EK zadovoljna: Ovo je istorijska godina za Srbiju

EK podvlači da je "2013. bila istorijska godina za put Srbije ka EU" i ističe da je "Srbija aktivno i konstruktivno delala na vidljivom i održivom pospešenju odnosa s Kosovom", što je dovelo do sporazuma s Prištinom o normalizaciji odnosa i dogovora koje je nužno primeniti.

"Ključne i sveobuhvatne strategije su usvojene za pravosuđe, bitku protiv korupcije i suzbijanje diskriminacije, dok su usvojeni akcioni planovi za primenu nacionalne strategiju za poboljšanje položaja Roma", navodi se u izveštaju EK.

Kada je reč o slobodi izražavanja, ukinute su zakonske odredbe o kleveti, a Srbija potpuno sarađuje s Haškim sudom.

Vlada i parlament su primenili "pojačana pravila" za savetovanje s bitnim činiocima o zakonodavnim politikama.

"Srbija i dalje mora posvetiti posebnu pažnju nezavisnosti ključnih ustanova, posebno pravosuđa", ukazuje Komisija EU i stavlja do znanja da će "valjana primena strategija i akcionih planova na poljima pravosuđa i suzbijanja korupcije biti ispit spremnosti i volje Srbije da ide napred".

Kako predočava EK, "rezultati Srbije u efikasnoj istrazi, suđenju i presudama krivcima za korupciju i organizovani kriminal i dalje moraju biti ozbiljno poboljšani".

U zaključcima izveštaja EK se navodi da je srpska vlada "delatno nastavila da sprovodi program ugrađivanja u EU", posebna pažnja je posvećena vladavini prava, a  veobuhvatne nove strategije su usvojene na ključnim područjima pravosuđa, bitke protiv korupcije i nediskriminacije.

"Vidljiv je aktivan pristup u istragama u suzbijanju korupcije, uključujući slučajeve u najvišoj ravni", ističe se u dokumentu EK.

U izveštaju se dodaje da će "od izuzetne važnosti biti da Srbija i dalje u potpunosti ispunjava obaveze u normalizaciji odnosa s Kosovom i primenjuje dogovore postignute u dijalogu, uključujući primerenu saradnju s Euleksom".

"Dalja pažnja", ističe EK, "mora se posvetiti slobodi medija i Srbija mora krenuti u primenu strategije za sredstva informisanja, počevši od usvajanja očekivanih zakona o javnom informisanju i medijima, javnoj radio i tv difuziji i elektronskim sredstvima
komunikacija".

U zaštiti manjina i posebno Roma su srpske vlasti dalje napredovale, smatra EK, uz opasku da "mada su učinjeni dodatni napori u zaštiti ranjivih grupa, posebno lezbejske, gej, biseksualne, transeksualne i međuseksualne grupe, nedostaje dovoljna politčka podrška".

Ističe se da je "posebno bilo za žaljenje što je Parada ponosa zabranjena treću godinu iz bezbednosnih razloga, čime je propuštena prilika da se dokaže poštovanje osnovnih prava".

Evropska komisija ukazuje na činjenicu da je "Srbija ostvarila određen napredak u uspostavljanju delatne tržišne privrede", čime je na putu ispunjavanja ekonomskih merila za ugrađivanje u redove evropske dvadesetosmorice.

Ali napominje da je nužno da Srbija učini bitne napore u preustrojstvu svoje privrede, tako da može da se sučeli sa srednjoročnim konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama unutar Evropske unije.

EK ukazuje na to da je Srbija u prošloj godini imala ekonomski pad od 1,7 odsto, ali je rast izvoza uspeo da popravi situaciju nastalu padom domaće potrošnje, tako da je došlo do manjeg i neuravnoteženog rasta u prvoj polovini ove godine.

"Niz mera budžetske konsolidacije je primenjeno mahom kad je reč o prihodima", dodaje se u izveštaju, uz opasku da su "nezaposlenost i budžetski deficit i dalje veoma visoki".

Izvori u EK su objasnili da nema osvrta na novi ekonomski program srpske vlade, budući da je izveštaj sačinjen pre nego što je taj plan obelodanjen.

