Jedan od naših najboljih dramskih umetnika Dragan Jovanović Gagi priprema novi muzičko-scenski događaj pod naslovom "Di džej Dži i Džiberi: Džuboks Džangl".

Ulaznice za prvi dan ovog događaja u centru "Sava" su rasprodate, a za  subotu 30. novembar, ostalo ih je još vrlo malo.

U bifeu Zvezdara teatara, popili smo kafu sa šarmantnim glumcem, koji nam je u opuštenom razgovoru ispričao da se on i "Džiberi" za ove nastupe vredno i užurbano pripremaju.

"Najbitnija mi je priča koju ću ispričati svojim pesmama. Nisam muzičar, niti imam pored sebe bend koji čine ne znam kakvi virtouzi. Pokazaću jedan moj pogled na muziku uopšte, ne samo na rokenrol. Takođe, bitno je i ono što ću reći između otpevanih numera".


Slušajući jednu radijsku emisiju u kojoj je Gagi birao muziku za slušaoce, saznali smo da je rokenrol njegova "stvar". Zanimalo nas je čija muzika njega uvek pokreće.

"Volim da slušam Štulića, EKV, Džona Lenona, Marlija...Zapravo sve one koje su "sklonili", koji su izgleda postali opasni za globalističku ideju. Oni su pevali o slobodi, želeli su ljudima da otvore vidike...Slušam one, koji nam svojim pesmama poručuju da ne moramo da se plašimo".

Tu se negde javila ideja o pitanju kakve on strahove ima u životu. Jovanović kaže da "ne voli da živi, a da se nečega plaši", pa nam je objasnio kako je prevazišao strah od letenja avionom.

"Rešio sam da završim školu za pilota, jer sam se plašio letenja! I upravljati avionom je jedno nezaboravno iskustvo!".

Kako kaže nije bilo nekih dramatičnih trenutaka za vreme njegovih letova, ali će se uvek sećati predavanja o "nepredvidivim situacijama".

"Profesor se dotakao teme 'šta da uradite ako vam otkažu motori?' On je pričao o tom padanju, tako mirnim i opuštajućim glasom, a ja sam se skroz naježio! Posebno kada je rekao da ne postoje nerešive situacije za dobrog pilota!", prisećao se glumac.

Iako je uspeo da savlada komandnu tablu u kokpitu, Gagi je u "velikoj svađi" sa računarima.

"Naravno da sam se upoznao sa tim novim tehnološkim dostignućima čim su se pojavili. Završio sam neki kurs, znam da pročitam poštu i  pišem u Wordu. Međutim, definitivno sam se zamerio toj prokletoj mašini, kada mi je pojela 30 strana nekog teksta! Od tada, koristim samo papir i olovku i ponekad pisaću mašinu".


Kada poželi da pobegne od užurbanog života u Beogradu, Gagi ode u svoje  "sklonište", gde može na miru da ćuti i druži se sa biljkama i životinjama.

"Moja brvnara na Zlatiboru je mesto gde se najprijatnije osećam. Tamo mogu da ćutim na miru. Desi mi se da ne progovorim nekoliko dana. Eventualno popričam sa svojom komšinicom Savom, koja mi pomaže oko kuće i koja me nekad nahrani ! (smeh) To mesto kada sam našao, shvatio sam da mogu opet da stvaram i radim, jer znam da postoji oaza gde punim baterije".

Glumac se prisetio i dana pre nego što je "otkrio" Zlatibor, pre nego što su se dogodile velike promene u njegovom životu.

"Jedan od značajnih delova mog života sigurno sam proveo u  kafani. Sada je kafanska faza gotova. Svratim ja tu i tamo, da obiđem drugare, ali se ne zadržavam kao nekada. Eh kad se setim...umeo sam da ostanem 3-4 dana u kafani. Shvatio sam da je zanimljivo živeti u nekoj novoj fazi života, jer tada vidiš nešto kod sebe što pre toga nisi primećivao. Kao na primer da umeš da slušaš, da umeš da gledaš, da posmatraš...Sve pre toga je bilo kao u nekom magnovenju. Prolaze i ljudi i ideje, i možda najveće i najbolje ideje su nastale i ostale na nekom šanku. Zato danas imam svoje mesto na Zlatiboru, a tamo mi ništa slično nije potrebno. Dovoljan mi je miris borovine, lepet krila...".

Velika strast ovog poznatog glumac je i tenis, odnosno sport uopšte. Kao klinac je trenirao fudbal, a danas svoju formu održava igrajući tenis. Zbog nekih partija tenisa, u kojima je "drao" suparnike, prozvali su ga "Gagi Džihad".

"Nadimak sam dobio za vreme studentskih dana, jer smo tada igrali non-stop. Kako to obično biva, kada nekoga ne možeš da pobediš, daš mu pogrdan nadimak! Pošto sam dobro igrao uvek su me zezali "ti kad igraš, kao da ideš u Sveti rat". Na to sam im uvek odgovarao da ja ne igram kako bih samo prebacivao lopticu preko mreže, već da bih pobedio", smeje se Gagi i kaže kako sada nema vremena da odigra neku partiju, zbog previše obaveza i da ga zato bole leđa.


Dragan smatra da ne postoji "rok trajanja" glumaca, jer dok god oni čuvaju dete u sebi, ne moraju da se brinu.

"Sve dok ima deteta u glumcima, oni mogu da rade. Ukoliko padnete pod čari globalizma i nove religije zvane novac, vi više niste za mene umetnik. Mnogi su nažalost izgubili to dete u sebi, izgubili slobodu i ne mogu više da stvaraju, kao što su to nekada radili. Nažalost, prodali su se."

Upravo zbog toga, dotakli smo se i teme o povratku Pajtonovaca na scenu, koji su pored Čarlija Čaplina dosta uticali na stvaralaštvo ovog dramskog umetnika.

"Radujem se, ali se istovremeno i plašim kako će sve to da ispadne. Za mene je to veliki događaj! Jedino da se Čaplin digne iz mrtvih, pa da nadmaši ovaj osećaj radosti",  odgovorio je Gagi u svom maniru.