MONDO vam otkriva kako se pravi ovaj mnogima omiljeni slatkiš, ali i "tajne sastojke" zbog kojih ne prestaje njegova popularnost.

Kako smo se uverili na licu mesta, sa grupom novinara koja je imala priliku da uđe u proizvodni pogon fabrike, glavni sastojci po kojima se Jaffa razlikuje od raznih pokušaja neuspelih kopija nisu nikakvi tajni hemijski elementi, već - čista priroda.

Zaposleni u kompaniji kažu da je suština u domaćim jajima koja se koriste u izradi slatkiša, prirodnom soku od pomorandže, ali i čokoladi koju sami prave i koju su usavršili.

Pri samom ulasku u pogon primenjuju se veoma stroge higijenske i bezbednosne mere, pa su i novinari pri ulasku morali da poštuju proceduru - od kapa, dezinfekcije ruku i obuće, do mantila...

Kada kročite u pogon prvo što vas dočeka je brujanje mašina zbog kojih smo priču domaćina o istorijatu i načinu proizvodnje u fabrici morali da pratimo preko slušalica.

Proizvodnja ovog keksa u Crvenki počela je davne 1975. godine, po licenci iz Velike Britanije, a prvi put se na tržištu tadašnje Jugoslavije pojavio 1976. godine.

Kompanija Jaffa godišnje proizvede četiri do 5.000 tona ovog keksa, a ukupna godišnja proizvodnja (pošto Jaffa pravi i razne druge specijalitete - Munchmallow, O' cake, napolitanke, keks Tak..) je od devet do 12.000 tona.

Planer proizvodnje Đorđe Šafranj kaže za MONDO da se bliže rekordu iz 2010. godine i da 350 zaposlenih radi u tri smene od ponedeljka do petka, dakle 24 časa dnevno.

Za dve nedelje biće pokrenuta proizvodnja i vikendom, pa će tako Jaffa postati jedna od retkih fabrika u Srbiji koja radi non-stop.

Sam pogon deluje impozantno po veličini i proizvodnim trakama sa kojih se sliva hiljade kolačica u minutu.

Prva prostorija u koju nas vode je ona u kojoj se nalazi specijalna mašina za razbijanje jaja - u svakoj sekundi razbije se po jedno jaje. Do 2002. godine taj posao je rađen ručno i obavljalo ga je 12 radnica.

Dalje, u samom pogonu, u gigantskoj spravi mešaju se brašno, šećer i jaja, posle čega na proizvodnu traku automatski ispadaju biskviti. Oni potom prolaze kroz peć u kojoj se speku, a dalje dolaze na "depozitor" na kom se dodaje žele. Potom keksić sa želeom putuje kroz tunel za hlađenje i na kraju se čokoladira.

U fabrici kažu da se za proizvodnju Jaffa keksa utroši 8.000 kilograma čokoladne mase i isto toliko želea.

Duž svih proizvodnih traka raspoređene su, uglavnom mlade radnice, koje intervenišu i brinu se da svaki keksić koji izađe bude istog oblika i veličine.

Kad se i čokolada ohladi sledi pakovanje, koje se od ovog leta obavlja na novoj linii iz Švajcarske i zbog koje je keks, čiji ukus i sastojci se 35 godina ne menjaju, sada mnogo bolje i praktičnije upakovan.

U Jaffi kažu da će tako i ostati - nema menjanja recepta za slatkiš koji je među najpopularnijima u Srbiji, ali i regionu.

Prema istraživanju slovenačke agencije Valicon, Jaffa je najjači srpski brend na prostorima bivše Jugoslavije.

Ispred njega su na listi velike svetske kompanije - Milka, Koka-kola, Ariel, Nivea, Orbit i Cedvita, ali je naša Jaffa popularnija u regionu i od hrvatske "domaćice"

Od privatizacije je u modernizaciju fabrike investirano više od 30 miliona evra, a izgrađena je i nova proizvodna hala površine 12.000 metara kvadratnih u kojoj su montirane tri najsavremenije linije za proizvodnju konditorskih proizvoda.

Jaffa se juče donacijom od četiri miliona dinara uključila i u renoviranje centralne pešačke zone u Crvenki, pa se očekuje da sledeće godine ovo mestašce u Vojvodini dobije mnogo prijatniji izgled.