Film "Slotera Nika za predsednika" trenutno se prikazuje u domaćim bioskopima, a zvezda i autor Rob Stjuart došao je u Beograd, da se sa zakašnjenjem pokloni publici večeras u Cineplexxu, na posebnoj projekciji filma.

Da je Srbija volela "Tropsku vrelinu", znali su svi koji su živeli na ovim prostorima, ali za Roba je sve počelo kad se "okačio" na Facebook.

"Sin me je naterao da otvorim profil, jer je on sa mojom ženom bio u Meksiku, a ja u Torontu, da bismo mogli da komuniciramo. Naravno, nisam izdržao da ne ukucam 'Nik Sloter' u pretragu, i tada sam otkrio da postoje čitave stranice posvećene njemu. Onda sam otkrio pesmu Atheist Repa, i došao na ideju da dođem ovde", počinje Rob za MONDO.

U našu redakciju došao je raspoložen i nasmejan, čak i nakon "27 sati nespavanja, džet-lega i večere sa prijateljima iz Beograda na kojoj se previše popilo".

Njegov brat, usvojen kada je imao pet godina, kao odrastao je otkrio da je srpskog porekla. Rob ga je poveo u Srbiju, na snimanje dokumentarca "Slotera Nika za predsednika".

"Obojici nam je to bio pravi šok. Očekivao sam da me par ljudi prepozna, a ne gomilu na aerodromu u havajskim košuljama! Nismo imali nikakva konkretna očekivanja od Srbije, a doživeli smo svašta. Bukvalno, nezaboravno iskustvo. Proveli smo ovde neverovatne dve nedelje snimajući film i uživajući, i kada smo se vratili u Kanadu, cela ekipa je upala u depresiju. Moj prijatelj je to nazvao 'sindrom 'post-ekstatičnog stresa'", kaže u šali glumac.

"Brat mi se istetovirao ovde, logo 'Tropske vreline', pištolj, palma i slogan na srpskom 'Slotera Nika za predsednika'".

A gde je tebi tetovaža?

"Ja sam glumac, teško bi mi pokrili tetovažu", pokušao je da se izvuče Rob.

Pa ako mogu Anđelini Džoli da pokriju sve tetovaže...

"Istina. Možda bih i mogao da se istetoviram", nasmejao se "Sloter".

Mnogi mu nisu verovali u celu priču "Nik je faca u Srbiji", a među njima je i njegova mama!

"Ma, ona mi nije verovala ni kad sam se vratio sa snimcima. I dalje je govorila - zavitlavaju te. Mnogi su mi poverovali tek nakon što su videli film".

Koji je bio najluđi momenat boravka u Srbiji? Ili možda najbizarniji?

"Nijedan koji ćete videti u filmu! Svi najluđi su bili u kafani, posle radnog vremena. A što se tiče bizarnih, celo iskustvo je bilo bizarno na jedan pozitivan način. Plakao sam mnogo. Sve me je jako pogađalo".

Hoćeš li plakati i večeras?

"O, da! Plakao sam baš pre deset minuta, kada sam video jednog od starih prijatelja od prošlog boravka. To su dobre suze, sve ovo je neverovatno emotivno iskustvo".

Srpska prestonica ga je oduševila na prvi pogled.

"Beograd je neverovatan grad, jedan od najlepših na svetu. Recimo, u Torontu, postoje mesta koja su izolovana. Imate 'mali Portugal', kinesku četvrt, i one su nekako - za sebe. A ovde je svaki kutak - Beograd. To mi se dopada. Više ljudi bi trebalo da dolazi ovde".

Jesi li naučio srpski? Poznato je da uglavnom učimo prvo psovke.

"Jesam, ali neću da kažem ništa baš iz tog razloga", nasmejao se Rob.

Koja ti je omiljena scena u filmu?

"Imam ih nekoliko. Volim kada mladi glumac priča da je 'Tropska vrelina' bezveze, volim kada Radule i ja pijemo nešto iz tegle sa njegovim ocem... A što se tiče stranaca, scena kada sam u onom balonu ih uvek urniše. Umiru, drže se za stomak od smeha".

Postoji i "kampanja" da budeš izabran za gradonačelnika Beograda, kakav bi bio tvoj slogan?

"Ne bih smeo samom sebi da ga smišljam, prepustio bih to ljudima koji vole Slotera (smeh). Ali, šalu na stranu, zanimljivo je to što se dešava da ljudi pišu imena izmišljenih likova na glasačkim listićima. To bi trebalo da posluži vlastima da imaju uvid u to koliko ima ljudi koji su nezadovoljni ijednom od ponuđenih opcija".

Stjuart priznaje da se ne ponosi kvalitetom serije "Tropska vrelina", i da je svojevremeno čak i lagao čime se bavi!

