"NBS i ovoga puta apeluje upravo na pojedine banke da se uzdržavaju od vođenja politike nelojalne konkurencije i privlačenja klijenata visokim kamatnim stopama na štednju, a građane poziva da se umesto kamatnim stopama, rukovode sigurnošću svojih uloga", naglašava se u saopštenju NBS.

Dodaje se da će NBS, ukoliko ponašanje pojedinih banaka ne bude u skladu sa postulatima održavanja finansijske stabilnosti, biti prinuđena da posegne za određenim regulatornim merama koje joj stoje na raspolaganju, kako bi se zadržala sigurnost štednih uloga građana i stvorili održivi uslovi i za pad kamatnih stopa na bankarske usluge.

NBS je pozvala banke da borbu za klijente i povećanje štednje usmere na poboljšanje uslova, širenje lepeze bankarskih proizvoda i obogaćivanje ponude štedišama.

"Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, na našem tržištu je i dalje prisutan trend rasta dinarske i devizne štednje građana, koji je usledio i pored pada kamatnih stopa na štedne uloge. U poslednjih godinu dana kamatne stope na štednju u evrima u Srbiji su snižene i njihov nivo je približen stopama koje se mogu dobiti za štednju u zemljama u okruženju, ali su one i dalje više u poređenju sa okruženjem", konstatovala je NBS.

U saopštenju se navodi da je prosečna kamatna stopa na štednju u evrima oročenu na period do godinu dana u Srbiji u avgustu porošle godine bila 4,28 odsto, a u istom mesecu ove godine 2,72 odsto, dok je u BiH to bilo 2,57 odsto, a sada je 2,31 odsto, u Rumuniji su ove kamatne stope za isti period oročavanja smanjene sa 3,44 na 2,45, u Mađarskoj sa 2,45 odsto na 1,53 odsto.

Istovremeno u Makedoniji je kamata na kratkoročne depozite smanjena sa 2,40 na 1,70 odst, a u Hrvatskoj sa 2,90 na 2,29 odsto, navela je NBS.

NBS ocenjuje da je, nakon njenog apela i odgovornijeg ponašanja banaka, postignut značajan stepen racionalizacije u smislu snižavanja nivoa kamatnih stopa, mada su one i dalje vrlo konkurentne, što je verovatno i razlog za štednju nerezidenata u bankama.

"Cilj ovogodišnjeg apela NBS-a nije postizanje minimalnih kamatnih stopa na štedne uloge, već njihovo prilagođavanje realnim mogućnostima od strane banaka. S obzirom na to da trošak izvora sredstava diktira i cenu bankarskih kredita, ovakvo ponašanje banaka svakako je i neophodan preduslov za pad kamatnih stopa koje banke zaračunavaju građanima i privredi na sve vrste svojih usluga", dodaje se u saopštenju.

Kako je navedeno, određeni rezultati su već vidljivi ako se ima u vidu da je u prethodnih godinu dana kod indeksiranih novoodobrenih kredita privredi kamatna stopa u proseku smanjena za preko dva odsto, dok je trošak dinarskih kredita privredi u istom periodu snižen za više od jednog procentnog poena.

"Sa aspekta stabilnosti finansijskog sistema, od velikog značaja je postizanje šire disperzije štednih uloga i ravnomernijeg zanavljanja štednje tokom cele godine, umesto trenutne koncentracije na period oko Svetskog dana štednje", naglašava se u saopštenju.

NBS ističe i da koncentracija ročnosti i dospeća depozita na određeni period u godini dovodi do nepotrebne izloženosti likvidnosnim udarima, a cenu eventualno narušene finansijske stabilnosti plaćaju svi poreski obveznici, kao i ekonomska aktivnost i zaposlenost u zemlji.