da uradi jeste da istraži sve slučajeve i procesuira one koji su kršili zakon. Vidim da su neki pojedinci krivično gonjeni za slučajeve koji se tiču zloupotrebe privatizacije. Međutim, situacija je i dalje nejasna zbog nedostatka informacija o tome koji su dalji potezi vlasti, istražnih i sudskih organa. Nadam se da će i podaci koje smo objavili da pomognu vladinim i drugim institucijama", kazao je Hadson.
Tanjug je danas objavio i delove iz tog izveštaja istraživačkog projekta "Global fajnenšel integriti".
Prema navodima izveštaja, samo je na Britanska Devičanska ostrva na Karibima, koji se smatraju "rajem za prljavi novac", tokom prošle godine izneto 900 miliona dolara iz Srbije.
Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo ističe tri primera - kompanije Fidelinka, Navip i Agrohem.
Kao osobu koja je igrala važnu ulogu u tom procesu američki konzorcijum navodi ime nekadašnjeg makedonskog ministra finansija i bankara Žanka Čada.
Fidelinka je bila jedna od vodećih mlinarskih i pekarskih kompanija, osnovana još 1947. godine i početkom dvehiljaditih proizvodila je godišnje oko 12,5 miliona vekni hleba i sto hiljada tona slatkiša, piše u izveštaju.
Država je privatizovala Fidelinku 2005. godine, i u tome su glavnu ulogu imale ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih ostrva, navodi vašingtonski istraživački centar.
Kompanija "Alysun Marketing" u Čadovom vlasništvu preuzela je 19 odsto vlasništva firme, dok je druga kompanija sa karipskog ostrva "Mowbray Systems" uzela 25 odsto akcija. Kompanija "Mineco" sa sedištem u Švajcarskoj postala je vlasnik 20 odsto akcija.
Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona piše da su kompanije "Mowbray" i "Mineco" povezane preko srpskog biznismena Dimitrija Aksentijevića, koji je direktor i nosilac akcija u "Mowbray" i direktor komapnije "Mineco", dok je pre toga Aksentijević radio za firmu "Glencore".
Američki istraživački konzorcijum navodi da se protiv njega vodi istraga u Rumuniji u vezi sa korupcijom i podmićivanjem, u kojoj je jedan sudija u toj zemlji uhapšen zbog sumnje da je dobio mito od predstavnika podružnice kompanije "Mineco" u Bukureštu u procesu privatizacije jednog rudnika.
Iako je izgledalo da Fidelinka napreduje posle preuzimanja od strane novih vlasnika, pošto je otvorila lanac pekara "Bread&Co", i saopštenja da je potrošila desetine miliona dolara na modernizaciju, to se nije dogodilo.
Fidelinka je ušla u trgovačke veze sa firmom "Glencore", ali se to partnerstvo nikada nije materijalizovalo, ističe američki konzorcijum, i novo rukovodstvo je, kako navode sindikati i mediji u Srbiji, zadužilo preduzeće i onda je transferisalo novac van kompanije.
Kroz niz domaćih kompanija koje su radile pod kišobranom Fidelinke, stvorena je šema u kojoj je svaka firma garantovala kredite jedna drugoj, da bi na kraju bilo nemoguće da se istraži "ko kome duguje i ko je kome garantor za kredit".
Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona zaključuje da je na kraju Fidelinika 2010. godine podnela zahtev za bankrotstvo, čime je bez posla ostalo 700 ljudi.
Kada je u pitanju firma Agrohem, navodi se da je ta kompanija pre nego što je bankrotirala, na račun Željka Čada na Britanskim Devičanskim ostrvima prebacila 6,9 miliona dolara.
Pozivajući se na istragu srpske policije, američki centar piše da su trojica direktora koji su radili u podružnicama firme "Mineco" u Londonu i Beogradu pomogli u "prodaji" više od dve i po hiljade kvadrata Navipovog poslovnog prostora u centru Beograda, pri čemu je taj prividni posao koštao Navip više od 2,6 miliona dolara.
Aksentijević i Čado nisu želeli da odgovore na tvrdnje koje su iznete protiv njih u istraživanju, dodaje se u tekstu.
Povodom ovih navoda oglasila se Mineco Grupa koja u saopštenju navodi da ni na koji način nije doprinela propasti Fidelinke i Navipa, niti je Mineco učestvovao u privatizaciji ovih kompanija.
"Manje pakete akcija Fidelinke i Navipa, koje su u to vreme već bile privatizovane, Mineco grupa kupila je na berzi, od akcionara - akcije Fidelinke 2005. odnosno akcije Navipa tokom 2007 i 2008. godine, dok sa firmom Agrohem nikada nismo bili povezani niti poslovali. Malverzacija, korupcije i zloupotrebe u ovim postupcima nije bilo. Mineco je kao akcionar Fidelinke oštećen i ni na koji način nije doprineo propasti firme, niti je znao ili učestvovao u bilo kakvom navodnom izvlačenju kapitala iz ove firme", navodi se u saopštenju.
Što se tiče akcija Navipa, u Minecu tvrde da su ih ubrzo nakon kupovine prodali drugoj, nepovezanoj firmi 2009. godine, daleko pre nego što je u Navipu pokrenut stečaj.
"Mineco ni na koji način nije poslovao sa Navipom, niti je učestvovao ili doprineo propasti Navipa, oštetio isti ili državu. Navodi koji pokušavaju da dovedu u vezu Mineco Grupe sa propašću Navipa nisu istiniti", navodi se u saopštenju kompanije i dodaje da su trojica (od čega dvojica bivših) zaposlenih u Minecu obuhvaćeni istragom koja se odnosi na kupovinu nepokretnosti Navipa - jedne manje zgrade i dela poslovnog prostora u drugoj zgradi. "Svi su dostupni, aktivno sarađuju sa pravosudnim organima i kategorički odbacuju da su izvršili bilo kakvu zloupotrebu."
U Minecu navode da im je žao što su zaposleni ostali bez posla u ovim firmama, ali da Mineco kao jedan od akcionara tome nije doprineo. "Mineco je takođe oštećen u svemu tome", navodi se u saopštenju.
Mineco grupa navodi i da u potpunosti poštuje zakone zemalja u kojima posluje i neguje principe dobre poslovne etike, da od osnivanja Grupe, 2003. godine do danas, zajedno sa svojim partnerima uspešno posluje na četiri kontinenta: u Evropi (Velika Britanija, Švajcarska, Holandija, Rusija, Makedonija, Bosna, Srbija, Kipar), Aziji (Turska i Azijske zemlje bivšeg SSSR), Africi (Zambija) i severnoj Americi (Kanada), ali i da jedino u tranzicionim sistemima Jugoistočne Evrope imaju probleme, što je posledica nepoštovanja procedura, korupcije i borbe i sukobljavanja interesa na svim nivoima
Na kraju saopštenja se navodi da samo u Srbiji, u proizvodnim firmama gde je većinski vlasnik, Mineco zaposleno je preko 800 ljudi.
