"Rusija se tokom više godina čvrsto pridržava svog stava vezanog za Kosovo, koji je svima dobro poznat. Mi podržavamo napore Srba, koji su usmereni ka rešavanju kosovskog problema na miran način, uz očuvanje suvereniteta Srbije", precizirao je Čepurin u intervjuu za novi broj Geopolitike.

On je najavio da će Rusija taj novac uložiti u naredne dve-tri godine.

"Glavna je stvar, u tome da su se u protekloj godini Srbija i Rusija opredelile za realizaciju, u naredne dve-tri godine, investicionih i infrastrukturnih projekata takve veličine, koji nisu viđeni od ranije, u iznosu oko četiri milijarde evra", precizirao je Čepurin.

To su "Južni tok" - 1,9 milijardi evra, to su ulaganja "Gasprom nafte" i "NIS" – 1,5 milijardi evra, kao i
rekonstrukcija železničkih pruga Srbije 600 miliona evra, objasnio je Čepurin.

Tu su i projekti elektroenergetske kompanije "Silovije mašini", i niza visokotehnoloških kompanija, dodao je Čepurin, ističući da i "Lukoil" razmatra mogućnost ostvarivanja ulaganja do 500 miliona evra, što sve daje ukupnu brojku oko pet milijardi evra.

Za gasovod "Južni tok", čija je izgradnja započela 24. novembra, Čepurin je rekao da je najveći projekat u Evropi protekle decenije.

"I sasvim je prirodno da on izaziva veliki interes, jer postoje konkurentske države i kompanije koje znaju šta ovaj projekat znači, i verovatno žele da i one rade nešto slično", ocenio je Čepurin.

Upitan o različitim tumačenjima i stavovima o igradnji"Južnog toka" koja proteklih meseci stižu iz Evropske unije, ali i od nekih zvaničnika iz Srbije, Čepurin je odgovorio da "nema mesta histeriji".

U slučaju gasovoda ne postoji baš nikakav razlog da se bilo ko, i bilo čega, plaši, jer to je jedan veliki projekat od koga svi mogu da imaju koristi, a niko štete, naglasio je Čepurin.

Na pitanje o nameri Srbije da nabavi rusko naoružanje i vojne avione, Čepurin je odgovorio da se nastavljaju razgovori o sistemima protivvazdušne odbrane.

Treba se odrediti prema tom pitanju šta je zemlji konkretno potrebno, može li za to da obuči ljude i zatvori finansijsku konstrukciju, koliko je zemlja spremna da potroši na to, jer su oružja kakva su MiG-29 i sistemi S 300 i S 400 veoma skupi", napomenuo je Čepurin.

Svakako da bi u ovakvom poslu karakter odnosa Srbije i Rusije imao značajnu ulogu, a pritom bi se Srbija osećala mnogo sigurnije, ocenio je Čepurin.

Povodom pitanja o mogućem približavanju Srbije NATO i odnosu Moskve prema Severnoatlanskoj alijansi, Čepurin je podsetio da je "Rusija protiv proširenja NATO uopšte, bilo gde".

Prema njegovim rečima, približavanje infrastrukture vojnog bloka ruskim granicama predstavlja za Rusiju određenuopasnost.

"Srbija kaže da će sarađivati i sa NATO i sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), i u obe organizacije ima svoje posmatrače. Ovde je bio naš ministar odbrane Šojgu, i obe strane su saglasne da Srbija treba da gleda svoj interes", zaključio je Čepurin.