Potpredsednik FK Crvena zvezda, zadužen za finansije, Nebojša Čović, objavio je na poslednjoj (van)redovnoj Skupštini kluba da je aktuelan dug 44,7 miliona evra, što znači da je ova Uprava za godinu dana uspela da umanji dug za oko četiri miliona evra.

Prethodna godina, kako je Čović saopštio, Crvenu zvezdu koštala je oko 15 miliona evra, računajući i novac koji je potrošen na nove igrače, klub je ispao iz Kupa, završio drugi u prvenstvu, promenio trojicu trenera, ponovo završio takmičenje u kvalifikacijama za Ligu Evrope i ponovo se nalazi iza Partizana u šampionatu Srbije.

Ali, ono što se iz objavljenog finansijskog stanja i kroki naređanih sportskih (ne)uspeha Crvene zvezde u prethodnih godinu dana ne vidi, jeste egzodus uglavnom mladih i talentovanih fudbalera, koji je počeo u januaru, a nastavljen do danas i, možda, čak nije ni završen.

U kalendarskoj 2013. godini, što odbijanjem nastavka saradnje, što (odobrenim) zahtevima za raskid ugovora, što odlaskom iz matičnog kluba uz uplaćeno FIFA obeštećenje na račun utrošenih sredstava za školovanje (od 200, do 370 hiljada evra), iz Ljutice Bogdana otišlo je 18 igrača.

Neki od njih ponikli su u Crvenoj zvezdi, neki došli kao slobodni igrači, a na neke je Crvena zvezda potrošila novac kada ih je dovodila.

Za neke je Zvezda i dalje dužna drugima.

Poslednji u nizu fudbalera koji se odlučio da napusti Zvezdu je Marko Vešović, koji je u klubu tri i po godine.

U ovom tekstu nećemo se baviti razlozima za ovo sada već hronično oboljenje posrnulog giganta i bivšeg svetskog i evropskog šampiona. To bi moglo da potraje danima i da se pretvori u feljton.

Ovog puta samo ćemo nabrojati ko su igrači koji su, svako iz svojih razloga, okrenuli leđa klubu i podsetiti da je to, ne tako davno, bilo gotovo nezamislivo da se dogodi.

Još prošle zime, Marko Dmitrović odlučio je da ne produži ugovor sa Crvenom zvezdom i otišao je tiho, bez obeštećenja.

Nešto više buke podiglo se kada je nekolicina mladih fudbalera, koji su bili projektovani za nove zvezde kluba, odlučila da podnese zahteve za raskide ugovora. Prvi je to uradio Filip Janković, a potom Veljko Simić i Nemanja Maksimović. Svi su napustili klub, Zvezda je od Jankovića i Maksimovića dobila FIFA obeštećenje, a Bazel je pristao da uplati obeštećenje u visini "FIFA tablica" kako bi igrača dobio odmah, ne čekajući da se taj spor reši.

Onda je usledio kratak period zatišja, koji je zatalasao samo Milan Jovanović, sa svoja dva ispada u alkoholisanom stanju, od kojih je drugi bio povod za razlaz. Može se konstatovati da je Crvena zvezda i tu mogla drugačije da odreaguje i ne dozvoli posrnulom igraču da ode tek tako, jer je klub u finansijskoj dubiozi, pa hipotetički ne bi smeo da odbije ni obeštećenje od evro, dva...

Ali, taj razlaz ipak se razlikuje od onih koji su usledili pred kraj šampionata.

Miloš Dimitrijević prvi je povukao nogu i podneo zahtev za raskid ugovora dok je još liga trajala, iako je Crvena zvezda bila dužna obeštećenje Radu, a Rad imao obećane procente od njegovog transfera.

Kada je šampionat završen, sa fasciklama na Terazije otišli su i dvojica mladih reprezentativaca, od kojih je jedan u međuvremenu debitovao i za "A" tim i to je bio svakako najjači udarac za klub u tom trenutku: Srđan Mijailović i Aleksandar Pantić otišli su "za dž" u samo nekoliko dana.

A, onda novi šok.

Trojica pozajmljenih fudbalera "malom" Čukaričkom, Filip Stojković i braća Slavoljub i Dragoljub Srnić odlučili su da je za njih bolje da igraju na Banovom Brdu, nego da se bore za mesto u Crvenoj zvezdi, što nije bio samo finansijski udar na crveno-bele, već i udar na imidž kluba: trojica mladih igrača izabrala su lokalnog rivala, klub koji se tek vratio u Superligu i koji je ne tako davno bio gotovo ugašen.

Crvena zvezda je saopštila potom, ne ulazeći u detalje, da trio nije otišao raskidom ugovora, već da je ostvaren transfer, ali prihod nikada nije objavljen. Ipak, lako je moglo da se zaključi da Čukarički nije imao razloga da Crvenoj zvezdi uplaćuje novac veći od onog koji bi ona svakako dobila: a, to su već pomenute FIFA tablice, s ozbirom na to da su Stojković i Srnići školovani u Crvenoj zvezdi.

Zbog tih stvari, niko nije ni pričao, niti pominjao to da su iz kluba kroz istek ugovora otišli Kadu Mendeš, Nikola Mikić i Nikola Petković.

Da, svakako da je to bila uglavnom njihova volja i da u aprilu, maju, kada se njihova sloboda brojala danima, niko nije bio toliko moćan ni vešt da ih ubedi da ugovore produže, pa da budu prodati. Greška je u njihovim slučajevima bila napravljena mnogo ranije, kada je trebalo razgovarati o produžetku saradnje i kada bi igrači bili u situaciji da izgube mnogo više (čitaj: ne igraju mnogo duže) da su odbili da "šarnu" novi ugovor.

