"Kao što razne aplikacije i satovi treba da vas probude postepeno, vaše telo pokušava da postigne to isto. Kako bi dan počeo što laganije, organizam u poslednjoj fazi sna proizvodi nešto više hormona povezanih sa stresom, pripremajući telo za buđenje", rekao je profesor psihologije dr Jan Born.

Prilikom sprovođenja studije, Born i njegov tim otkrili su da se hormon adrenokortikotropin proizvodi u većim količinama kada osoba očekuje da će biti probuđena u određeno vreme.

U ovom eksperimentu, volonteri su na spavanje odlazili u ponoć, a rečeno im je da će ih alarm buditi jedno jutro u šest, a sledeća dva dana u devet sati. "Kada su očekivali da će sat zvoniti u šest sati, postoji dodatno povećanje proizvodnje hormona adrenokortikotropin neposredno pre buđenja. Kod volontera koji su očekivali buđenje u devet sati nije bilo porasta ovog hormona", objasnio je dr Born.

Iako buđenje neposredno pre zvuka alarma često pripisujemo navici da ustajemo rano, čini se da je upravo obrnuto. Naime, dr Born je objasnio da se pre zvuka alarma najčešće bude upravo oni koji nisu navikli da rano ustaju. Ipak, nije do kraja poznato zašto se kod njih u poslednjoj fazi sna povećava nivo hormona povezanih sa stresom.

"Svaki čovek ima drugačiji unutrašnji sat. Varijacije u genima odlučuju ko će od nas prirodno biti 'navijen' da ustaje rano, a ko neće", rekao je dr Lučijano di Tačio.