Ove godine će Ministarstvo odbrane proširiti broj kandidata za dobrovoljnu vojnu obuku na 1.800 kandidata, a prijavi ih se pet, šest puta više nego što Vojska trenutno može da primi.
Zbog ogromnog interesovanja mladića i devojaka da završe vojnu obuku i tako budu spremni da služe domovini ako zatreba, Ministarstvo odbrane se spremilo da umesto dosadašnjih 1.000 sada primi dodatnih 800 kandidata, pišu "Naše novine".
Tri godine nakon što je Skupština Srbije odlučila da muški deo populacije ne mora da se obuči da brani sopstvenu državu, već se to u potpunosti prepušta profesionalnoj vojsci, došlo se u pomalo paradokslanu situaciju.
Umesto nekadašnjih problema sa "maminim sinovima", mahom iz velikih gradova, koji su na sve načine pokušavali da izbegnu obavezno služenje vojnog roka Ministarstvo odbrane sada ima druge muke. Naime, sve je više onih, a sada tu ima i devojaka, koji bi da prođu osnovne elemente vojne obuke i bud spremni "za ne daj bože" ali i da opipaju mogućnost profesionalne službe.
"Interesovanje za dobrovoljni vojni rok raste iz godine u godinu, pa smo sada u situaciji da se prijavi pet, šest puta više kandidata on broja koji primamo. Zbog toga smo odlučili da povećamo kapacitete i većem broju kandidadta pružimo šansu", kaže portparol Ministarstva odbrane major Jovan Krivokapić.
Razlog za ovoliko interesovanje, ističe major Krivokapić, u 95 odsto slučajeva nije više "da se oduži dug otadžbini" već mnogo konkretniji – mogućnost nastavljanja profesionalne karijere u jedinicama Vojske Srbije, ali i MUP-a, Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, u Ministarstvu pravde.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da, osim ekonomskog, razlog povećanog interesovanja je, svakako, i sam imidž Vojske Srbije.
"Srbija je i dalje konzervativna sredina a služenje vojnog roka, naročito kod populacije iz seoskih sredina, imponuje svakom muškarcu. Vojska je institucija kojoj se veruje a izostanak afera doprinosi održavanju imidža", kaže Lazanski.
