Tanjug

Pola veka od ubistva Kenedija

Autor:

Navršava se pola veka od ubistva predsednika SAD Džona Kenedija, u atentatu koji je 22.novembra 1963. godine u Dalasu izvršio Li Harvi Osvald.

1
A- A A+

Prema rezultatima zvanične istrage, Kenedi je ubijen sa dva metka, jedan ga je pogodio u vrat, drugi u glavu, a treći metak, odnosno prvi hitac, po rezultatima istrage, pogodio je guvernera Teksasa Dzona Konolija.

Kako je zvanično saopšteno, Kenedi je umro pre nego što je prebačen u bolnicu.

Atentat se dogodio tokom vožnje u otvorenom vozilu na ulicama Dalasa u koji se Kenedi zaputio u sklopu priprema za novu predsedničku kampanju, odnosno izbore naredne 1964. godine.

Za atentat je ubrzo osumnjičen Li Hari Osvald (24), ekscentrična ličnost, koji je negirao krivicu, i prema nalazima Vorenove komisije, koju je formirao Kenedijev nasledniki Lindon Džonson, nije imao pomagača.

Osvald je ubijen samo dva dana posle atentata dok je premeštan u drugi zatvor. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba, poznat po vezama sa organizovanim kriminalom, a ovaj je tokom suđenja u drugostepenom postupku preminuo od raka.

Međutim, i pored zaključaka Vorenove komisije, mnogi Amerikanci i dalje veruju u mnogobrojne teorije zavere vezane za Kenedijevo ubistvo.

U ostalim verzijama objašnjenja atentata postoje, navodno, najmanje dva atentatora, pa su prema nekima, ubistvo izvršili agenti CIA (u tom smislu pominjan je čak i Lindon Džonson), zatim mafija zbog toga što je Džonov brat Robert pokrenuo istragu protiv njenih kumova.

Među teorijama zavere su i da je iza ubistva stajala kubanska politička emigracija, KGB, Fidel Kastro, direktor Ef-Bi-Aja Edvard Huver...

Zamešateljstvu oko niza različitih i kontradiktornih teorija dobrano su pomogla raznorazna medijska tumačenja, kao i Holivud.

Za većinu Amerikanaca, prema anketama, Džon Kenedi je bio najpopularniji lider u drugoj polovini prošlog veka.

Džon Ficdžerald Kenedi bio je 35. predsednik SAD, na mestu šefa države nalazio se tri godine.
Rođen je u Bruklinu 29. maja 1917. godine, a diplomirao je na Univerzitetu Hardvard. Njegov otac bio je jedna od najuticijnijih ličnosti savezne države Masačusets i izvesno vreme ambasador SAD u Londonu.

Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je kao marinac i u jednoj akciji je ranjen. Japanski razarači su potopili njegov torpedni čamac, pa je grupa marinaca među kojima je bio i Kenedi plivala kilometrima dok se nisu dočepali sigurnog mesta. Dobio je najviša odlikovanja, među kojima i Crvenu značku za hrabrost, ali i tešku povredu kičme.

Kao već afirmisani novinar izabran je za predstavnika Demokratske stranke u Kongresu 1947. godine. Pet godina kasnije postao je senator iz Masačusetsa.

Na predsedničkim izborima 1960. godne, protivkandidat mu je bio republikanac Ričard Nikson. Januara 1961. zamenio je Dvajta Ajzenhauera na mestu predsednika SAD, kao najmlađi predsednik te države u istoriji i prvi katoličke vere.

Bio je izrazito popularan, tako je između ostalog predstavljan kao pacifista, borac protiv rasne diskriminacije, zatim naglašavana su ulaganja u ekspedicije u svemiru.

Naknadna istraživanja pokazala su da makar njegovo mirotvorstvo ima i drugu stranu medalje, podržavao je tajne nelegalne vojne operacije u inostranstvu.

Atentat na njega 22. novembra 1963. bio je jedinstven i po činjenici da se taj čin dogodio pred kamerama.

Kenedi je sa suprugom Žaklinom Džeki imao je četvoro dece, ali su dvoje umrli kao deca. Njegova ćerka Karolina ovih dana je postala ambasador SAD u Japanu.

Kako je vreme prolazilo, osim brojnih zavereničkih teorija o pozadini atentata, pojavilo se i niz svedočanstava o njegovom neobuzdanom, vanbračnom životu. U tom smislu objavljeno je više knjiga i pojavili su se filmovi, a osim dive Merlin Monro, čija je sudbina bila tragična, uočljiva je i njegova afera sa Džudit Kembel Eksner, koja je bila poznata po vezama sa mafijaškim bosovima.



Tagovi:

Povezano

Sve vesti