Da biste "napunili baterije", dovoljno je da dremnete od deset do 20 minuta i kao novi nastavite sa svojim obavezama, osećajući se sveže i odmorno.

Sa druge strane, popodnevno spavanje u trajanju od 30 minuta moglo bi da ima potpuno suprotne efekte jer ćete se narednih pola sata osećati pomalo dezorijentisano i ošamućeno. Naravno, ovakav osećaj je kratkotrajan.

"Za poboljšanje kognitivne memorije, odnosno pamćenja, sat vremena spavanja popodne je idealno rešenje", tvrdi dr Mednik. "Kada odspavate 60 minuta, lakše ćete pamtiti činjenice, mesta, lica". Ipak, to ima i svoju drugu stranu jer ćete se nakon toga neko vreme osećati ošamućeno.

Na kraju, devedesetominutni popodnevni san zapravo je ceo ciklus spavanja i to je savršeno trajanje spavanja ukoliko želite da poboljšate kreativnost, emocionalnu i proceduralnu memoriju.  To znači da ćete, na primer, lakše naučiti da vozite bicikl, objasnio je dr Mednik.

Stručnjaci preporučuju da popodne ne spavate u ležećem položaju, već malo uzdignuti, kako ne biste "zapali" u dubok san. Ukoliko sanjate tokom popodnevne dremke, to može da bude znak da niste dovoljno naspavani.

Nauka je nebrojeno puta pokazala da popodnevne dremke imaju dosta pozitivnih efekata na zdravlje i zbog toga stručnjaci savetuju da se ne osećate krivima jer ćete odspavati pored svih obaveza koje vas čekaju. Umesto toga, spavajte popodne i uživajte u poboljšanoj produktivnosti i energiji koju ćete imati kada  se probudite.