Samo na beogradskim ulicama ima oko 2.000 maloletnih prosjaka, koji cvokoćući na mrazu, pružaju ruke i mole za neki dinar. Ovo su procene Centra za integraciju mladih koji brine o Svratištu i Prihvatilištu za decu ulice u Beogradu. Širom Srbije ima ih bar još toliko.

"Sedamdeset odsto je na ulici zbog pukog preživljavanja. Tu su u rad uključene cele porodice, bilo da svi prose, ili skupljaju sekundarne sirovine i peru šoferšajbne na raskrsnicama. Sigurno je da je svako dete na ulici, bilo zimi, po snegu i mrazu, ili leti, po nesnosnoj vrućini, zanemareno. Ali ovde su i cele porodice zanemarene od društva", kaže Milica Đorđević iz Centra za "Novosti"

U beogradsko Svratište dolazi oko 400 aktivnih korisnika, po jedno do dvoje iz svake porodice. Ali dece je mnogo više.

"Preostala trećina su žrtve trgovine ljudima i radne eksploatacije. To su situacije kad roditelji iznajmljuju bebe drugima za prošnju, prodaju ih ili im oni sami određuju dnevne kvote koliko da zarade, pa ako ih ne ispune, uskraćuju im hranu, tuku ih, namerno ih teraju da gola i bosa izlaze na ulicu da izazovu sažaljenje", kaže Đorđević.

Prošle godine do Svratišta je stiglo gluvonemo dete s Novog Beograda, s ozbiljnim indicijama da ga roditelji namerno seku da bi izazvao samilost prolaznika.

"Imali smo 33 maloletnika žrtve trgovine ljudima. Većina je primoravana na prošnju na beogradskoj Železničkoj stanici, a našim radnicima na terenu bilo je potrebno godinu i po da ostvare kontakt i probaju da im pomognu. Na kraju se ispostavilo da su trgovci roditelji, koji ih maltretiraju, a sami žive u vrlo pristojnim uslovima, imaju kola, televizor..."

I sama deca često dojavljuju kad čuju da neko hoće da proda mališana kog znaju. Nedavno je zaustavljen voz za Crnu Goru zbog dojave da su u njemu robovi-prosjaci za primorje.

Većina malih prosjaka "regrutovana je" iz kategorije zanemarene dece. Prošle godine centri za socijalni rad registrovali su čak 8.829 zanemarenih. Srećom, nisu svi na ulici. Centrima se javilo i 45 malih žrtava trgovine ljudima i 33 dece beskućnika.

Problem je godinama guran pod tepih, ali je konačno njime rešilo da se pozabavi najviše zakonodavno telo. Tako će, prema rečima Mehe Omerovića, predsednika parlamentarnog Odbora za ljudska i manjinska prava, posle Nove godine skupštinski odbori uz saradnju sa Kancelarijom zaštitnika građana, pokušati da pokrenu izmenu propisa.

"Decu prosjake naš zakon do sada nije tretirao kao žrtve, već kao počinioce krivičnih dela ili prekršaja. A oni su meta vrlo unosnog biznisa, čak ih odrasli namerno sakate da bi više zaradili", kaže Omerović.

U saradnji s MUP-om biće napravljena "bela knjiga prosjačenja", sa podacima o kojim kriminalnim grupama koje zloupotrebljavaju decu je reč, ko iza njih stoji, koliko je tačno dece na ulicama, da li je neko od trgovaca bio sankcionisan...

Deca prosjaci najčešće nemaju lična dokumenta, pa ni zdravstvenu knjižicu, i ne idu u školu. Najveći broj izložen je rizicima po sopstveni život.

Veruje se da je većina sasvim male dece koja konstantno spavaju u naručju žena, koje im najčešće nisu majke, pod uticajem lepka, marihuane, alkohola... Bilo je slučajeva da srodnici ili komšije prijave roditelje centru za socijalni rad kojima su deca poginula tražeći milostinju na prometnim raskrsnicama. Deca koju u "zakup" uzimaju prosjačke bande potiču iz porodica alkoholičara ili su ukradena, navode "Novosti".