I Kosovo napredovalo, ali problemi ozbiljni

Priština je ostvarila veliki napredak u normalizaciji odnosa sa Beogradom, ali postoje ozbiljni problemi kada je reč o vladavini zakona, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i zaštiti manjina.

To je napisano u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je danas zvanično predstavljen u Briselu.

"Kosovo je ostvarilo istorijski napredak", navodi se u zaključku izveštaja Komisije o Kosovu, uz obaveznu zvezdicu i napomenu da EK u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i odlukom Međunarodnog suda pravde ne prejudicira status pokrajine.

Dalje se, gotovo identičnim rečima kao i o izveštaju o Srbiji, prištinske vlasti pohvaljuju zbog sklapanja Briselskog sporazuma i napora u njegovom sprovođenju.

Komisija, međutim, konstatuje da je na severu Kosova bilo otpora sprovođenju Briselskog sporazuma.

"Uzdržanost i inkluzivan pristup prištinskih vlasti sprečili su eskalaciju", piše u izveštaju u kome se dodaje da je i Beograd u ovoj stvari odigrao pozitivnu ulogu.

"Nakon sklapanja Sporazuma, srpske policijske stanice koje su operisale na severu su zatvorene, a policajci zaposleni na Kosovu su prestali da dobijaju plate iz Srbije; Srpski sudovi više ne procesuiraju predmete sa Kosova, a lokalne skupštine u četiri opštine na severu su raspuštene", navodi se u izveštaju.

Pominje se i ubistvo pripadnika Euleksa kod Zvečana počinjeno 21. septembra, uz napomenu da su i kosovske i srpske vlasti oštro osudile taj zločin.

EK u ovom dokumentu podseća da Kosovo ovog meseca treba da počne pregovore o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i prodruživanju, sa idejom da se oni završe na leto 2014.

Kada je reč o ispunjavanju političkih kriterijuma Komisija je uočila napredak u vezi sa donošenjem neophodnih zakona, ali je mišljenja da treba uložiti mnogo napora da se oni sprovedu i da taj proces treba pažljivo nadzirati.

"Kosovo treba da pruži konkretne dokaze da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala prioritetna i u tom smislu treba ojačati kako zakone, tako i njihovu primenu", piše u izveštaju, u kome se prištinske vlasti pozivaju da u potpunosti sarađuju sa Euleksom, uključujući i specijalni tim koji istražuje navode o trgovini organima.

"Političko mešanje u pravosudni sistem izaziva ozbiljnu zabrinutost", navodi EK, ukazujući da vlasti treba da oštro odgovore na napade na sudije, tužioce i pravne institucije.

Sem toga dodaje se i da je neophodno je uvesti sistem zaštite nosilaca pravosudnih funkcija i svedoka, a u sudovima zaposliti više pripadnika manjina.

Komisija je izrazila zabrinutost i zbog manjkavosti u zaštiti manjina, a pogotovo zbog Roma, Aškalija i Egipćana, za koje se kaže da su u posebno teškoj situaciji.

Prištinskim vlastima je upućena kritika i zbog učestalih nasilnih napada na pripadnike LGBT populacije, čiji vinovnici po pravilu ostaju nekažnjeni.

EK dalje poziva Prištinu da istraži i za fizičke napade na novinare i upozorava da se komplikovana procedura u zastiti osnovnih ljudskih prava mora uprostiti da bi se efikasno primenila.

U izveštaju je objavljeno i da je ekonomska kriza pogodila kosovsku privredu manje nego druge zemlje u okruženju, pa je u 2013. čak konstatovan rast BDP od 1,6 odsto.

Sa druge strane, nedostatak vladavine zakona, kriminal i korupcija sprečavaju ulazak stranih investicija, koje jedino mogu da smanje izuzetno veliku nezaposlenost, kaže Komisija.

Evropski komesar za proširenje Štefan File, koji je danas predstavio ovaj izveštaj na sednici Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta, trebalo je u petak da doputuje u Prištinu, ali je jutros javljeno da je poseta odložena za 28. oktobar.