Srbija napreduje u ostvarivanju standarda u oblasti ljudskih i manjinskih prava i ona neće predstavljati prepreku za ulazak zemlje u EU, izjavila je danas direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
Ona je, u intervjuu Tanjugu uoči 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, ukazujala da je siromaštvo osnovni problem za ostvarivanje tih prava, da su i dalje u najvećem riziku od diskriminacije pripadnici romske nacionalne zajednice, a da je stepen tolerancije najmanji prema pripadnicima LGBT zajednice.
U prethodnih godinu dana dosta toga je urađeno da bi se takva situacija promenila, dodala je ona i podsetila da je u prethodnim godinama unapređen normativni sistem koji se tiče poboljšanja položaja manjinskih, osetljivih, društvenih grupa.
Problem Paunovićava vidi u primeni zakona i strateških dokumenata, kao i koordinaciji neophodnoj da bi se oni primenjivali u punoj meri.
"To je nešto na čemu se u narednom periodu mora više raditi'', ocenila je ona, dodajući da je Srbija posvećena tome da se standardi koji su deo zakonskih rešenja što pre i u praksi osete.
To što u Srbiji nema pune primene pojedinih zakonskih rešenja, Paunovićeva vidi u finansijskim, administrativnim, ljudskiim razlozima, kao i u nedovoljnom znanju i informacijama o zakonima koji se tiču oblasti borbe protiv diskriminacije.
Ona je upozorila i da službenici u državnim organima koji bi te zakone trebalo da sprovode, često nisu prošli odgovarajuću obuku i nisu stekli dovoljno znanja i veštine da ih u punoj meri primene i tako zaštite građane.
Paunovićeva je precizirala da je veliki broj zakona u ranijem periodu usvajan u skupštini sa odrednicom da za njegovo sprovođenje nisu potrebna dodatna finansijska sredstva, a unosio je velike resorske promene u određenoj oblasti.
''Nije moguće da se novi zakon uvodi i implamentira u punoj meri, bar najveći broj njih, ukoliko za to nema dovoljno sredstava u budžetu'', ocenila je ona, dodajući da je najveći iskorak u oblasti ljudskih i manjinskih prava napravljen formiranjem nezavisnih regulatornih tela.
Direktorka Kancelarije je ponovila i da siromaštvo najpre utiče na nepoštovanje ljudskih prava i da je to osnovni problem i rizik za ljudska prava.
"Za nekoga ko je siromašan i ko ne može da zadovolji elementarne potrebe sebe, svoje porodice, već su sva ljudska prava dovedena u visok rizik'', rekla je Paunovićeva i dodala da veruje da će se ekonomskim oporavkom zemlje, otvaranjem novih radnih mesta, pokretanjem privrede, stvoriti bolji ambijent za poštovanje ljudskih prava koja su neminovno vezana i za oblast ekonomije.
Navodeći da su u najvećem riziku od diskriminacije Romi i pripadnici LGBT zajednice, Paunovićeva je ukazala da je dosta toga urađeno na upisivanju romske dece u škole, dobijanju ličnih dokumenata, zdravstvenoj zaštiti i rešavanju stambenih pitanja.
Kada je reč o LGBT zajednici, nesporno je da je stepen tolerancije na različitost još uvek nizak, rekla je ona.
Paunovićeva je ukazala da su ocene koje je Srbija dobila od međunarodne zajednice o tim pitanjima pozitivne i govore da je napravljen pomak.
Ona je, takođe, navela da i međunarodna zajednica komentariše i daje preporuku da Srbija mora doslednije da primenjuje zakonska rešenja, ali i da ta oblast ljudskih prava neće biti prepreka za ulazak Srbije u EU, jer su brojne pripremne aktivnosti već urađene.
"Ne bih dovodila u pitanje tu činjenicu'', rekla je Paunovićeva i istakla da Kancelarija koju vodi ima intezivnu saradnju sa svim nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji.
''Bitno je da smo sve nacionalne savete obišli na terenu, videli u kakvim uslovima funkcionišu, sa kakvim problemima se suočavaju u svojoj lokalnoj samoupravi'', rekla je Paunovićeva, dodajući da se najveći broj nacionalnih saveta obraća Kancelariji zbog problema vezanih za finansiranje i nedostatak sredstava.
Podsetivši da se nacionalni saveti pripremaju za novi izborni ciklus 2014. godine, ona je istakla da je počela i javna rasprava o izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u čiju izradu su uključeni i predstavnici nacionalnih manjina.
''Očekivanja su da će već početkom godine zakon biti upućen na usvajanje skupštini. Bitno je da se sa izmenama počelo blagovovremeno, odnosno da ima dovoljno vremena da se nacionalni saveti pripreme za sledeće izbore'', rekla je Paunovićeva, dodajući da predložena rešenja neće biti novost za pripadnike manjina.
Ona je istakla i da je bitno da su svi rizici i problemi koji su se pojavljivali u prethodnom periodu, a ticali su se izbora za nacionalne savete, kroz nova zakonska rešenja prevaziđeni.
Kada je reč o obeležavanju Međunarodnog dana ljudskih prava, Paunovićeva je navela da će
Kancelarija predstaviti nacionalni mehanizam za praćenje sprovođenja preporuka tela UN za ljudska prava koji će početi da funkcioniše naredne godine, a kojim ima više od 400.
Suzana Paunović je zaključila da će uspostavljanjem tog mehanizma Srbija ispuniti preporuku Komiteta za ljudska prava tokom poslednjeg univerzalnog periodičnog pregleda sa početka ove godine, ali i visoke komesarke UN Navi Pilaj.
