Oni su ministru Tasovcu uputili nekoliko predloga na koji način bi moglo da se redefiniše stanje na književnoj sceni, oblasti umetničkog stvaralaštva koja je u velikoj meri institucionalno zapuštena, prenosi "Danas".

"Literatura ne zahteva prevelika novčana ulaganja, a može mnogo da pomogne proklamovanim ciljevima prezentacije ovdašnje kulture u evropskim i svetskim razmerama", navodi se u pismu.

Oni se, između ostalog, zalažu za formiranje komisije koja bi piscima dodeljivala stipendije za nesmetan rad, rešavanje problema otkupa knjiga za javne biblioteke, uređenje časopisne scene u Srbiji, podršku izdavaštvu, književnim manifestacijama od značaja, kao i književnom stvaralaštvu za decu i mlade.

"Elementarni i isključivi kriterijum dodele stipendije bio bi kvalitet predloženog sinopsisa. Stipendije bi bile osmišljene kao tromesečne, polugodišnje i godišnje, u mesečnom iznosu od 60.000 dinara. Broj stipendija bi se prilagodio budžetu Ministarstva, a rad komisije bio bi dostupan na uvid javnosti", kažu književni radnici i dodaju da insistiraju na nezavisnom i transparentnom radu svake predložene komisije, kao i da bi kroz dijalog s Tasovcem trebalo odrediti kriterijume o izboru njihovih članova.

Kako stoji u njihovom saopštenju, u zemlji ima preko devedeset književnih časopisa koji izlaze neredovno.

"Predlažemo standardizaciju časopisa u svakom smislu (vizuelno-dizajnerskom, lektorsko-korektorskom, kvalitativnom u smislu prevoda i premijerno objavljenih tekstova). Evaluacijom i uvođenjem preciznih standarda postalo bi jasno koji su kriterijumi nužni, te bi se finansijska sredstva odvajala na bazi stabilnih normativa, a ne proizvoljnih, nejasnih i zlonamernih odluka. Kao posledica ovakve evaluacije nastala bi hijerarhijska rang-lista časopisa, iz koje bi bilo vidljivo koji su časopisi poštovanjem standarda stekli prioritetni značaj, a koji će morati da pronađu izvore finansiranja mimo Ministarstva kulture. Predlažemo da se ova lista svake kalendarske godine preispita i u skladu sa standardima i postojećim rezultatima ponovo uspostavi", objašnjavaju pisci i dodaju da bi na sličan način mogla da bude sprovedena i podrška književnim manifestacijama i književnom stvaralaštvu za decu i mlade.

Oni kažu da bi podrška izdavaštvu mogla da se odvijala u dva pravca.

„Pomoć kapitalnim i važnim izdanjima, s posebnim naglaskom na afirmaciju domaćeg književnog stvaralaštva. Nastavak sa sistemskom podrškom prevodima knjiga domaćih autora, što se pokazalo kao dobra praksa u poslednjih nekoliko godina. U okviru pomoći izdavaštvu predlažemo i savetujemo učlanjenje naše zemlje u TRADUKI, evropsku mrežu koja potpomaže izdavaštvo i prevođenje. Članarina na godišnjem nivou iznosi 20.000 evra, a fondovi koje bismo mogli da povučemo iz TRADUKI-ja iznose 60.000 evra, što znači da na svaki uloženi evro naši izdavači mogu da izvuku tri", napominju književnici.

Pismo ministru kulture potpisali su: Filip David, Svetislav Basara, Veselin Marković, Srđan Valjarević, David Albahari, Saša Ilić, Saša Ćirić, Mića Vujičić, Ibrahim Hadžić, Olivera Stošić Rakić, Tijana Spasić, Srđan Srdić, Tomislav Marković, Marjan Čakarević, Dragoljub Stanković, Dragana Mladenović, Andrija Matić, Vladimir Arsenić, Miloš Živanović, Bojan Babić, Zvonko Karanović, Mileta Prodanović, Ana Grmuša Pejović, Jasmina Vrbavac, Aleksandar Novaković, Irena Javorski, Aleksandra Rašić Radosavljević, Ivan Radosavljević, Siniša Tucić, Petar Matović, Željko Mitić, Marko Čudić.