Nakon dvoipogodišnjeg "sna" u svemiru, svemirska sonda Rozeta je "probuđena" iz hibernacije i sprema se za akciju, saopštila je danas Evropska svemirska agencija (ESA), prenosi AFP.
"Zdravo svete!", poručila je ESA putem Twittera, imitirajući signal koji je iz dubine svemira poslao lovac na komete.
Na vebkastu može se videti slavlje naučnika u operativnom centru u Darmštatu, u Nemačkoj, prilikom prijema signala sa Rozete.
Svemirska letilica Rozeta će nakon 31 meseca provedenog u hibernaciji moći da nastavi putovanje prema tajanstvenoj kometi 67P/ Čurjumkov-Gerasimenko
Kada se bude približila cilju, što bi trebalo da se dogodi u avgustu 2014, Rozeta će neko vreme leteti uporedo sa kometom, da bi u novembru naučnici pokušali da na njenu ledenu površinu spuste robotski modul File (Philae).
Ukoliko spuštanje bude uspešno, robot će uzeti uzorke i napraviti snimke u trenutku dok se kometa približava Suncu 2015.
Naučnici se nadaju da će im ti podaci pomoci da saznaju više o kometama, "prljavim snežnim loptama", za koje se veruje da su nepromenjenog sastava od formiranja Sunčeva sistema pre 4,6 milijardi godina.
"S obzirom da su komete tako primitivne, mogu naučnicima da pomognu da shvate kako je nastao sunčev sistem i odakle je došao", kazao je za Rojters naučnik Andrea Akomaco.
Kometu s kojom Rozeta treba da se sretne otkrili su 1969. godine ruski astronomi Klim Čurjumov i Svetlana Gerasimenko.
Orbitalni period ove kometa iz "Jupiterove familije" traje 6,45 godina. Njena najbliža tačka na putanji oko Sunca iznosi 180 miliona kilometara, a najudaljenija 840 miliona kilometara.
Kometa ima jezgro veličine četiri kilometara koje rotira svakih 12 sati.
Sonda Rozeta lansirana je u martu 2004. godine. Napravila je tri puta krug oko Zemlje, te zahvaljujući Marsu izvela "gravitacionu praćku" kako bi se pozicionirala prema kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko.
Nakon miliona pređenih kilometara i preletanja pored dva asteroida, sonda ESA je u junu 2011. stavljena u hibernaciju kako bi se sačuvala za poslednju, riskantnu fazu svog putovanja.
Naučnici dve i po godine nisu znali šta se s njom dešava.
"Ne znamo u kakvom je stanju. Postoji mogućnost da nećemo od nje dobiti ništa. Dve i po godine su dug period, a mi govorimo o sofisticiranoj elektronici i mehanici", rekao je pre buđenja šef misije Paolo Feri iz Evropske svemirske agencije.
