Fagan, koji je i sam godinama radio, na kreiranju takvih proizvoda, na Međunarodnoj konreneciji o GMO u Beogradu rekao je da u tom procesu ubačeni DNK uništava prirodne gene u ćeliji, sa nepoznatim ishodom i da bi trebalo staviti moratorijum na proizvodnju i promet GMO hrane, dok tu tehnologiju ne bude bilo moguće staviti pod kontrolu.

On je naveo da se kao naučnik, uverio da postoje problemi, da ti proizvodi izazivaju alergije kod ljudi, da sadrže otrove, a i da im je smanjena nutritivna vrednost.

Fagan je naveo da je ishrana GMO kukuruzom, kod eksperimentalih životinja, na kraju četvrtog meseca dovela do stvaranja tumora i koncentacije otrova u jetri i bubrezima.

Slični efekti ispoljili su se i na zdravlje ljudi u Južnoj Americi.

On je naglasio da Srbija mora da kaže "ne" GMO proizvodima, kao što je to već učinilo 167 zemalja, dodajući da Srbija godišnje ima izvoz svog semena u vrednosti od 500 miliona dolara, što će izgubiti ako u zemlju dođe GMO.

Prema njegovim rečima, cilj američke kompanije Monsanto (najvećeg proizvođača GMO semena), jeste da preuzme celokupnu proizvodnju semena i da izvlači novac iz srpske ekonomije, i njih ne interesuje loš uticaj na zdravlje i život.

Naučnica iz Indije Vandana Šiva je rekla da multinacionalne kompanije svoje GMO seme tretiraju kao patent koji prodaju i da je ona vodila veliku borbu da to ne prihvati indijski Zavod za patente.

Na kraju je prihvaćeno da te kompanije ne proizvode ništa novo, već da samo gen, koji milionima godina postoji u prirodi, premeštaju u drugi organizam. Na taj način je indijskim poljoprivrednicima omogućeno da zadrže i stara semena, koja bi u protivnom bila zabranjena.

Šiva je predočila da je 50 odsto zemalja EU zabranilo proizvodnju i korišćenje GMO i postavila pitanje kako to onda EU može da zahteva od zemalja koje nisu članice.

Genetičar iz Hrvatske Marijan Jošt je rekao da u Hrvatskoj postoji Savet za GMO, u kojem, nažalost, većinu članova čine promoteri tih proizvoda.

"Hrvatska za sada uspeva da se odupre takvim proizvodima, ali ako je EU bude pritisla, bojim se da će pristati", rekao je Jošt.

Profesor sa Novosadskog univerziteta Miodrag Dimitrijević smatra da Srbija treba da štiti svoj nacionalni interes, a to je da ostane zona slobodna od GMO-a.

Mi posedujemo kompletnu tehnologiju proizvodnje klasičnog semenskog materijala i naučne potencijale, imamo i semensku robu koja je dovoljna za naše tržište i za izvoz, dodao je on.

"Od nas se traži da našu tehnologiju kompromitujemo i napustimo i da budemo u situaciji da kupujemo proizvode tuđe tehnologije. Svi učesnici su danas istakli da je GMO seme nespojivo sa organskom proizvodnjom, jer dolazi do kontaminacije zemljišta, što Srbija nikako ne bi trebalo da prihvati", istakao je Dimitrijević.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić rekao je da bi zahtevani  novi zakon o GMO naneo velike štete poljoprivredi i potrošačima u Srbiji.

Naši građani nisu dovoljno informisani o mogućim posledicama, a dosadašnje toleratno ponašanje nadležnih državnih organa prema ilegalnom gajenju GM soje na našoj teritoriji, govori tome u prilog.

Predsednik Odbora za ekologiju u Narodnoj Skupštini Milica Vujić Marković je rekla da će taj Odbor predložiti drugi zakon o GMO, koji predviđa formiranje stručnog saveta koji odobrava Skupština, izuzetno visoke kazne za one koji gaje GMO, kao i moratorijum na proizvodnju i promet GMO do 2020. godine.