Kažu da je vožnja sa ljudima iz Pančeva - lutrija. Za osobe iz tog grada uvreženo je mišljenje da su loši vozači i da im je, recimo, kružno tok na Slaviji enigma koju nikako ne umeju da savladaju.

Ali, postoji jedan Pančevac koji je oborio taj mit ili sliku o lošim vozačima iz tog grada. On je Dušan Borković.

Šampion Evrope u brdskim trkama i treći u ovogodišnjem šampionatu na kružnim stazama u kategoriji ETCC, sa svojim timom, ugostio je u petak novinare i predstavnike sponzora u želji da im se zahvali na saradnji i zbog toga što su verovali u njega.

Simpatični, 29-godišnji Borković, "veseli džin", obožava automobile, a sledeće godine obeležiće čak dve decenije u ovom sportu! Dakle, počeo je kada je imao tek devet godina!

Na čelu tima je njegova supruga Andrijana, koja se zbog Dušana vratila iz Amerike dve i po godine i ušla je u tajne (i termine!) ovog sporta.

S obzirom na to da Dušan najviše od svega voli da vozi, odlučili smo se za kraći razgovor sa njom, pre nego što nas je Duca provozao dva kruga po stazi Navak (mesto Subotište, nadomak Beograda).

"Ovo je vrlo stresno , ali zadovoljstvo mi je što učestvujem i što sam deo ovog tima. Zbog njega sam se pre dve i po godine vratila iz Amerike, upoznala sam ceo njegov tim i svi smo se uklopili kao velika familija", kaže za MONDO Andrijana, nekadašnja košarkašica, koju svio u ekipi iz milošte zovu "mama".

Kada je Dušan prvi put provozao u micubišiju, kojim je učestvovao u brdskim trkama, kaže u šali da ga je "mrzela nedelju dana posle toga".

"Ja nisam probala da vozim, nemoguće je da pokrenem ovo vozilo, ali ima u porodici ko ume", kaže uz osmeh, a na pitanje da li se nekada pre Dušana vozila brže, odgovorila je: "Naravno da ne!".

Pre nego što je upoznala Dušana nije imala pojma o automobilizmu, pogotovo evropskom, a dok je živela u SAD malo je "zakačila" informacije o NASCAR-u. Sada je pravi poznavalac auto-moto sporta.

Dok se Dušan i njegov tim nadaju da će naredne godine "omirisati" čuvenog Francuza Sebastijana Leba u WTCC šampionatu, Andrijana nam otkriva da je njen suprug na prava "maca" u saobraćaju i da putničkim automobilima upravlja sigurno i polako, bez žurbe.

A na stazi je prava zver!

Još jedna zanimljivost iz života bračnog para Borković.

Na pitanje ko vozi kada idu u nabavku u supermarket, Andrijana se nasmejala i odgovorila:

"Dušan ne ide u nabavku!".

Hm, možda zato što bi brzo gurao golica!?

A u automobilu sa Dušanom... Važim za nekoga ko voli da se vozi bilo kojim pevoznim sredstvom i nema strah da sedne sa bilo kim u bilo koje vozilo. A pritom - nisam vozač!

Bez problema sam se odmah prijavio da sednem sa Dušanom u automobil, jer, pomislih, kad će mi se opet pružiti ovakva prilika? Prethodno sam iskusno "iskulirao" posluženje, da ne bi bilo "rigoleto" po završetku vožnje. Pa, nisam ni ja veverica!



Dok su "majstori" čeprkali nešto oko motora, papučice za gas, iskoristio sam priliku da malo ćaskam sa Dušanom u automobilu, mada je to bila naučna fantastika. Na glavi potkapa i kaciga, a radijus kretanja glave je pet-šest centimetara levo i desno. A još se ne čuje ništa!

Nekako smo se nas dvojica sporazumeli i saznao sam da mu je prvi automobil u životu bio... ma, naravno, "jugić".

Naivno sam mislio da iz automobila mogu da snimim kako me Dule vozi po stazi, ali su mi iz njegovog tima rekli: "Maaa, neee, nema šanse! Udarićeš se, ispašće ti telefon, kamera, nije bezbedno...".

Ok, poslušao sam ih i bez spravice sam seo do Dušana. U međuvremenu, otklonjen je taj kvar ili kvarčić (pa, gde baš sad kad je moj red, upitah se) i Dule je pokrenuo mašinu. Brrrrrrm!

U automobilu se apsolutno ništa ne čuje od brujanja motora, a i nisam ni imao nameru da ćaskam sa vozačem. Znate one nalepnice u busevima: "Hvala što ne pričate sa vozačem".

U ravnini - osećaj je savršen. Letite po drumu, stazi. E, ali problem nastaje kada Dule ukoči naglo - glava sama poleti napred!

Provozao me je dva kruga, malo sam leteo napred, u SAMO jednoj krivini sam se pridržavao rukom za šipke i dlanom o dlan, gotovo!

Ruka ruci, "hvala Dule", skidanje kacige i usklik po izlasku iz automobila: "Pa, ovo je do j***!".

Mada, ko zna kakav je osećaj na brdskim stazama. Ali, baš me briga, imam zabeleženo u CV-u da me je vozio Dušan Borković.

Evo kako je to izgledalo