"Istina, krio sam da sam glumac. Doduše, ja nisam formalno obrazovan za glumca, pa sam tako samo malkice lagao", smeje se on.

Pa kako si dospeo u "Tropsku vrelinu"?

"Pa, to je smešna priča! Išao sam na audiciju, i užasno sam je odradio, baš užasno. Traka je poslata u Los Anđeles, gde je producent pregledao, i kasnije mi rekao da je video sekund mog nastupa i odmah krenuo da premotava unapred, da me ne gleda više. A njegova žena, koja je u tom trenutku prolazila i videla me u kadru, je zastala, pokazala prstom i rekla - uzmi tog glumca! Eto, njoj imam da zahvalim na ulozi".

Dobro, serija je bila takva, kakva je, sad nema nazad. Ali sigurno imaš omiljenu epizodu?

"Imam! To je epizoda iz prve sezone, zove se 'Roll of the dice'. U njoj sviram klavir i nosim smoking, Silvi i ja zamalo raskidamo, ma, fantastična je", kaže Rob.

OVDE se podsetite serije "Tropska vrelina", kroz njegovu omiljenu epizodu.

Ljubav prema seriji i Niku bila je ne zbog toga što je serija fantastična, već je to bio svojevrsni beg od stvarnosti devedesetih, nekakva uteha i razonoda. Šta je tebi takva uteha?

"Moram da kažem da ja nisam prošao kroz ono kroz što ste vi prošli, i onda me je sramota da pričam da meni treba uteha zbog bilo čega. Ali, recimo, kada mi je potrebna, volim da se 'lečim' muzikom".

Deo budžeta za film, koji nije bio veliki, došao je i od reklame koju je 'Sloter' snimio.

"To je bilo kao u filmu 'Izgubljeno u prevodu'. Trebao nam je novac, jer smo film finansirali sami, i napravili smo plan - ja snimim neku reklamu u Srbiji, i onda honorar prosledim ekipi. Ali, nadao sam se da ću snimiti pravu reklamu, ne takvu (smeh)".

U Srbiji je doživeo pozitivnu stranu slave, a kaže da ipak smatra da su trenutni mediji opsednuti poznatima na pogrešan način.

"Pogledajte šta nam se servira na televiziji. To je đubre, a sa svake naslovne strane smeši se neko poznat samo zato što je poznat. Endi Vorhol je bio prorok, kada je rekao da će svako doživeti svoj trenutak slave".

Sa ostatkom ekipe iz serije, Sofi i Spajderom, odnosno glumicom Kerolin Dan i glumcem Ijanom Trejsijem, i dalje je u kontaktu.

"Kerolin je još 2009. bila zapanjena što smo poznati 'u Sibiru', jer me nije dobro razumela (smeh). A sa Spajderom sam čak snimio još nešto, po povratku iz Srbije. Hteo je i on da dođe, ali nije mogao ovog puta zbog snimanja".

Hteli smo Sloteru da kupimo 'havajku', pa ipak nismo, misleći - verovatno ih ima gomilu, pošto mu ih često poklanjaju. A onda nam je otkrio da nema više nijednu!

"Sa snimanja serije sačuvao sam četiri komada. Tri sam podelio fanovima, i zadržao jednu, onako krišom, za sebe. Ali, onda sam i nju bacio u publiku tokom koncerta sa srpskim bendom u Torontu. Nemam nijednu više".

Trenutno u Kanadi snima seriju "Suits", pre toga je snimio komični šou, a žali što su ga "ubili, odnosno stavili u komu" u seriji "Lepotica i zver".

Za kraj, "izrešetali" smo Roba kratkim leksikonskim pitanjima.

Omiljena knjiga?

"Hajde da se napravim pametan - 'Severna antologija engleske literature'. Ima oko 1.000 strana".

Šta si hteo da budeš kad porasteš?

"Najpre hokejaš, naravno, a zatim pisac".

Da možeš da imaš jednu supermoć, koja bi bila?

"Nevidljivost! Znam da to verovatno svi kažu, ali nevidljivost je stvarno baš kul".

Omiljeni film?

"Top tri su mi 'Kum 2', 'Građanin Kejn' i 'Apokalipsa danas'".

Grupa?

"Ne slušam baš grupe... Ali slušam Pola Sajmona i Kejt Buš. Oni su se i venčali", nasmejao se Rob.

TV serija? A da nije "Tropska vrelina"?

"Zvezdane staze, original. Ja sam 'treki'", rekao je glumac.

Rob će se večeras pokloniti publici na specijalnoj projekciji dokumentarca "Slotera Nika za predsednika" u bioskopu Cineplexx.