Mnogi su ubeđeni da je Kristofer Kolumbo doneo čokoladu u Evropu, ali su ga, zapravo, semenke kakaovca ostavile potpuno ravnodušnim, a čokoladu nije čak ni probao! Postoji podatak da su španski monasi doneli džakove semenke kakaovca iz Meksika na poklon španskom princu Filipu 1544 godine.

Dakle, ako volite čokoladu zahvalite Španskim hedonistima. U toj zemlji čokolada je u početku bila ekskluzivno kraljevsko piće, ali je vremenom postala toliko popularna i tražena da je već 1590. jedan jezuitski misionar pisao o prvim čokoholičarima: "I Španci, a još više njihove žene, zavisni su od crne čokolade".

Mi nismo baš zavisni, ali joj teško odolevamo, a statistika pokazuje da je to najčešći greh onih koji su i na najstrožim dijetama. "Samo kockicu i biće mi dosta", kažu i zaustave se tek kada ostane samo folija.

A ko je prvi počeo?

Hiljadama godina unazad čokolada je bila nezaobilazni deo u svetkovinama i društvenim događajima Asteka i Maja. Oni su imali čak i posebna glagol za zajedničko ispijanje čokolade - čokolaj, saznali smo na izložbi "Crno i belo - priča o čokoladi", koju možete posetiti u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, do marta 2014. "Ali samo ako eksponati dotle ne budu pojedeni", našalila se na otvaranju izložbe Olga Vasić, koja je zajedno sa Desom Đorđević Milutinović, osmislila i realizovala najslađu izložbu u gradu.

Evo šta smo još saznali prilikom otvaranja izložbe u muzeju na Kališu, u utorak uveče.

Čokolada je posebno bila važna prilikom svadbenih ceremonija, a običaj da mlada i mladoženja prilikom venčanja razmenjuju kockice čokolade održao se do danas u Gvatemali. Nije poznato zašto, ali jedan od mogućih razloga je možda i taj što se veruje da je čokolada afrodizijak.

Čokoladom su Asteci hranili najhrabrijeg i fizički savršenog zarobljenog ratnika čije srce su žrtvovali bogovima. Bilo je naročito važno da njegova krv bude što tamnija, a verovalo se da čokolada može tome da doprinese. Zato su žrtvu hranili ovom crnom poslasticom 40 dana uoči žrtvovanja.

Kada su Maje uživale u čokoladi onda su pravili napitak sa gustom i bogatom penom, a smatrali su da je dobar samo onaj za koji se moraju "široko otvoriti usta kako bi se uzeo maker i jedan gutljaj", zapisao je jedan španski hroničar, a nama tu zanimljivost prenele autorke izložbe "Crno i belo - priča o čokoladi".

Maje su pile toplu čokoladu, a Asteci hladnu. U čvrstom stanju su je konzumirali vojnici u redovnom sledovanju koje se sastojalo od kukuruznog hleba, tucane paprike, tortilje i čokolade.

Koliko su Asteci cenili čokoladu svedoči i činjenica da su semenke kakaovca koristili i kao sredstvo plaćanja. Prema računici Centralne banke Meksika jedan real je 1535. godine vredeo 200 semenki. Vremenom je ta vrednost opadala, ali je ostalo zabeleženo da je jedan zec, na primer, koštao 100 semenki, ćurka isto toliko, jaje samo tri, a paradajz se prodavao za jedno seme.

I u Evropi je čokolada u startu bila veoma cenjena. Smatrala se statusnim pićem, a u početku su je konzumirali po receptu Asteka - sa puno pene. Izgleda da je evropsko nepce bilo nežnije, te je taj "gorak i jak" napitak ubrzo bio mešan sa mlekom, šećerom, začinima.

Ukus joj se drastično promenio kada je sa dvora sišla među narod, ali njena magijska moć nikada nije nestala.

Danas više nije deo religijskih obreda, ali jeste nekih drugih i čini naš svakodnevni život podnošljivijm. Poklanjamo je onima kojima se udvaramo, kojima želimo na nečemu da zahvalimo, kao nagradu.

U Belgiji se obavezno daruje majci za rođenje deteta, u Francuskoj za venčanje.

Čokolada je i večna tema umetnika, ima je u muzici, književnosti, u fimovima. Ima je svuda i neka tako i ostane.