Srbija je peta evropska zemlja po ukupnom broju predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali prva ako se gleda broj predstavki u odnosu na broj stanovnika.
Prema njenim rečima, dve trećine predstavki dolaze iz pet zemalja: Rusije, Italije, Ukrajine, Turske i Srbije.
"Srbija je na petom mestu po broju predstavki, ali na prvom mestu po broju predstavki po glavi stanovnika", rekla je Rotemund, ocenivši da ti podaci ukazuju na nedovoljno efikasno sprovođenje Konvencije na nacionalnom nivou.
Ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković precizirao je da je iz Srbije od početka godine do 31. oktobra Evropski sud primio više od 11.800 predstavki iz Srbije.
"Svesni smo činjenice da tako veliki broj predstavki ukazuje da građani Srbije nisu mogli da adekvatno zaštite svoja prava na domaćem nivou", rekao je Selaković.
Ministar je kao obrazloženje za takvu situaciju naveo "specifične probleme" u Srbiji, poput privatizacije društvenih preduzeća, pitanja angažovanja rezervista tokom intervencije NATO, kao i nerešena pitanja sukcesije bivših jugoslovenskih republika, ali i višegodišnja politička i ekonomska kriza u regionu.
Selaković je naveo kao primer slučaj "jednog ministra", koji je pre skoro 10 godina, "ne vodeći se onim što mu je propisao zakon, nekoliko stotina ljudi oterao na ulicu, davši im otkaz bez ikakvog zakonskog osnova".
Ti ljudi su tužili državu, ali sudovi nisu presuđivali, rekao je on.
"Šta je bilo u pitanju? Čist politički dil između dva ministra i pravosuđe koje nije bilo imuno na politički uticaj i političke dogovore", kazao je Selaković.
On je rekao da se naslednik tog ministra, "koji nije učestvovao u tome, ali znajući da će sigurno dobiti osuđuće presude, obratio svom kolegi iz resora pravosuđa, tražeći da sudovi stopiraju donošenje odluka o tim tužbama".
Sudovi su to stopirali, ali kada se promenila izvršna vlast, sudovi su iskoristili taj period i doneli 350 presuda, "koje danas treba da izvršavaju ministar i vlast koji apsolutno nikakve veze sa ovim nemaju", kazao je Selaković.
On je izrazio uverenje da bi svi ti slučajevi, da nisu rešeni, završili pred Evropskim sudom za ljudska prava, čime bi šteta bila mnogo veća, i postavio je pitanje: "Šta će se desiti sa onim ko je prouzrokovao ovu štetu, ne radeći po Ustavu i zakonu, već isključivo po svom političkom nahođenju i volji?"
Država je, prema Selakovićevim rečima, dužna da svima obezbedi poštovanje prava na pravično suđenje i prava na jednako postupanje sudova u sličnim činjeničnim i pravnim okolnostima.
Ministar pravde je ocenio da Nacionalna strategija za refomu pravosuđa 2013-2018, usvojena u julu, pokazuje spremnost Srbije da se odgovori na zahtev građana za vladavinom prava.
On je napomenuo i da je Skupština pre dva dana usvojila set pravosudnih zakona, koji su doneli jednu novinu - stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i, ukoliko se pokaže da je zahtev osnovan, može dobiti nadoknadu.
