Građani u najvećem broju, njih oko 75 odsto, štede za vanredne okolnosti i hitne slučajeve, zatim za neku određenu kupovinu 45 odsto, a najmanje za veće nabavke i renoviranje stana, za šta se izjasnilo 38 ispitanika, objavljeno je na današnjoj konferenciji za novinare.

Pokazalo se da žene smatraju da je štednja važnija nego muškarci, jer brinu za sigurnost u budućnosti, ali su zato njihovi ulozi manji, što pokazuje da muškarci raspolažu sa većim sumama novca.

Najviše štedi populacija od 29 do 40 godina, a štednja opada sa rastom godina starosti, tako da najmanje štede oni iznad 65 godina.

Broj građana koji uopšte ne štede povećan je za 10 odsto u odnosu na prošlogodišnji septembar. Tako 36 odsto njih ne štedi jer nema sredstava, a u manjem broju su oni koji smatraju da nema potrebe.

Istaknuto je da su ljudi generalno izrazili nezadovoljstvo što ne mogu da štede više, a uočeno je da štedni iznosi padaju u odnosu na prethodne godine. Ipak, broj pesimista koji smatraju da za pet godina neće moći da uštede ni ovoliko, koliko to čine sada, smanjen je za 10 odsto, na 25 odsto ispitanika.

Jedna polovina ispitanika štedi "kod kuće", na šta je uticala stalna inflacija i obezvređivanje novca, pa su se građani plašili da će prihodi od štednje biti manji.

Pokazalo se da 57 odsto anketiranih uopšte ne zna koliko iznosi kamata na njihove štedne uloge, 11 odsto zna za poneke, dok jedna trećina zna tačno koliko će zaraditi na kamatama.

Povezane vesti
Čak 86 odsto građana Srbije nikad ne koristi elektronsko bankarstvo, a samo četiri odsto redovno mesečno proverava ponude banaka za kamatne stope.

Predstavnica Erste banke u Srbiji, Višnja Rubin, rekla je da prosečan godišnji iznos štednje građana u toj banci iznosi 10.500 evra.

Najčešći iznosi štednje su 1.000, 5.000 i 10.000 evra, a kada je reč o dinarskoj štednji, te sume su 100.000, 200.000 i 300.000 dinara.

Građani najčešće oročavaju štedne uloge na šest meseci, zatim na 12, pa na tri meseca.