MONDO TV: Ponovo radi "Zlatna moruna"

Autor:

Na mestu gde su navodno članovi Mlade Bosne doneli odluku o atentatu na Franca Ferdinanda, što je bio okidač za početak Prvog svetskog rata, sto godina kasnije opet je otvorena kafana sa isti imenom.

9
A- A A+

MONDO TV: Ponovo radi "Zlatna moruna" Foto: MONDO
Od svedoka istorije, do kladinice i kineske radnje, pa zatim ponovo do kafane. Takav put je u poslednjih stotinak godina prešla kafana "Zlatna moruna", na uglu beogradskih ulica Kraljice Natalije i Kameničke. Navodno je upravo na ovo mesto na ime Nedeljka Čabrinovića iz Bosne stiglo pismo sa beleškom zagrebačkog lista "Srbobran" o dolasku Franca Ferdinanda u Sarajevo.

Zato se "Zlatna moruna" smatra za regrutni centar Mlade Bosne, odnosno mesto gde je juna 1914. donesena odluka o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika.

Simbolika ili ne, tek ovih dana na istom tom mestu je otvorena kafana "Zlatna moruna". Svi koji znaju za priču o Gavrilu Principu i kafani u Kraljice Natalije 2 zavirivali su u ovaj objekat proveravajući da li oslikava duh Beograda neposredno pred početak Prvog svetskog rata.

I ekipa MONDA je obišla ovaj objekat. Koliko su ima sličnosti i povezanosti sa prethodnim kafanama na ovom mestu pogledajte u video prilogu.

Izvor: MONDO

Vlasnik ovog prostora je Javno preduzeće Poslovni prostor Savski venac, a od 1992. je zakupac Ugostiteljsko preduzeće Madera, u čijem lancu objekata se nalazila i "Zlatna moruna". Deset godina kasnije promenjena je delatnost u trgovinsku, odnosno 2007. je dobijena dozvola za priređivanje igara na sreću na ovom mestu. Tako su u međuvremenu tu bili kladinica i poslednje tri godine butik kineske robe.

Ovo je nekad bila "Moruna"

"Kafana se nalazila na Zelenom vencu na uglu današnjih ulica Kraljice Natalije i Kameničke. Ispred nje se na improvizovanim tezgama prodavala rečna riba, moruna i som, koja je devedesetih godina 19. veka dopremana sa Đerdapa. Zbog svega kafana je i dobila naziv – `Kod morune`. U njoj su se okupljali gimnazijalci, velikoškolci, radnici, trgovci i zanatlije. Pod njenim krovom, aprila 1906, osnovano je Radničko topografsko pevačko društvo `Jedinstvo`. Znana je i po tome što su se u njoj okupljali članovi `Mlade Bosne` uoči Sarajevskog atentata 1914. Posle Prvog svetskog rata menja naziv u `Triglav`. Po tom imenu kafana je bila poznata u narodu. Međutim, njen pravi naziv bio je `Zlatna moruna`, opisano je u knjizi "Mehane i kafane starog Beograda".

Međutim, krajem 2013. su ovaj prostor odlučili da obnove Dejan Smiljanić i Dragoljub Mitrović, koji su takođe zaslužni što su ponovo oživele beogradske kafane "Zora" i "Prešernova klet". Dejan i Dragoljub imaju želju da kroz enterijer dočaraju nekoliko pređašnjih epoha Beograda i nadaju se da će im u tome pomoći posetioci. Zidove bi trebalo da krase fotografije, slike i novinski članci.

"Voleli bismo da ljudi koji budu svraćaliu ovu kafanu kreiraju atmosferu po svojoj meri, a ne da im mi namećemo. Tek u februaru bi trebalo da finaliziramo enterijer, a cilj nam je da kroz njega dočaramo stari Beograd. Od prvog dana kako smo otvorili lokal ljudi iz kraja su počeli da dolaze da nam govore da poseduju neki stari predmet koji bi mogao da nam bude od koristi", ispričao nam je Mitrović.

Tragajući za informacijama o tome kako je nekada izgledala kafana "Zlatna moruna" i šta se sve u njoj zaista zbivalo Dragoljub i Dejan su došli do podatka da je tu nekada bio i sto za bilijar, jedan od retkih u srpskoj prestonici. Trude se da pronađu sličan koji bi postavili u zadnji deo lokala.

Jedna od osoba koja im pomaže da sklope mozaik o "Moruni", čija je ogirinalna zgrada srušena i na tom mestu izgrađen današnji objekat, je i dr Vidoje Golubović, autor knjige "Mehane i kafane starog Beograda".

"Za mene je ta kafana značajnija po matematičaru Mihailu Petroviću Alasu, nego po Gavrilu Principu i članovima Mlade Bosne, koji su po prirodi stvari svraćali tamo. Narod je i nazvao tu kafanu 'Kod morune' jer je Mika tu ispred dolazio da poklanja ili prodaje ribu", rekao je Golubović.

On je naglasio da pre jednog veka ova kafana nije bila posebno značajna, te da o njoj nema mnogo zapisa, a istraživanje dodatno otežava što su ljudi različitim imenima nazivali iste objekte.

Vidoje Golubović je takođe upozorio da treba biti obazriv jer još nisu pronađeni zapisi arhivskog karaktera koji svedoče u prilog tome da je baš na tom mestu odlučeno da će biti izvršen atentat na Franca Ferdinanda.

"Ona je mogla biti doneta u bilo kojoj od tih kafana u Savamali. Baveći se pojmom kafane i mehane, ja nisam uspeo da pronađem dokument koji bi potvrdio da je toj ili u bilo kojoj drugoj doneta takva odluka. Sve su to pretpostavke, samo zbog dolaska i boravka Gavrilo Principa i čitave te ekipa na potezu od Mostara do Beogradske tvrđave. To je istorijska činjenica da nema zvaničnog podatka, ali ne znači da boraveći u arhivima neće biti pronađen dokument koji će ukazati na takvu odluku", dodao je Vidoje Golubović.

Zbog blizine reke i pijace u "Zlatnu morunu" su nekada svraćali da se okrepe trgovci, putnici namernici, skeledžije, gimnazijalce i velikoškolce. Danas ima ponovo šansu da privuče putnike namernike, da osim na čašu pića dođu i na "čašicu" lekcija iz istorije.

Povezano

Sve vesti