U međuvremenu, Marko Perović dobio je spor sa Crvenom zvezdom i "čiste papire", pa je bio slobodan u potrazi nove sredine, a klub - kao i u svim ostalim slučajevima - dužan da mu isplati zaostale zarade iz perioda kada je nosio crveno-beli dres.

Mir je trajao do početka sezone 2013/14, nakon što je takođe nezadovoljni Ognjen Mudrinski odlučio da odustane od istog poteza, zarad transfera koji je ostvario otišavši u Cvajtu, u Grojter Firt. Razgovori su umirili i nezadovoljstvo "zlatne koke" Crvene zvezde, Darka Lazovića, međutim prema saznanjima MONDA ovaj teško povređeni fudbaler ni dalje nije načisto šta da radi i nije nemoguće da uputi sličan zahtev u narednom periodu.

Prvi koji je u sezoni 2013/14 došao sa fasciklom na Terazije je Filip Mladenović, što je tada šokiralo i navijače i Upravu kluba, ali je seme zla zasejano letos, kada je klub odbio prvobitnu ponudu Evijana, potom se predomislio, ali su se predomislili i Francuzi, a kada je starter u timu postao Nikola Mijailović, a Mladenović bio ostavljen i bez transfera i bez takmičarskih minuta, a sa nagomilanim dugovima - odlučio se na veoma nepopularan potez.

Klub je pokušavao da ga odobrovolji vraćanjem u takmičarski sastav i povremenim ubacivanjem u igru, ali se to nije dogodilo - Mladenović je posle odugovlačenja Arbitražne komisije FSS, ipak, dobio zeleno svetlo za odlazak.

Uporedo s njim, raskid je dobio i zaboravljeni Natanijel Asamoa.

I... U roku od nekoliko dana, na nagovor menadžera Raja Božovića, Marko Vešović se odlučio da i on ode bez obeštećenja, iako je za sada situacija predstavljena kao iskazivanje nezadovoljstva zbog neispoštovane dinamike isplate duga.

Ipak, dok se bliži zimski prelazni rok, i Mladenovićev i Vešovićev slučaj više liče na pripremu terena za transfer, a uvek je lakše pronaći klub igraču sa papirima u rukama, nego upućivati zainteresovane na pregovore sa klubom, s tim što to u Zvezdinom slučaju znači prikupljanje mišljenja celokupnog Upravnog odobra.

Poput Lazovića, preneo nam je dobro upućen izvor, postoji još igrača koji nisu načisto šta da rade.

Za sada, jasno je da je Crvena zvezda izgubila milione. Nemuće je tačno proceniti koliko je izgubila, iz prostog razloga  što su vrednosti igrača promenljive, što zavise od milion faktora i što nisu bile iste u trenutku kada su dolazili u klub, igrali redovno, bili u drugom planu i podnosili zahteve za raskide.

Stoga, odlučili smo se da neka srednja vrednost igrača bude procena portala "Transfermarkt", iako smo svesni da bi ovaj zbir mogao da ide "u plafon" ukoliko bi se sabirale maksimalne vrednosti standardnog Srđana Mijailovića u vreme Roberta Prosinečkog i debija u "A" reprezentaciji kod Siniše Mihajlovića.

Ili ako bismo u zbir uneli vrednost Filipa Mladenovića u jeseni kada je odigrao svaki (do slovce svaki) minut za Crvenu zvezdu i mladu reprezentaciju Srbije (2012).

Ili ako bismo gledali kolika bi bila potencijalna vrednost Filipa Jankovića da je prodat u trenutku kada je u njegov ugovor uneta klauzula da može da ide bilo gde, ukoliko cena bude tri miliona evra.

Realnost je uvek drugačija, negde je "Transfermarkt" otkinuo od vrednosti igrača, negde je precenio fudbalera, pa je tako zbir po ovom portalu: 11.500.000 evra.

Zvezda je na Jankoviću, Simiću, Srnićima i Stojkoviću, ali i mladima koje nismo pomenuli, Nemanji Maksimoviću i Rastku Šuljagiću, zaradila oko milion evra, možda nešto manje, ali je za pojedine igrače i dalje dužna Radu, Borcu, Asante Kokokou...

Neka bude da će to što je Zvezda dobila od svoje dece, preko FIFA zaštite, otići na račun drugih klubova, za Dimitrijevića, Pantića, Mladenovića, Asamou...

Deluje da je to kraj?

Nije!

Na sumu od 11,5 miliona evra treba dodati i novac koji Zvezda u međuvremenu nije stigla da isplati igračima koji su je napustili ili koji je u ovom trenutku napuštaju. Gotovo da nema fudbalera, pa i trenera, koji je napustio klub i koji je zaboravio dugove Zvezdi.

Neko se javi pre, neko kasnije, ali skoro svakoga Crvena zvezda u programu zaštite igrača mora na kraju da isplati, kada poželi da igra u UEFA takmičenjima. Znate vrlo dobro priču o UEFA licenci.

Da je Zvezda uspela da pronađe način da ne izgubi ovih 18 igrača, na nekima bi zaradila, na nekima bi dobila kvalitet na terenu, što samim tim znači da mnoge ne bi morala ni da dovede, pa tako ni Čović ne bi pročitao pred prisutnima na Skupštini da je prethodna godina koštala klub 15 miliona evra.

Da li bi danas dug iznosio 44.717.998 evra?

Svakako ne.

Koliko bi bio manji?

MNOGO!