Svi ćute, dva dana posle 145. "večitog derbija" atmosfera na stadionu Partizana je kao u vreme kolektivnih godišnjih odmora. Malo ljudi, mir i tišina... Ali, već na prvi pogled jasno je da to nije prirodan ambijent usred novembra.

Definitivno, nešto se kuva!

I posle svega, ma koliko teško bilo suočiti se s istinom, imamo neočekivanu (ne)reakciju čelnika i članova stručnog štaba crno-belih na poraz od najvećeg rivala, od nikada lošije Crvene zvezde u retko nedopadljivoj utakmici, jer nije tako davno bio maj mesec kada je Miloš Jojić protiv crveno-belih odlučio šampiona, a gore navedeni se utrkivali ko će da izađe pred novinare i pohvali se uspehom.

Sada su se svi sakrili, verovatno svesni da su igrači Partizana, zajedno sa navijačima bili, ipak, najlošiji akteri svetkovine srpskog fudbala.

U onakvom rasulu biti najlošiji!? E, to je već strašno.

Da li je moguće da niko nema šta da kaže? Zašto je trening u ponedeljak popodne zatvoren, a na raspolaganje novinarima stavljeni samo Jojić i Nikola Ninković kada su dvojica prvotimaca svoje viđenje utakmice rekli odmah posle meča.

Traže se odgovorni, a među njima nije tragičar s terena Milan Obradović. Za razliku od najodgovornijih, iskusni defanzivac je imao snage da svu krivicu preuzme na sebe i da izjavi da je "jedini i isključivi krivac za poraz".

Ali, naravno, da on to nije. Gol je "pao" u 19. minutu, a Partizan ni pre, ni posle nije pokazao ništa, ama baš ništa.

Pa, nije Obradović prodao pola šampionskog tima prošlog leta. Nije Obradović bez novca rešio da pojačava tim. Nije Obradović doveo "velika pojačanja" koja će sedeti na klupi. Nije Obradović ostavio ekipu da celu polusezonu igra sa dva napadača. Nije Obradović nagovorio Danila Pantića da ne potpiše ugovor sa prvim timom. Nije Obradović sastavio tim za derbi koji protiv ove Zvezde nijednom(!) nije ušao u priliku iz kategorije stopostotnih i uz Spartak je jedini u Superligi ostao sa "nulom" u duelu sa crveno-belima.

Ma koliko pokušavali da se sakriju, što sa uspehom čine svih ovih godina i nemi ostaju na mnogobrojna pitanja u teškim i kriznim trenucima, jasno je da primarna odgovornost kreće od samog vrha, od predsednika Dragana Đurića i njegovih najbližih saradnika. Posle njih dolaze direktor Albert Nađ, pa trener Vuk Rašović i tek onda igrači.

Doduše, Đurić je pristao da priča odmah posle utakmice za MONDO, kao i Rašović, kome je to bila dužnost na konferenciji za novinare, ali ih hladne glave još nismo čuli.

U Partizanu je ponedeljak naizgled delovao kao miran dan, uobičajen. Uostalom, više puta smo od čelnika kluba čuli da Partizan nije klub koji "lomi preko noći". Od derbija su prošle već dve noći, do najavljenog sastanka Sekretarijata (prema saznanjima MONDA u utorak) proći će još jedna. Dakle, sasvim dovoljno vremena za temeljnu analizu i racionalne odluke, koje su u Humskoj bile prava retkost u poslednjih nekoliko sezona.

Spekuliše se po medijima da je Vuk Rašović već bivši trener, a sa novim imenima poput Ljubinka Drulovića i Marka Nikolića uveliko se licitira.

Kažu, gde ima dima ima i vatre...

Niko ne sumnja da će se, kao i svaki prethodni put, koplja opet slomiti na treneru (ako bude finansijskih sredstava za otkaz ili ako se sporazumno dogovore, što je u principu najjeftinija varijanta za upravu), a možda i na direktoru. Tačno je, obojica snose veliku odgovornost za loše rezultate cele fudbalske jeseni, od Evrope do prvenstva, ali ništa veću od predsednika crno-belih i svite oko njega.

Uprkos insistiranju pojedinih članova Uprave da Dragan Đurić zakaže što pre Skupštinu, na kojoj bi se raspravljalo o njegovom poverenju, teško da će se tako nešto dogoditi. Međutim, biće još turbulencija u Humskoj ove jeseni i zime. Tek je počelo...

Za sada, u Humsku je stigla sjajna vest od Zajednice superligaša - Partizan će do kraja jeseni na svom terenu igrati bez prisustva publike. Kakvo olakšanje za sve, barem ih kod kuće niko neće terati...